Руске Оружане снаге би имале иницијалну предност у односу на NATO – по броју тенкова у односу 7:1, по броју друге оклопне технике – 5:1, јуришних хеликоптера -5:1, цевне артиљерије – 4:1, далекометне ракетне артиљерије – 16:1, система ПВО кратког домета – 24:1 и по броју система ПВО великог домета у односу 17:1

  • Осим тога, руски топови и артиљерија гађају на знатно већа растојања од њихових пандана која се налазе у наоружању САД. Америчка цевна артиљерија може да погађа циљеве на растојању од 14-24 километра, док најобичнија руска самоходна хаубица савлада растојање од 29 километара. Слична ситуација је и са вишецевним ракетним бацачима
  • Шлапак и Џонсон посебно скрећу пажњу на ограничене могућности САД да употребе свој „главни адут“ – авијацију. Јер, Русија има, вероватно, најмоћнији у свету арсенал ракета класе „земља-ваздух“. Зато закључују: „NATO у свом садашње стању заостаје за Русијом“

     АМЕРИЧКИ портал Waron the Rocks упоредио је оружане снаге Русије и NATO и обликовањем хипотетичког ратног конфликта открио предности руске стране у низу карактеристика.

        На основу резултата готово двогодишње анализе свеобухватних ратних игара, аналитичари Истраживачког центра Rand Corporation – аутори чланка Дејвид Шлапак и Мајкл Џонсон – дошли су до закључка да Русија превазилази САД и њихове савезнике не само у наоружању, него и бројчано.

        Шлапак и Џонсон упућују на недавну изјаву начелника штаба америчких Копнених снага, Марка Милија, који је говорећи пред сенатском комисијом за питања оружаних снага признао да Русија превазилази САД по домету и бројности наоружања.

        „Да ли су ови подаци тачни? Нажалост, јесу“ – констатују амерички експерти.

        Ради потврде својих закључака, они су обликовали хипотетичку ситуацију према којој Русија, наводно, напада балтичке земље. Пре њих, ове године, аналитички центар чији су сарадници Шлапак и Џонсон, већ је разматрао такав сценарио.

        Тада су у Rand Corporation дошли до закључака према којима би Русија у Прибалтику могла да разбије снаге NATO-а за три дана.

        Овога пута аналитичари центра такође долазе до сличних закључака.

        Поред осталог, они су сигурни да су руске оружане снаге способне да „за десетак дана“ распореде 27 батаљона у пуној борбеној готовости, а то је 30-50 хиљада војника.

        При том ће све руске трупе бити опремљене оклопном техником – тенковима, борбеним возилима пешадије и тако даље. Међутим, NATO може да им се супротстави само са слабо заштићеним снагама.

NATO ловци F-16 и CF-18

        Русија ће имати иницијалну предност у односу на NATO – по броју тенкова у односу 7:1, по броју друге оклопне технике – 5:1, јуришних хеликоптера -5:1, цевне артиљерије – 4:1, далекометне ракетне артиљерије – 16:1, система ПВО кратког домета – 24:1 и по броју система ПВО великог домета у односу 17:1. Али бројчано стање није једини проблем, наглашавају аналитичари. Ради се о томе да руски топови и артиљерија гађају на знатно већа растојања од њихових пандана која се налазе у наоружању САД.

        Америчка цевна артиљерија може да погађа циљеве на растојању од 14-24 километра, док најобичнија руска самоходна хаубица савлада растојање од 29 километара.

        Сем тога, сада у Европи нема америчких вишецевних ракетних система, али чак када би их и било, њихове ракете гађају на растојању 40-70 километара. Међутим, како пишу аутори – у наоружању Русије налазе се ракетни артиљеријски системи домета до 90 километара.

        Што се тиче предности у квалитету наоружања, према речима Шлапака и Џонсона, ситуација је мање очигледна, али је у свему мање повољна за САД него што се уобичајено сматра. Модерни руски тенкови и оклопна техника имају усавршен оклоп, оружје и сензоре, а у неким областима, посебно оним које се тичу система активне заштите од противтенковских вођених ракета – Русија превазилази такве западне производе.

        Према томе, у хипотетичком конфликту са NATO, Русија би превазишла тај савез по бројном саставу војске, домету наоружања и његовим могућностима, али, према писању ових аналитичара, проблеми САД и њихових савезника не би се на томе завршили. Постоји још низ фактора који компликују ситуацију NATO-а.

        Поред осталог, NATO не би могао довољно брзо да реагује на ситуацију и да компензује све набројане недостатке. Ради се не само о бројности војске, него и о проблемима са инфраструктуром у целини – са логистиком, могућностима командовања, као и у другим областима.

        „Није довољно распоредити бригаде. Без некаквог плана, без логистике, без моћног командовања и контроле, NATO ће губити са стручно оспособљеним противником“ – закључују аналитичари.

        Сем тога, Шлапак и Џонсон скрећу пажњу на ограничене могућности САД када се ради о примени њиховог „главног адута“ – авијације, који они повезују са тиме што

         Русија, вероватно, има најмоћнији у свету арсенал ракета класе „земља-ваздух“.

        На крају аналитичари изводе закључак из свега горе наведеног: „NATO у свом садашње стању заостаје за Русијом по бројном стању војске, по домету и могућностима наоружања и трпи низ сложених проблема који ситуацију чине још гором“.

        Превела Ксенија Трајковић

fakti.org/oruzje/rusija-bi-u-kopnenom-ratu-na-baltiku-glatko-potukla-nato

3 гласa