НАЈСИРОМАШНИЈИ САДА ДО 40 ПУТА ИМАЈУ МАЊЕ ОД НАЈБОГАТИЈИХ
  • Одговор на питање зашто људи траже ревизију сасвим је очигледан: разлика између најсиромашнијих и најбогатијих сада износи 30-40 пута, а у совјетско време је, шта год о њему говорили, постојала социјална праведност
  • Једино што могу да предложим – али, руководство земље плаши се да учини тај корак – јесте „накнадно“ узимање порез. За то постоје све правне основе и таква је међународна пракса. Ипак, из политичких, или неких других разлога, руководство земље то не предузима да не би расрдило најбогатији слој
Пише: Виталиј ТРЕТЈАКОВ, главни уредник часописа „Политичка класа“

         ПРЕМА резултатима истраживања јавног мњења о билансу приватизације с почетка 90-их, 43% грађана Русије сматра да је неопходна њихова ревизија.

        Одговор на питање „зашто?“ очигледан је: разлика између најсиромашнијих и најбогатијих сада износи 30-40 пута, а у совјетско време је, шта год о њему говорили, постојала социјална праведност. Веома богатих било је изузетно мало и то су били, или истакнути људи познати у читавој земљи и према њима се нормално односило, или криминалци. Јер, махери из сенке су скривали да су богати, нису се тиме дичили и нико није уздизао криминал у врлину.

        А данас старија генерација, која памти ту социјалну правду, не може да се радује ономе што се дешава – човек је радио у фабрици и добијао не премного мање него директор. Додуше, директор имао службени ауто, али то није изазивало никаква питања, зато је он и директор. А сада та фабрика припада једном човеку који је, тобоже, генијалан бизнисмен, а он, чак ни по животном добу, то не може да буде. Фабрика коју си ти својим рукама градио и у њој радио дуго година, налази се „у опадању“ у време тог „генијалног бизнисмена“, радници добијају на хиљаде, понекад и милион пута мање од тог „директора“.

        Они који су нешто млађи и немају таква сећања, свеједно виде да је тешко живети, да новца нема довољно, да капитализам у његовој данашњој руској варијанти не доноси материјални успех већини становништва.

        Материјални успех није кад човек купује брилијанте, него кад макар не мисли како да преживи до плате и не размишља на чему да уштеди. Да је другачије, никога не би узнемиравале јахте и приватни авиони олигарха.

        У Русији је животни стандард нижи него у западним земљама – а говорили су да ће све бити другачије.

        Може ли све да се „врати назад“, да се ревидирају резултати приватизације из 90-их? Очигледно то није могуће. Из многих разлога.

         Једино што могу да предложим – али, руководство земље плаши се да учини тај корак, јесте – „накнадно“ узети порез, за то постоје све правне основе и таква је међународна пракса. Ипак, из политичких, или неких других разлога, руководство земље то не предузима да не би расрдило најбогатији слој.

        Неки сматрају да на основу предмета ЈУКОС нешто може да се измени (Русија на међународном нивоу покушава да приватизацију у случају са Ходорковским прогласи за незакониту). Међутим, у самом предмету ЈУКОС толико је помешано економског, правног и политичког да тешко да ће се то брзо размрсити.

        Не треба рачунати на то да ће се све ускоро завршити у корист Русије, а ми се од тога оградити као од преседана.

        Ако је реч о де-приватизацији највеће, некада државне својине налазишта нафте, гигантских фабрика, хемијске индустрије и осталог, онда ће становништво гласати за то да се својина врати држави. Резултат би био очигледан – 60-70% било би за враћање државне својине.

         Нажалост, овде се помоћу референдума неће ништа решити иако је резултат гласања предвидив. Референдум има неповратну важност -како се гласало, тако треба и деловати, а да би се својина вратила држави, за то треба имати могућности, пре свега политичке.

         Вероватно сада није могуће обновити праведност, зато што ће половина владајуће класе подићи буну, изнети остатак свог новца у иностранство и почети да подноси тужбе међународним судовима – а ми ћемо добити тешке последице.

        Стога по том питању у Русији никада неће бити одржан референдум и – то је потпуно очигледно.

извор: fakti.org/rossiya/reviziju-privatizacije-trazi-43-odsto-gradjana-rusije-ali-je-nece-biti

1 глас