АКАДЕМИК СЕРГЕЈ ГЛАЗЈЕВ О „РАТУ“ МОСКВЕ СА „ЕКОНОМСКИМ NATO“
И СУДБИНИ УКРАЈИНЕ

  • Влада Русије и Централна банка воде политику која уништава високотехнолошко језгро привреде. Ми смо већ сада једва видљиви у научно-технолошком простору, али и даље имамо могућност да обновимо научно-производни потенцијал у секторима критичним за репродукцију привреде. А самим тим и да сачувамо шансе за самостални развој
  • У САД је од почетка финансијске кризе новчана маса порасла четири пута, у Јапану два пута, у Енглеској – више од четири пута, а у Кини је повећање још драстичније. Само монетарне власти Русије не користе јефтино и разноврсно кредитирање привреде као главни инструмент за прелазак на нови технолошки поредак
  • Да су руски псеудолиберали и монетаристи управљали Немачком после Другог светског рата, она би и даље лежала у рушевинама. Они би чекали док људи од 60 марака акумулирају 6 милиона. Јасно је да се то никада не би догодило
  • Манипулације курсом рубље се дешавају пред очима целе земље. Берза је у року од годину дана постала главни центар за генерисање профита у нашем привредном систему, приход на њој расте 80 одсто годишње. Сви берзијанци и брокери знају да се са курсом рубље манипулише. Сви знају – и ко манипулише. За такве ствари се у САД добија доживотна робија
  • Украјина данас није држава, она је окупирана територија. Тамо не постоји чак ни Устав. Укинут је још за време Јануковича, а нови није донет. У Украјини постоји америчка власт, а центри за доношење одлука су америчка амбасада и Вашингтон
  • Немогуће је водити суверену спољну политику немајући прави економски суверенитет. А наша суверена спољна политика Русије данас има веома слабу економску основу, јер монетарно-финансијски систем земље у потпуности зависи од спољног утицаја. Имајући потпуно отворен монетарно-финансијски систем, где финансијским тржиштем владају страни држављани, ми постајемо изузетно осетљиви на америчке санкције, упркос томе што смо ми земља донор, јер спољном свету дајемо по 100 милијарди долара годишње

САМО јефтини кредити и реални суверенитет монетарно-финансијског система могу економију Русије извести на путању раста од најмање 8 одсто годишње, поново је упозорио познати економиста Сергеј Глазјев.

Поново, зато што то академик Глазјев – који је и саветник шефа државе Владимира Путина – не говори први пут да његова земља, ако жели брз и стабилан развој и да не посрне у актуелном „рату“ са САД и „економским NATO“, мора хитно напустити, или бар радикално кориговати, либерални економски курс. А истовремено ликвидирати зависност руске економије и финансијског система од америчког Система федералних резерви и ММФ.

Ево интервјуа у којем Сергеј Глазјев објашњава због чега су резови које предлаже неопходни и – неодложни:

• Данас смо сви забринути за стање наше економије. Недавно нам је министар Алексеј Уљукајев саопштио да економски пад у Русији износи 3,7 одсто, док је пад инвестиција – мањи од оног што је влада очекивала. Другим речима, ситуација је тешка, али не и критична. Да ли се слажете са том оценом?

Економија се мора анализирати на основу процеса репродукције, што је страно нашим монетаристима, они на економију гледају као на „црну кутију“. А ако погледамо репродукцију, можемо видети да је криза коју су својеручно креирале монетарне власти погодила пре свега машиноградњу која је језгро наше привреде и која обезбеђује технолошку репродукцију. У њој се пад мери двоцифреним бројевима.

У научно интензивним секторима индустрије – пад производње износи од 12 до 50 одсто. Стога морамо схватити да је ово већ трећи талас уништавања високотехнолошког језгра руске економије и да последице овог трећег таласа уништења могу бити катастрофалне у смислу коначног губитка саморепродуковања технолошке базе.

Она већ сада са 60 одсто зависи од увоза. И ако ми, као резултат политике претерано високих каматних стопа, хаотичног колебања курса рубље које чини немогућим сваку инвестицију, и смањивањем буџетске подршке, себе лишимо остатака научно-технолошког потенцијала, онда о било каквом самосталном сувереном развоју наше земље нема ни говора.

Ми смо већ сада једва видљиви у научно-технолошком простору, али и даље имамо могућност да обновимо научно-производни потенцијал у секторима критичним за репродукцију привреде, укључујући и сектор нафте и гаса, сектор робе широке потрошње, агро-индустријски комплекс. А самим тим и да сачувамо шансе за самостални развој.

Нажалост, наша технолошка деградација проистиче из огромног технолошког раста како на Западу тако и на Истоку. Свет се креће скоковима од седам миља ка новом технолошком поретку. Комплекс нано и биоинжењеринга и информационо-комуникационих технологија расте темпом од 35 одсто годишње. А ми – иако смо пре 20 година били лидери јер смо први креирали и LEDсијалице, и матичне ћелије, и нанофабрике – данас страховито заостајемо. Американци већ производе 7 милијарди LED сијалица годишње, а ми, како смо били на нивоу експерименталног развоја са неколико хиљада пробних јединица – на томе смо и остали.

Уз овакву макроекономску политику, наша технолошка заосталост постаје једноставно катастрофална и неповратна.

Ово што раде наша Централна банка, Министарство финансија и Министарство економије, у супротности је са међународном праксом.

Не знам какав је модел тржишне равнотеже је у њиховим главама, али цео свет у протеклих 8 година води монетарно-индустријску политику, буквално упумпавајући у привреду кредитна средстава ради стимулисања инвестиција и иновационих активности.

Ствар је у томе што је прелазак на нову технолошку базу – огроман инвестициони ризик. Приватни бизнис самостално ту транзицију не може да изведе.

Ако је раније држава помагала да се пређе на нови технолошки ступањ посредством трке у наоружању (милитаризација свемира 70-тих година прошлог века, или милитаризација Европе и Америке током претходне структурне транзиције), сада су се, услед преоптерећености буџета социјално-економским развојем, и западне и источне земље окренуле кредитном менаџменту као најважнијем инструменту реструктурирања привреде.

И док наши монетаристи за новац сматрају само златну монету и немају ни најмању представу о улози кредита у привреди – и у Европи, и у Америци, и у Јапану, и у Кини, и у Кореји, управо су стварање јефтиних кредитних средстава и управљање механизмима усмеравања тих средстава ка иновативним секторима привреде у циљу подршке инвестиционе активности – главни правац макроекономске политике.

На пример, у САД је, након почетка финансијске кризе, новчана маса порасла четири пута, у Јапану два пута, у Енглеској – више од четири пута, а у Кини је повећање још драстичније. То се дешава због чињенице да монетарне власти развијених земаља користе јефтино и разноврсно кредитирање привреде као главни инструмент за прелазак на нови технолошки поредак и на нови Кондратјевљев талас раста. И као што видите, те земље расту, а ми падамо, а то је последица само неспособности наших монетарних власти и безумног слепог спровођење препорука ММФ, за кога питања економског раста Русије немају никакав значај.

• Како све то исконтролисати?

Знате, мене веома забавњају наши либерали на власти који о свему суде према себи. Ако си ти корумпиран, ако се не можеш уздржати од крађе, зашто мислиш да су сви око тебе такви?

Они увек теже да заседну на врх државних институција власти, државних корпорација и министарстава. И, прва ствар коју раде – убијају свако економско планирање, постављање циљева и одговорност. Они су потпуно забашурили систем државне одговорности власти.

Да су наши псеудо-либерали и монетаристи управљали Немачком после рата, она би и даље лежала у рушевинама, они би чекали док људи од 60 марака акумулирају 6 милиона. Јасно је да се то никада не би догодило. Зато је у Немачкој, Француској, Италији, могуће спроводити сврсисходну монетарно-кредитну политику, у Јапану је то једноставно правило управљања новцем у оквиру јавно-приватног партнерства уз ниске каматне стопе и дугорочна кредитна средства. У Америци је то у складу са новчаном базом која се повећала четири пута. А нама као Папуанцима предлажу да живимо у привреди без кредита! Тако мисле наши либерали, тачније псеудолиберали јер они сами ништа не знају да ураде.

• Али они подесећају на историју са неефикасним коришћењем државних фондова у државним програмима и државним предузећима…

– Управо је то питање за њих: коме су они давали тај новац? Они 20 година седе на власти и 20 година причају о корупцији, правној држави и предузетничкој клими. Они држе апсолутну власт 20 година, осим у периоду владе Јевгенија Примакова, која је успела да извуче економију из тешке кризе за 9 месеци остварујући раст индустрије од 9 одсто, а још је смањила инфлацију, реализујући управо пакета мера које сада предлажемо.

Манипулација курсом рубље, која се дешава пред очима целе земље: берза је у року од годину дана постала главни центар за генерисање профита у нашем привредном систему, приход на њој расте 80 одсто годишње. Сви берзијанци и брокери знају да се са курсом рубље манипулише. Сви знају – и ко манипулише. За такве ствари у САД се добија доживотна робија, у Енглеској – новчане казне од десетина милијарди фунти, у Кини – би их стрељали. А код нас ови људи дозвољавају себи да осталима држе лекције о животу.

• А какви су изгледи Украјине, да ли ће она живети на спољним кредитима, на новцу ММФ-а? Очекујете ли колапс украјинске привреде у вези са реципрочним мерама Русије због ступања на снагу њихове економске асоцијације са ЕУ?

– Хајде да говоримо отворено. Украјина данас није земља, није држава, она је окупирана територија. Тамо не постоји чак ни Устав. Он је укинут још за време Јануковича, а нови није донет. У Украјини постоји америчка власт, а центри за доношење одлука су америчка амбасада и Вашингтон, у шта смо могли да се уверимо приликом недавне посете Бајдена, који је у Украјину стигао као Фирер на потчињену територију.

Сву украјинску власт формирају Американци: и министри, и листе политичких странака, и политички лидери – све се усклађује са америчком амбасадором и Стејт департманом. Украјинска Служба безбедности је, у ствари, нека врста Гестапоа.

Последњи историјски пример живота Украјине под окупацијом – је нацистичко-фашистичка окупација. У то време су такође постојали градоначелници, постојала је локална власт, полиција, али то је била окупирана територија. Нико је није третирао као независну државу, за Трећи рајх она је било само сировинска колонија.

САД је Украјина потребна као мостобран за слабљење Русије, за агресију против Русије. Американци користе своју моћ да би претворили украјински народ у топовско месо против Руса. И мржња према Русији, русофобија, уздизање нацизма до најекстремнијих и најархаичнијих облика – све је циљ америчке окупационе управе. Зато тамо нема ни легитимног председника, ни владе, ни парламента. То су марионетске псеудодржавне структуре које спроводе не политику, која је неопходна украјинском народу, и која је се тиче развоја Украјине, већ једноставно испуњавају наређења из Вашингтона.

• Да ли је могуће претпоставити да ће економске противречности и проблеми довести до пада актуелног режима у Кијеву?

Знате, нацистички режим је прилично отпоран на економске тешкоће. Прво, он је репресиван. У Украјини је данас, на десетине хиљада потенцијалних политичких затвореника – људи, који подижу свој глас, покушавајући да некако доведу у питање легитимност кијевске власти, али одмах бивају подвргнути репресијама, затварању, мучењу, злостављању, па чак и убиствима. Тамо владају терористичке организације под плаштом нацбатаљона.

У Украјини је нацистичка власт комбинована са хаосом и терором. А ти људи који стварају хаос и терор напредују. Пљачкају, преузмају имовину, присвајају себи средства. Потпуно безакоње. А народ једноставно бежи из Украјине.

Једина могућност отпора таквом режиму за човека који није спреман да ризикује свој живот јесте – да оде.

Видимо милионе избеглица у нашој земљи, други иду у Европу. Стога не бих очекивао да ће се тај фашистички режим срушити сам од себе, јер чињеница је да га подржавају САД. У Грузији је некада постојао исти такав амерички окупациони режим. Они су хранили структуре моћи, народ је био у сиромаштву, без посла, али није ништа могао да уради.

• Ми смо сада званично земља у рату. И сигурно је да Сирија – неће бити наш последњи фронт. Ситуација са Турском показује како је све нестабилно и непредвидиво. Играју ли ове околности некакву улогу у избору економског модела? Да ли појачавају избор у корист национално-оријентисане стратегије, или обрнуто, како неки сматрају, „рат све замагљује“, када је земља у рату, никоме није до проблема у економији?

Немогуће је водити суверену спољну политику не владајући економским суверенитетом. Наша суверена спољна политика данас има веома слабу економску основу, јер монетарно-финансијски систем у потпуности зависи од спољног утицаја. Имајући потпуно отворен монетарно-финансијски систем, где финансијским тржиштем владају страни држављани, ми постајемо изузетно осетљиви на америчке санкције, упркос томе што смо ми земља донор, јер спољном свету дајемо по 100 милијарди долара годишње.

Уз избалансирану монетарно-финансијску политику ми смо имали прилику да и не осетимо спољне санкције. Имамо довољно својих извора прихода за сопствени развој. Али, због колонијалне зависности од амероцентричног финансијског система, на чијој смо се периферији нашли, наше финансијско тржиште у потпуности зависи од расположења страних шпекуланата. Њима, пак, потпуно манипулише Вашингтон, преко познатих политичких структура. Дакле, задржавање такве рањивости у монетарно-финансијској области, а с друге стране водити суверену спољну политику, веома је опасно, јер једноставно нећемо имати довољно ресурса.

Ако желимо да водимо суверену политику и да бранимо своје интересе у свету, морамо обезбедити економски суверенитет, осигурати независност нашег монетарно-финансијског система од шпекулативних напада и покушаја уништавања извана. А то уништавање се дешава пред нашим очима – нигде у свету национална валута не скаче толико колико рубља, иако је рубља – најобезбеђенија валута у свету. Нигде толико не владају шпекуланти, нигде се не спроводи таква манипулација сопственом валутом, као код нас. А у таквом хаосу водити независну спољну политику и бранити националне интересе је веома тешко.

Неопходно је подржати курс председника за суверенизацију монетарно-финансијског система.

Превео: Срђан Ђорђевић

извор – fakti.org/rossiya/putinov-kurs-trazi-da-se-rusija-ekonomski-suverenizuje-i-osamostali-od-sad-i-mmf

Прочитај без интернета:
7 гласовa