• Турска је због Францискових речи подигла велику прашину. Није јасно због чега ћути Министарство иностраних послова Русије. Поготово што је превише у свету оних који желе да ставе знак једнакости између Стаљина и Хитлера. Циљ је разумљив: лишити Русију и Русе статуса основног победника у Другом светском рату. Јер, тај рат је добио управо Стаљин
  • На Папском престолу је одговорност не само за крсташке походе, инквизицију и антисемитизам, него и за крв православног Константинопоља. А присетимо се и да је била и шпанска католичка експанзија у Америци, плус експанзија пољског католичанства на територији Белорусије и Украјине. Коначно: сетимо се и рата у бившој Југославији 90-их година прошлог века. Прво се треба покајати за своје грехе, па тек потом друге учити врлинама…
Пише: Александар РАЗУВАЈЕВ             

        ПАПА Франциско, обративши се верницима на православни Васкрс, рекао је да је човечанство у минулом веку преживело три „незапамћене велике трагедије“ – нацизам, стаљинизам и геноцид Јермена.

        Последња тена је, наравно, врућа јер ће ускоро 100-годишњица те трагедије. Природно, такав папин поглед на историју наишао је на одлучан отпор Турске.

        Шеф турског Министарства спољних послова назвао је изјаву Папе Римског о геноциду над Јерменима „неутемељеном“.

        Званична Анкара опозвала је амбасадора из Ватикана и саопштила амбасадору Свете столице да сарадњи двеју држава може сметати „проблем поверења“.

        Нас у Русији тиче се друга тема и није баш сасвим јасно због чега ћути наше Министарство иностраних послова. Јер, ионако је превише у свету оних који желе да ставе знак једнакости између Стаљина и Хитлера.

        Циљ је разумљив: лишити Русију и Русе статуса основног победника у Другом светском рату. Јер, тај рат је добио управо Стаљин.

        Он је личност спорна и контроверзна. Зато ми имамо право да му судимо, али само ми, а не грађани и политичари других земаља.

        Добричина и добар владар био је, вероватно, последњи руски цар, али се показао апсолутно неадекваним за сурова времена и зато на крају није спасио ни Империју, ни себе, ни своју породицу.

        Бројке о жртвама стаљинских репресија, које су се појавиле у штампи крајем 80-их година, по свему судећи су претеране. Чак не могу да издрже ни елементарну критику са укључивањем само обичне логике и здравог разума.

        Док се ми коначно не определимо са својим односом према совјетској прошлости, а што је још вжније – док се не научимо да ту прошлост штитимо, из света ће нам приређивати „кошмаре“ сви којима буде до тога. Јер, нација која пује на своју историју – и не заслужује да се према њој друкчије односе…

        На Папском престолу је одговорност не само за крсташке походе, инквизицију и антисемитизам, него и за крв православног Константинопоља. А присетимо се и да је била и шпанска католичка експанзија у Америци, плус експанзија пољског католичанства на територији Белорусије и Украјине. Коначно: сетимо се и рата у бившој Југославији 90-их година прошлог века.

        Прво се треба покајати за своје грехе, па тек потом друге учити врлинама…

fakti.org/rossiya/medija-menju/rusija-ne-sme-dozvoliti-da-bilo-ko-izjednacava-staljina-i-hitlera

2 гласa