Лука Приморск

ЦЕХ: ЛИТВАНИЈА, ЛЕТОНИЈА И ЕСТОНИЈА ИМАЈУ РУСОФОБСКЕ РЕЖИМЕ КОЈИМА ДИРИГУЈУ САД

  • Први човек „Трансњефти“ Николај ТОКАРЈЕВ: Прошле године смо преко балтичких лука извезли око девет милиона тона нафте и нафтних деривата. Ове године ћемо само пет милиона тона, а 2018. ћемо то свести на – нулу. У складу са налогом владе, преоријентисаћемо робне токове са лука балтичких земаља – Вентспилса, Риге и осталих – на наше балтичке луке, а то су Уст Луга и Приморск, као и на Новоросијск
  • За последњих 10 година је робни ток кроз Уст Лугу порастао више од 20 пута: са 3,8 милиона тона товара 2006. године на 87,9 милиона тона 2015-те и то ће се наставити. У првих шест месеци 2016. године проток роба у летонским лукама смањио се за 15,1 одсто – на 31,7 милиона тона
  • Русија преусмерава и извозне токове свог угља, минералних ђубрива и друге робе. Коначна победа Уст Луге и других руских лука је само питање времена. Руски извоз и увоз давали су буџету Летоније 10 одсто прихода. Међутим, балтички бизнисмени могу да криве само сопствене политичаре, који нису желели да воде макар конструктивни дијалог са суседом који их је хранио
  • За мање од две године руски нафтни деривати ће дефинитивно напустити луке балтичких држава. Њих ће следити и друге робе. Балтичке луке су, по свему судећи, изгубиле битку за руски транзит. Међутим, оне имају још једну наду – Кинезе, али се према њима отварају и све велике руске луке

РУСИЈА наставља да ради како би преоријентисала извозне испоруке нафтних деривата преко балтичких лука у корист сопствених лука и њихових капацитета.

Ако је прошле године у балтичким лукама претоварено око девет милиона тона, ове године је то већ – пет милиона тона, саопштио је први човек „Трансњефти“ Николај Токарјев. И обећао да ће тај робни ток до 2018. године свести на нулу!

„Упошљаваћемо сопствене луке, пошто већ имају суфицит капацитета“ – изјавио је Токарјев током сусрета с председником Русије Владимиром Путином. „У складу са налогом владе, преоријентисаћемо робне токове са лука балтичких земаља – Вентспилса, Риге и осталих – на наше балтичке луке, а то су Уст Луга и Приморск, као и на Новоросијск“ – прецизирао је он.

По његовим речима, сада је могуће превозити 32 милиона тона нафтних деривата. Део капацитета који се не користе за транспорт нафте биће коришћен за транспорт нафтних деривата. „То ће се догодити преко Приморска – до 25 милиона тона дизела ћемо испоручивати, и у правцу Новоросијска из Волгоградске рафинерије и групе рафинерија из Краснодарског краја“ – прецизирао је Токарјев.

„Трансњефт“ планира да ове године повећа транспорт нафте магистралним нафтоводима. „Ове године планирамо да обезбедимо транспорт око 482 милиона тона нафте. То је за милион и по више него претходне године. Од тога у извоз иде – 238 милиона тона, а на унутрашњу прераду – 244 милиона тона“ – саопштио је Токарјев.

Планови „Трансњефта“ делују сасвим реалистично. „Пошто компанија већ реализује два инвестициона пројекта, „Север“ и „Југ“, који су везани за повећање капацитета за транспорт нафтних деривата до лука Приморск и Новоросијск“ – истиче главни уредник Информативно-аналитичке агенције „ПортЊуз“ Виталиј Чернов.

Николај Токарјев реферише Путину

Очекује се да ће ове године обим претовара нафтних деривата кроз луку Приморск бити на нивоу 15 милиона тона (у првих шест месеци већ је претоварено 7,55 милиона тона). Обим претовара дизела ће 2017. године бити повећан на 17 милиона тона, а 2018. – на 25 милиона тона. Док луке балтичких земаља, насупрот томе, губе руске извознике.

Балтичке луке су од совјетских времена биле монополисти у сфери транзита нафте и нафтних деривата у Европу.

Главно место је припадало летонској луци Вентспилс, пошто је управо према њој у совјетско време водио цевовод. Пре распада СССР, Летонци су претоваривали више од 30 милиона руске нафте и нафтних деривата годишње. На утовару руске нафте у тим лукама Летонија је зарађивала до 10 одсто буџета земље.

Међутим, сваке године Вентспилс све више губи руску нафту и, самим тим, приходе. Тако ће се обим претовара руских нафтних деривата у Вентспилсу у 2016. години, према предвиђањима, смањити 2,1 пут – на два милиона тона, истиче Чернов. У поређењу са совјетским временима, то је катастрофалан пад.

Русија раније просто није имала потребне капацитете за претовар својих сировина, што је балтичким народима давало могућност да живе од транзита из Русије. И Москва, вероватно, не би ништа ни мењала, да нема сталних политичких сукоба инспирисаних од стране параноично настројених суседа.

Преоријентисање руских роба са балтичких лука на руске није, наравно, почело данас. Руске луке из године у годину преузимају од балтичких своје робне токове. Та тенденција је почела боље да се надзире након пуштања у рад луке Уст Луга. Она је почела да преузима на себе не само беле нафтне деривате, већ и робне токове мазута балтичких лука у Клајпеди, Вентспилсу и Талину, истиче Чернов. „Логистика се не може реорганизовати одједном, пошто захтева постојање одговарајућих лучких капацитета, складишта, прилазних путева, резервоара, услужних предузећа и осталог“ – наводи Чернов.

Међутим, у последњих 10 година робни ток кроз Уст Лугу порастао је више од 20 пута: са 3,8 милиона тона товара 2006. године на 87,9 милиона тона 2015-те. , процес се наставља.

У првих шест месеци 2016. године проток роба у летонским лукама смањио се за 15,1 одсто – на 31,7 милиона тона, саопштило је Министарство саобраћаја. Док је робни проток у поморским лукама Русије у истом периоду порастао за 6 одсто, на 344,5 милиона тона. Конкретно, руске луке на Балтичком мору забележиле су раст протока од два одсто, на 116,4 милиона тона.

Угаљ се такође сели у руске терминале – у Ростерминалугољ (терминал за угаљ у луци Уст Луга) и луку Висоцк.

   Лука Уст Луга

Луке балтичких држава напушта и минерално ђубриво. Извоз ђубрива из Русије расте, а самим тим повећава се и претовар ђубрива у Балтичком басену. Практично све балтичке луке забележиле су раст токова прошле године, док се робни токови ђубрива у другим басенима практично не мењају. Најзначајнији раст у 2015. години имали су Сиљамае и Уст Луга. На пример, највећи агрохемијски холдинг „Фосагро“ је раније део терета извозио преко лука Котка, Муга и Рига. Међутим, компанија је сада потпуно пребацила свој терет из лука балтичких држава у домаће, пустивши у рад терминалски комплекс „Смарт Балтик Терминал“ на територији луке Уст Луга.

„Русија је раније у лукама балтичких држава претоваривала готово све врсте терета – од нафте, нафтних деривата, и угља до контејнера и аутомобила. Сада су токове сировина преузеле руске луке, а токови контејнера и аутомобила су се ионако нагло смањили (због кризе)“ – истиче Чернов.

Међутим, додаје он, један део токова контејнера (око 100 хиљада TEU годишње) наставља да пролази кроз балтичке луке због специфичности царинских процедура у Русији, као и због конкурентске борбе у сфери лучких и логистичких услуга.

„Један део токова руског терета ће, вероватно, увек пролазити кроз луке балтичких држава. Такође, тамо постоје терминали повезани са руским инвеститорима. Али, они ће генерално постати незнатни, и Русија ће у случају било каквих потешкоћа моћи лако да се потпуно и заувек одрекне услуга лука у балтичким државама“ – истиче саговорник агенције.

Губитак руских робних токова је озбиљан ударац за луке балтичких држава. „Изражено у новцу, губици износе десетине милиона долара годишње“ – процењује Чернов. Сада се ти милиони постепено преливају у Русију.

Може се констатовати да је борба балтичких лука за руске робе изгубљена. Коначна победа Уст Луге и других руских лука је само питање времена. При чему балтички бизнисмени за то могу да криве само сопствене политичаре, који нису желели да воде макар конструктивни дијалог са суседом који их је хранио.

Али, сада се распламсава нова борба за робу из Кине и Казахстана. Луке у балтичким државама покушавају да хитно пронађу замену за руске извознике. Између осталог, оне активно преговарају са Кином, надајући се да ће бити укључене у кинески пројекат „Нови пут свиле“.

„Свакако да ће они покушавати да буду конкурентни тако што ће створити повољне услове за пошиљаоце“ – каже Чернов.

Међутим, Русија не намерава да се преда и такође жели да добије кинеску робу намењену Западу. Тим пре што је развој северног правца „Новог пута свиле“ – кроз луке Финског залива и Балтичког мора – привлачна варијанта за достављање терета са минималним бројем земаља-транзитера.

fakti.org/rossiya/rusija-objavila-da-od-2018-naftu-vise-nece-izvoziti-preko-luka-baltickih-drzavica

1 глас