• Сви смо се осећали као једна целина. То није био само осећај „огромне путинске већине“. Ако се у земљи повећавају просечан животни век и наталитет, онда је то пре свега резултат тога што људи верују једни другима, земљи и власти
  • Није било ни једног спољнополитичког питања у чијем одговору Владимир Путин није на овај или онај начин поменуо Америку: и однос према Ирану, и ИД, и Сирију и зависну политику држава – чланица NATO-а, чак и вазални положај Европе према САД
  • „Директна линија“ је покзала: Русија спокојно живи, говори о плановима за будућност, развија се и ни за трун не жали због изабраног пута – суверенитет и равноправност са другим државама. То и јесте онај „посебни пут“ који је коначно нађен, али не у главама интелектуалаца већ у самој реалности, у расположењу и вољи да се самостално одлучује о својој судбини
Пише: Сергеј РОГАНОВ, филозоф

        „ДИРЕКТНА линија“ председника РФ Владимира Путина није само то, него и могућност за сваког грађанина да неколико сати гледа и слуша Русију.

        Можда зато чак и није толико важно чути конкретна питања која су одабрана из неколико милиона обраћања и која су свима нама позната. То су проблеми који прожимају наш свакодневни живот. „Директна линија“ – то и јесте Русија: у очима људи, у даху, у држању, чак и у замуцкивању и несигурности оних који постављају питања.

        Неколико сати Русија се претвара у народно позориште са милионима глумаца.

        За такав подухват националних размера потребни су, наравно, и режија и организација и непрофесионални „глумци“ из народа: другачије апсолутно нису могуће организација и реализација.

        У таквим тренуцима сви се осећамо као једна целина. То није само порука „огромне путинске већине“, него и обична реалност.

        Ако се у земљи повећавају просечан животни век и наталитет, онда је то пре свега резултат тога што људи верују једни другима, земљи и власти.

        У одговору на питање „Зашто одржавате директне линије?“ сам Владимир Путин рекао је да је то моћна социолошка анкета. Анкета у оном смислу којим тај подухват пружа могућност да се види и чује читава Русија.

        Овде је веома значајан тон који Владимир Путин даје одговарајући на питања и разговарајући са грађанима. Нема ни сенке сувишне реторике, понирања у неумесну патетику, парола и постер-манира.

        Свако питање – о проблемима комуналних услуга, о стамбеном простору, пензији, медицини, здравственој заштити, о развоју сопствене пољопривредне производње, малом бизнису, хипотеци – постаје предмет мирне дискусије. Дискусије не само о проблемима већ и о начину државних механизама за њихово решавање на свим нивоима од Москве до региона.

        Владимир Путин је смирен, сконцентрисан, умешан. Нестали су и уобичајене за његове јавне наступе шале и вицеви. То је спремност за озбиљан рад, колико год да је тежак и колико год времена захтевао. Свиђало се то неком или не, али треба радити. Другог рецепта нема.

        Оно што се обичним људима понекад чини да може брзо да се реши, уз то и праведно, показује се као комплексан механизам државног решавања.

         „Спасите хипотекарне кредите!“ Да, предузимаће се мере, али то уопште не значи да се може ударити песницом о сто и подвикнути банкама. Постоје и други људи који су узимали кредите у рубљама и сада су се нашли у компликованој животној ситуацији. Шта чинити?

        То нема ништа заједничко са бесмисленим аналогијама и обраћањем „кметова“ „баћушки-цару“. То је предлог председника РФ да сами претходно проценимо ризик и преузмемо одговорност за своје одлуке.

        Чини се да није остала ниједна актуелна тема која се на овај или онај начин није чула током „директне линије“. То је све оно на чему покушавају да спекулишу критичари и непријатељи Русије. Али, уместо жонглирања идеологемама и склоности за критику – чули су оно што не би желели да чују: ми не идемо у пропаст, апокалипса није за нас већ сви треба пре да се бавимо конструктивним радом и пажљивом анализом ситуације, него „предавањем распусном животу“ у борби са режимом.

        Чак и фамозна дестаљинизација о којој маштају ватрени борци за истину није остала незапажена. Наравно, и могуће обнављање СССР-2. као аномалија стаљинизма? Да, свакако, наглашава председник. Време Стаљина? То није начин за развој огромне вишенационалне земље.

        А данашња мржња европских земаља према Русији? Да, одговара Владимир Путин, а шта је требало да очекујемо ако смо, пошто смо ослободили Европу од нацизма, ми, СССР, покушали да наметнемо другим народима и културама свој модел развоја, подразумевајући бивши социјалистички блок Европе? Као што се каже – убирамо плодове.

        Исто то се у потпуности односи и на Сједињене Државе, на њихов отупели месијанизам, на покушаје да по свом моделу прекрајају читав свет.

        Није било ниједно спољнополитичко питање у чијем одговору Владимир Путин није на овај или онај начин поменуо Америку: и однос према Ирану, и ИД, и Сирију и зависну политику држава – чланица NATO-а, чак и вазални положај Европе према САД. То је посебна тема, озбиљна и дубока. Али на питање о непријатељима Русије председник је рекао да ми немамо непријатеља и да је наша земља отворена за сваку конструктивну сарадњу.

        Представници опозиције или оштри критичари власти  – Алексеј Венедиктов и Константин Ремчуков – такође су били смирени, уздржани и озбиљни. Другачије понашање било би свакако потпуно бесмислено.

        Не ради се о бојажљивости или „наштимованости“, мени је изгледало да су и сами били прожети атмосфером и тоном који је дао Владимир Путин.

        На крају, једнострана економија са „кривином“ у правцу сектора нафте и гаса и наменске индустрије није се формирала за једну годину и сада, – признаје председник РФ. А преуредити је – веома је компликовано. Ми смо поступили оптимално, одговорио је Владимир Путин поводом санкција и руског одговора.

        Не треба се љутити због увреда већ искористити нове могућности. Оптимално искористити без обзира на све негативне и позитивне стране наше стварности. Оптимално – без много речи, смирено и пословно. Не махати нуклеарним арсеналом и претњама, већ мислити и радити.

        Наравно, „директна линија“ председника РФ јесте – уметност. То је организација у правом смислу те речи. Међутим, важно је оно што човек са собом износи када се организација ближи крају. Важно је оно расположење које остаје не смо код грађана Русије, него и света. Јер, тај догађај био је главни за веома много људи и у Европи и у САД и у Азији.

        Русија спокојно живи, говори о плановима за будућност, развија се и ни за трун не жали због изабраног пута – суверенитет и равноправност са другим државама. То и јесте онај „посебан пут“ који је коначно нађен, али не у главама интелектуалаца већ у самој реалности, у расположењу и вољи да се самостално одлучује о својој судбини.

        Превела

Ксенија Трајковић

fakti.org/rossiya/medija-menju/putinov-razgovor-sa-narodom-pokazao-da-je-rusija-konacno-nasla-svoj-posebni-put

1 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ