Председник Русије доминирао самитом Г-20, фасцинирао Доналда Трампа, док су сви остали желели да се директно сретну с њим

МОСКВА: ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

ПРЕ него што се направи коначни биланс дводневног самита Г-20, коме је домаћин била немачка канцеларка Ангела Меркел, председник Русије Владимир Путин може да буде посебно задовољан. Судећи по броју заинтересованих да се сретну с њим и разговарају о најактуелнијим светским проблемима, али и о сарадњи са Москвом, сасвим је јасно да су они који су „избрисали“ Русију из састава Г-7 доживели у Хамбургу пораз, а Путин велику победу.

Идеја бившег америчког председника Барака Обаме и његове администрације да изолују Путина и Русију после припајања Крима – у Хамбургу је доживела дефинитивни пораз. Због тога што Путина не зову на самите Г-7 он ништа није изгубио, али су зато они изгубили од данас најпривлачније медијске личности у свету. Путинова хамбуршка победа не значи да ће Запад ускоро скинути санкције Москви, али је очигледно да он има велики ауторитет у свету и да су многе земље заинтересоване да са Русијом што више сарађују како на политичком, још више на економском плану. Примера ради, јапански премијер Шинзо Абе чекао је више од сата у петак по подне Путина који је продужио разговор са Трампом.

НОЋ после дугачког разговора са Путином, председник САД је у разговору са британском премијерком Терезом Меј казао да је први сусрет са руским лидером био прекрасан. Амерички државни секретар Рекс Тилерсон је истакао да су Трамп и Путин брзо успоставили контакт и да се створила „позитивна хемија“.

О Украјини су у суботу ујутро на „радном доручку“ у хамбуршком хотелу „Атлантик“ разговарали Ангела Меркел, Владимир Путин и нови француски председник Емануел Макрон. Интересантно је да немачка канцеларка, као домаћин самита Г-20, није хтела, мада је могла, да као госта позове украјинског председника Петра Порошенка, који иначе учествује у „нормандском формату“ кад се расправља о Донбасу.

Меркелова, Путин и Макрон су се сложили да је важно да се поштује прекид ватре у Донбасу, али су изразили жаљење што се не реализују Мински договори, већ се тапка у месту. Свима је јасно да Порошенко нема снаге ни подршку у свом парламенту да изгласа и најминималнију аутономију у Донбасу.

Сада кад су се Путин и Трамп договорили да Американци имају свог човека за везу, намеће се питање хоће ли ситуација почети да се мења. Одмах после завршетка самита у Хамбургу, у Кијев путује амерички државни секретар Тилерсон, који ће разговарати с тамошњим руководством.

Вашингтон је за свог специјалног представника за Украјину одабрао Курта Волкера (55), кога бије глас да је „јастреб“ и иначе је близак великом пријатељу Украјине и противнику Русије, сенатору Џону Мекејну. Волкер је каријеру почео као аналитичар у ЦИА, а затим је од 1988. прешао у дипломате, да би догурао 2008. до места сталног представника САД у НАТО. Хоће ли он помоћи или ће штетити у тражењу компромиса зараћених страна у Донбасу, тек ће се видети.

ХОЋЕ ли Трамп успети да сарадњом са Путином донесе мир у Сирији и Украјини, не зависи само од његове добре воље. У наредном периоду ће проверити и колики је његов председнички ауторитет у његовој земљи. Да подсетимо, и бивши државни секретар Џон Кери је после више маратонских разговора са својим колегом Сергејом Лавровом постизао договоре о Сирији па и о Украјини, али то ништа није вредело јер су све његове договоре игнорисали „јастребови“ из Пентагона.

AP PhotoMarkus Schreiber

Реална опасност за саботажу америчких „јастребова“ присутна је и сада. Без подршке у Конгресу и Сенату, Доналд Трамп не може да реализује будуће договоре са Кремљом, ма колико они били добри. Не обезбеди ли ту подршку, Трамп ће морати да прави компромисе са америчким „јастребовима“ да би сачувао председничку фотељу. Први тест Трамповог ауторитета ће бити већ ускоро.

Данас у подне ступа на снагу престанак ватре у зони на југозападу Сирије, у рејонима Дера, Кунејтра и Сувејда. О стварању такве зоне примирја договорили су се 7. јула и експерти Русије, САД и Јордана. Безбедност око те зоне ће осигурати руска војна полиција у координацији са САД и Јорданом. Разговор о северној зони престанка ватре ће се наставити. До сада слична примирја нису поштовали управо они које су штитили Американци и њихови савезници.

КО ЈЕ ПОСЛАО МЕЛАНИЈУ?

ПРВИ сусрет Путина и Трампа биће запамћем у историји дипломатије и по томе што је неко из пратње америчког председника наговорио Меланију Трамп да сигнализира супругу да је већ прошло планирано време за преговоре. Амерички државни секретар Тилерсон тврди да је он више пута казао Трампу да је истекло планирано време, али се он на то није освртао јер је очигледно сматрао да је важно да настави разговор са Путином. Ко је наговорио Меланију да покуша да прекине разговор лидера двеју најмоћнијих држава, Тилерсон није рекао.

Чињеница је да је један број људи из Трамповог окружења био за то да разговор са Путином не траје више од пола сата, док су га неки наговарали да избегне разговор, али их Трамп није послушао – сусрет је окончан након два и по сата!

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:674715-%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D1%85%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D1%83%D1%80%D1%88%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%B0

9 гласовa