• Та крстарица ће бити опремљена са десет лансера 3С-14, који могу испаљивати ракете „Оникс“, „Калибр“ или „Циркон“ – објавила је државна агенција ТАСС, што се може сматрати првом званичном најавом да се у Русији ради на стварању нових офанзивних средстава способних да развијају брзине од 5-10 маха, тј. – 6,5 – 12,5 хиљада километара на сат
  • Уследиће модернизација и других руских ратних бродова у оквиру које би се хиперсоничне ракете могле наћи на целом низу руских система наоружања који имају носач ракета „Оникс“: као што су обалски ракетни системи „Бастион“ инајновије вишенаменске нуклеарне подморнице пројекта 955 „Јасењ“
  • У оквиру модернизације П-800 планирано је да се инсталира на ударним нуклеарним подморницама пројекта 949 „Антеј“ и на још три  тешке нуклеарне ракетне крстарице пројекта 1144, као замена ракетама „Гранит“. Уместо једног „Гранита“ у силос подморнице или крстарице стају 3 „Оникса“, а они ће бити хиперсонични

         ТЕШКА руска нуклеарна ракетна крстарица „Петар Велики” – пројекта 1144 типа „Орлан“ – биће модернизована 2019-2022. године и притом наоружана хиперсоничним противбродским ракетама „Циркон“.

         Ово је, ослањајући се на извор у руској војној бродоградњи, пренела агенција ТАСС. По информацијама ове руске државне агенције, крстарица ће бити опремљена и са десет лансера 3С-14, који могу испаљивати ракете „Оникс“, „Калибр“ или „Циркон“.

         Подаци које је обавио ТАСС могу се сматрати првом званичном најавом да се у Русији ради на стварању нових офанзивних средстава способних да развијају брзину од 5-10 маха, тј. – 6,5 – 12,5 хиљада километара на сат. Појава ове технологије – један је од глобалних изазова модерне авио и ракетне индустрије.

         У САД се овим баве у склопу реализацие програма „Муњевити глобални удар» (Prompt Global Strike (PGS)), који ће омогућити америчкој војсци да нанесе прецизне нападе на било који регион и свету у року од 60 минута од момента доношења одлуке.

         У оквиру PGS различите америчке агенције развијају упоредо неколико обећавајућих пројеката: X-43A (НАСА), X-51A (Ваздушне снаге), AHW (Копнена војска), ArcLight (DARPA, Морнарица), Falcon HTV-2 (DARPA, Ваздушне снаге). Њихова реализација, по мишљењу стручњака, омогућиће стварање хиперсоничне авионске, противбродске и противкопнене ракете до 2018-2020. године, а извиђачки авион – до 2030. године.

         У августу 2014. године, Американци су извели прво лансирање. Ракета Х-43А са плигона Кодјак на Аљасци је требало да погоди циљ на атолу Кваџалејн. Достигавши брзину од око 6,5 хиљада км/сат ракета је после 7 секунди изгорела у атмосфери. Ипак, Вашингтон је овај лет назвао успешним – ракета је доказала способност да достигне потребно убрзање.

         У Русији званичних информација о хиперсоничним истраживањима до скоро практично није ни било. Претпрошле године су корпорација „Тактичко ракетно оружје“, Министарство одбране и Министарство индустрије известили да су усагласили програм за развијање хиперсоничне ракетне технологије. За развој напредне технике издвојене су 2 милијарде рубаља. Директор корпорације Борис Обносов је само приметио да се прве хиперсоничне ракете ваздушног базирања у Русији могу очекивати до 2020. године, а масовни прелазак на хиперзвук – 30-40-тих година овог века.

         Заостатак Русије у овој сфери је био прилично велики. Још 1997. године конструктори Дубненске „Радуге“ први пут су приказали на авио-салону МАКС систем нове класе – хиперсоничну експерименталну летилицу Х-90.

         Та ракета је имала домет до 3 хиљаде километара. Носила је две бојеве главе са индивидуалним навођењем, које су биле у стању да погоде циљеве на удаљености до 100 км од тачке раздвајања.

         Носач Х-90 је требало да буде продужена верзија стратешког бомбардера Ту-160М. Међутим, рад на ракети је обустављен, а касније и потпуно затворен.

         Ових дана о напретку постигнутом у хиперсоничној области у више наврата су говорили менаџери заједничке руско-индијске компаније BrahMos Aerospace Limited. Узимајући за основу руску хиперсоничну ракету П-800 „Оникс“/“Јахонт“, компанија је направила индијску сестру близнакињу ове ракете – „БраМос“. Представник компаније Правин Патак је за московски лист „Известија“ изјавио да је у Индији направљена и тестирана хиперсонична „БраМос-2“. Није тешко претпоставити да ако постоји индијска, онда сигурно постији и руска верзија такве ракете.

         – Ми смо већ у стању да поновимо амерички експеримент, –  овако је на питање „Известија“ да ли Русија има одговор на Х-43А одговорио  генерални директор Војно-индустријске корпорације НПО Машиноградње из Реутова– компаније која је развила П-800 – Алекандар Леонов.

         О проблемима рада на хиперсоничној технологији конструктор је одбио да говори, остављајући простор за завереничке спекулације.

         И заиста, има разлога за спекулације. Јер,15. децембра 2015. године НПО Машиноградња, а одмах затим и Министарство одбране су известили о неуспешном тестирању некакве ракете на полигону у близини Архангелска. По саопштењу војске, летелица је скренула са курса и ударила у приватну кућу. Није било жртава. Али журба којом је Министарство одбране одржало конференцију за штампу, а представници индустрије обећали да ће надокнадити причињену материјалну штету, указује на то, да је тестирана нова – тајна ракета, о чијем постојању јавност засад не треба да зна.

         Чини се да је извештај ТАСС о модернизацији „Петра Великог“ ставио тачку на i. Хиперсонична ракета „Циркон“ постоји, испитује се, наравно – за се и који бродови ће бити њени носачи.

         „Известија“ додају да би се хиперсоничне ракете у оквиру „модернизације“ могле наћи на целом низу руских система наоружања који имају носач ракета „Оникс“: као што су обалски ракетни комплекси „Бастион“, најновије вишенаменске нуклеарне подморнице пројекта 955 „Јасењ“.

         У оквиру модернизације П-800 планирано је да се инсталира на ударним нуклеарним подморницама пројекта 949 „Антеј“ и на још три  тешке нуклеарне ракетне крстарице пројекта 1144, као замена ракетама „Гранит“. Како кажу конструктори, уместо једног „Гранита“ у силос подморнице или крстарице стају 3 „Оникса“.

         На „Орлану“ и „Антеју“ постоји укупно по 24 лансера. У њима ће бити распоређене по 72 ракете.

         И на крају. Прва крстарица пројекта 1144 – „Адмирал Нахимов“ већ је на доковима Северодвинска где очекује модернизацију свог наоружања. Могуће је да ће ипак она бити први носач хиперсоничних „Циркона“.

         Превео: Срђан Ђорђевић

fakti.org/oruzje/ruski-kalibar/rusija-forsirano-sprema-odgovor-na-americki-munjeviti-globalni-udar

5 гласовa