У Москви са интересовањем прате резултате дводневног самита евроатлантске Алијансе у Варшави. Михаил Горбачов: Самитом у Варшави НАТО почео да се припрема за прави рат

Дводневни самит чланица НАТО у Варшави, који су на Западу већ прогласили најважнијим у последњих двадесет година, у Русији су пратили с великом пажњом, јер је једно од главних питања дневног реда био “НАТО одговор на агресивну политику Русије”. Одлуку да 2017. године НАТО пошаље четири батаљона од по 800 до 1.000 војника у три балтичке земље бивше совјетске републике и Пољску, у Москви су дочекали с подсмехом.

Председник Комитета за међународне односе Савета Руске Федерације Константин Косачов назвао је скуп у Варшави – самитом преваре. Косачов је истакао да западни политичари лажу милионе грађана иако одлично знају да од Русије не прети никаква опасност. То је исто као да се брана против поплава гради у пустињи. Једино отац перестројке Михаил Горбачов забринуто каже да је НАТО почео да се припрема за прави рат.

У Москви подсећају на то да Русија и НАТО имају потписани договор из 1997. године према којем је западној војној алијанси забрањено да повећава број војника у близини руских граница. Али у Бриселу се правдају тиме да ти нови батаљони имају искључиво одбрамбену функцију

У Москви одавно немају илузија о искреној сарадњи са НАТО, али немају нити мало страха од тог моћног војног савеза. У Москви тврде да је војној машинерији тог војног блока потребан стални непријатељ, па стално измишљају страшила да би се могли оправдати високи војни буџети. Ове године чланице НАТО ће у просеку повећати своје војне буџете за 1,5 посто.

НАПАДАЈУ САМО СЛАБИЈЕ
У Русији нема страха од организације НАТО, јер су свесни да они нападају само знатно слабије од себе, као што је био случај са Југославијом, Ираком, Либијом… Све док имају моћно атомско оружје, на Западу никоме неће пасти на памет да крене у рат против Русије. Управо због тога и не желе да разговарају о плановима да се дефинитивно униште атомски арсенали, јер не верују у искреност главног диригента НАТО који седи не у Бриселу, већ у Вашингтону.

Московски аналитичари запажају да и међу чланицама НАТО ипак постоји разлика у ставу према Русији. Најагресивнији према Русији су Пољаци, па затим три балтичке земље, док, на пример, Немци инсистирају на томе да се појача дијалог с Москвом.

Русима је важно што њене комшије Грузија и Украјина неће постати, барем у ближој будућности, чланице НАТО. Уосталом, и Џон Кери, амерички државни секретар, у четвртак је у Кијеву казао да Украјина још много тога треба да направи да би била спремна да уђе у НАТО. Слично је рекао и дан раније у Тбилисију о перспективи уласка Грузије у НАТО.

Иако и једна и друга страна говоре да не желе нови Хладни рат, многи показатељи говоре да је он у току. Трка у наоружавању већ је почела, пропагандна артиљетрија грува, а војни буџети расту. Путин је недавно, после разговора с председником Финске, рекао да је Русија спремна за дијалог са НАТО. Први корак би, према мишљењу Путина, требало да буде прихватање предлога председника Финске да сви авиони који лете над Балтиком морају да имају укључене системе за препознавање. Ни у Белорусији не виде опасност од размештања батаљона НАТО у суседним земљама, али и сматрају нормалним да имају своју “противигру”.

После самита у Варшави, већ 13. јула у Бриселу ће се одржати састанак Савета НАТО – Русија на нивоу амбасадора.

ПРОТЕРИВАЊЕ

Русија је јуче објавила да је протерала двојицу америчких дипломата због протеривања двојице руских званичника из САД, што је био одговор на напад руског полицајца на америчког дипломату у Москви.

Обама и Путин тврде да сарађују

ЂУКАНОВИЋЕВА ИЗДАЈА

Што се тиче Црне Горе, у Москви су свесни тога да је њена војска симболична и да не може никако да утиче на баланс снага, али се понашање руководства, на челу са Милом Ђукановићем, доживљава као “историјска издаја”.

извор: Новости

Прочитај без интернета:
1 глас