• ИЗ ВОДИЧА ЗА КРИМ ЈЕГОРА ХОЛМОГОРОВА:Не заборавите да су становници Крима изузетно поносни на чињеницу да је Крим – наш. Многи од њих ће вам причати о томе како су учествовали у самоодбрани и стајали на барикадама, сви се жале на то како је тешко било са Украјином. Неки ће јадиковати и због садашњих тешкоћа, додајући: „али, ми се не жалимо“.
  • Не покушавајте да окренете разговор на то да је Криму с Украјином било боље. Гледаће вас као лудака или провокатора. У неким нарочито нетолерантним местима могу вас и испребијати. У Севастопољу, на пример, још за време украјинске јурисдикције могли сте гадно надрљати чак и због употребе украјинског језика. Од тада се нису много продобрили
  • Обавезно неколико сати проведите у главном граду Крима Симферопољу. Прошетајте по његовом центру, где су сачуване прелепе палате у стилу модерне, као што су „Кућа са змајевима“, дођите до зграде Врховног савета, коју су прво заузели „фини људи“, посетите утврђење Скитски Неапољ, где је некада био дворац и гробница скитских царева
  • У Симферопољу постоји „Централни музеј Тавриде“, у оквиру кога је представљена сва богата историја полуострва, почевши од неандерталаца и завршавајући са украјинским губернаторима. Представљено је скитско, грчко, римско, готско, византијско наслеђе. Многи експонати овог музеја су пострадали су услед пљачке, када је Холандија на захтев Украјине незаконито спречила да се врате са изложбе. Међутим, најбогатији део колекције музеја – Златна остава – није пострадала
Пише: Јегор ХОЛМОГОРОВ

        ОРГАНИЗАЦИЈА са именом које подсећа на полно преносиве болести, – нека ОЗПП, регистрована од стране НВО са статусом страног агента, објавила је провокативни подсетник за руске грађане који путују на Крим.

        Наводно, с обзиром да је према верзији тог страног агента, Крим – Украјина, неопходно је за боравак тамо добити дозволу од украјинских власти.

        Ово није ни први и ни последњи покушај страних држава да остваре суверенитет над делом територије Руске Федерације.

        Реакција на ово може бити само једна – непосредно затварање ОЗПП, односно да нека лепа тужитељка Наталија Поклонскаја подигне против њих неку оптужбу, на пример, на основу члана 280.1 тачке 2 Кривичног законика РФ „Јавно подстицање на нарушавање територијалног интегритета Руске Федерације“.

        Појава ОЗПП говори о једном: путовање на Крим постаје међу добрим руским људима све популараније, претварајући се у наш национални хаџилук. Стога, наравно, почетници траже смернице од ветерана, оних, који на Крим не путују први пут.

        Већ сам написао прошле године нешто као кратак водич за Крим. Али, овај пут тему могу мало продубити и практично поткрепити.

        Сетите се, да је Крим – наш и да тамо делују сви закони Руске Федерације. Ако вам се деси ОЗПП и решите да неки од тих закона прекршите, због тога можете одговарати.

        Понекад се закони примењују чак и превише. Пре годину дана, Севастопољ је био слободан град где је било могуће ноћу безбрижно купити боцу масандровског муската и сместити се у друштву неке лепе младе даме на Графском пристаништу – слушати шум таласа, разговарати са ногама у води, дивећи се светлима на северној обали и пијуцкати вино.

        Сада су места до којих не стиже Руски закон, све ређа, тако да се морате задовољити разговором са трезном главом. Било би боље да Крим, уместо да поврати свој статус коцкарске зоне, добије мораторијум на ноћну продају вина током летњих месеци.

        Кад већ помињемо вино. Један од заштитинх знакова Крима постаје појава многих малих независних винарија. Људи купују мале винограде и праве одлично вино. Стога се не морате ослањати искључиво на боце са налепницама – „Масандра“, „Инкерман“ и „Коктебељ“. Усудите се да пробате нешто ново.

        Не заборавите да су становници Крима изузетно поносни на чињеницу да је Крим – наш. Многи од њих ће вам причати о томе како су учествовали у самоодбрани и стајали на барикадама, сви се жале на то како је тешко било са Украјином. Неки ће јадиковати и због садашњих тешкоћа, додајући: „али, ми се не жалимо“.

        Дакле, не покушавајте да окренете разговор на то да је с Украјином била боље – гледаће вас као лудака или провокатора. У неким нарочито нетолерантним местима могу вас и испребијати. У Севастопољу, на пример, још за време украјинске јурисдикције могли сте гадно надрљати чак и због употребе украјинског језика. Од тада се нису много продобрили.

        Ако путујете на Крим аутомобилом, почетна тачка путовања ће бити Керч. То је Пантикапеј – престоница Босфроског царства, које се у прошлости протезало на обе стране Керчанског мореуза. Овде су владали познати цареви, овде је избоден, претпевши пораз, понтијски цар Митридат – смртни непријатељ Римљана. По њему је названа планина која се надвија над градом.

        Обавезно посетите рушевине Пантикапеје, погледајте богату колекцију Керчанског музеја. Свакако посетите Аџимушкајски каменолом – кримску Брестску тврђаву. Од маја до октобра 1942. године овде су се борили наши војници, патећи од глади, гушења, одрона, а ипак наносећи значајне ударце непријатељу.

        Када се по Криму путује аутомобилом, рачунајте на чињеницу да од прошле године тамо има значајно више аутомобила. Након уједињења, многи Кримљани су отишли у суседне регионе у Русији, и купили половне аутомобиле, који су у украјинској држави били прескупи. Ово је драматично повећало саобраћај, па се Симферопољ, на пример, редовно се претвара у граду-чеп.

        Можда не знате, али главни град Републике Крим – није Севастопољ (то је свим други субјект Руске Федерације), није ни Јалта, већ управо Симферопољ. Обично овај град сви мимоилазе пуном паром журећи ка јужној обали полуострва. То је велика грешка.

Залив Балаклава код Севастопоља

        Обавезно неколико сати проведите у Симферопољу – прошетајте по његовом центру, где су сачуване прелепе палате у стилу модерне, као што су „Кућа са змајевима“, дођите до зграде Врховног савета, коју су прво заузели „фини људи“, посетите утврђење Скитски Неапољ, где је некада био дворац и гробница скитских царева. У Петропавловској саборној цркви можете се поклонити моштима светитеља Луке (Ратно-Јасенецког) (1877-1961) – великог руског хирурга из времена Великог отаџбинског рата, који је радио у војним болницама без скидања мантије и крста, и мученика за веру, три пута је био хапшен и прећено му је стрељањем. Светитељ, који је исцелио хиљаде људи за живота, сматра се исцелитељем и после смрти.

        У Симферопољу постоји „Централни музеј Тавриде“, у оквиру кога је представљена сва богата историја полуострва, почевши од неандерталаца и завршавајући са украјинским губернаторима. Представљено је скитско, грчко, римско, готско, византијско наслеђе.

        Многи експонати овог музеја су пострадали су услед пљачке, када је Холандија на захтев Украјине незаконито спречила да се врате са изложбе. Места на којима су стајали ови експонати, означена су посебним таблама, а на сајту музеја посвећена им је презентација. Међутим, најбогатији део колекције музеја – Златна остава – није пострадала.

        Под надзором запослених и обезбеђења ће вам показати фантастичне прелепе ствари, поготово готску копчу у облику орла. Али фотографисање, на жалост, није дозвољено. Зато до миле воље можете фотографисати у лапидаријуму – дворишту, у којем се налазе надгробни споменици, камене слике, реконструисани огромни бродови и друга богатства кримске земље, о којој је Максимилиан Волошин написао:

Чега све у овој земљи нема
За археолога и нумизматисту –
Од римских значки и хеленских новчића
До дугмића руског војника.

        Уосталом треба поновити: Крим је – наш. На картама Римске империје, које се помињу у западној научној литератури, Таврика се увек наводи као граница империје. Овде су биле распоређене јаке легије, које су осматрале кретање степских народа и бринуле за безбедност пловидбе од пирата.

        Главна римска база била је тврђава Харакс, која се налази недалеко од Ластиног гнезда. Простор тврђаве је подељен између светионика на рту Ај-Тодор и санаторијума „Дњепар“, и ту и тамо можете проћи поред добро очуваних римских зидова и бројних остатака. Парк Харакс у оквиру санатроијума – један је од бољих паркова на Криму са животодајним здравим ваздухом.Тамо дефинитивно треба прошетати и продисати.

        Основни организациони проблем на Криму је – финансијска блокада, наметнута од стране САД и Европске уније и подржана од стране највећих руских банака, које се боје санкција. Коришћење Visa картице је практично немогуће. Са „Мастеркардом“ све функционише с времена на време.

        Остаје руски систем „Про100“ картица коју сада, видимо, мора да има сваки посетилац Крима који држи до себе. Али најбоље је, наравно, имати готов новац, тим пре јер је ризик од крађе и разбојништва на Криму занемарљив…

        У Грузуфу, седишту кримских Татара, живео је Рајевски Пушкин, коме је посвећен прелепи музеј. Овде је и Чеховљев летњиковац. Овде је и споменик Шаљапину и уметнику Коровину. Чувена песма Јосифа Бродског „Октобар, море изјутра…“ написана је управо у Грузуфу, а не у Коктебељу, као што се често погрешно наводи. У њој је описана управо атмосфера грузуфске постсезоне. При чему је и Коктебел – велики град руске културе, и тамо, дефинитивно треба боравити.

        Украјински ТВ канали воле да пуштају снимке кримских плажа снимљених веб-камером, како би убедили своје гледаоце да је Крим пуст, да је сезона пропала и да ће Кримљани ускоро умрети од глади.

        Ти снимци могу да се користе за хаковања уживо, јер бирају плаже са прекрасним погледом, на којима има релативно мали број људи и где се можете опустити у миру и без гужве.

        Огромну гужву на кримским плажама у украјинском периоду углавном су стварали туристи из западне Украјине, доносећи са собом сланину и кромпир, не купујући ништа, али зато остављајући гомиле смећа.

        Сада тога има мање, и плаже коначно личе на плаже, а не на мравињаке.

        Превдо: Срђан Ђорђевић

fakti.org/rossiya/putovanje-na-krim-za-mnoge-ruse-se-pretvara-u-svojevrsni-nacionalni-hadziluk

4 гласa