Истраживање космоса је донедавно била повластица ретких земаља способних да створе високоорганизоване производне системе засноване на развоју индустрије и истраживачких институција. Данас, пак, космос постаде тесан.

Орбиталну станицу сада, на пример, има и Кина. Кинези желе да после 2030. године имају своју базу на Месецу. Европљани, пак, желе да се до тада населе на земљином сателиту. Чак и Индијци и Јапанци праве своје амбициозне планове за истраживање свемира.

Орбита је претрпана – сателите лансирају Малезијци, Шпанци, Индонежани, и господа из Пакистана.

Али пионира више нема. Данас свако у џепу има играчку рачунарске снаге суперкомпјутера из 80-их и камером у боји са зумом, као код доброг двогледа, па се чини да није превише тешко конструисати аутоматску платформу и уз помоћ технологије из прошлог века упутити је ка Марсу.

„Луноход-1“ на земљином сателиту, „Марс-2“ и „Викинг-1“ на црвеној планети – то је био пробој 70-тих година 20. века. Ровер „Кјуриосити“ у 2016. – то је, извините, постала банална ствар. Човечанство већ скоро четири деценије тапка у месту – прежива велика открића из прошлости.

Да ли због тога што је нација пионира и колонизатора – која је толико дуго била приморана да заводи ред у својим унутрашњим границама – скренула поглед с звезда?


Електрични ракетни мотор

Занимљиво је да човечанство па и Русија још увек користи хемијске ракетне моторе, а многе друге државе нису биле у стању да их развијају, као што је случај са САД које су и заборавиле како да их граде. Технолошки развој у свету је очигледно неједнак.

Хемијски ракетни мотори су у међувремену застарели. Ако се њихова употреба и може правдати изношењем корисног терета на орбиту, онда је за човечанство које се устремило на Месец на млазу горива – то смешно.

Али одавно су измишљени разноврсни електрични ракетни мотори (ЕРМ – Электрический ракетный двигатель — Википедия). Користе се, на пример, за подешавање орбите вештачких сателита. Њихов специфични импулс варира у широком распону од 10 до 210 км/с, док специфични импулс хемијског ракетног мотора једва прелази вредност од 4500 м/с. Такође, ЕРМ су много економичнији у коришћењу горива, али имају изузетно низак потисак, што не дозвољава да се користе, на пример, за подизање корисног терета велике тежине са земљине површине. Али зато одлично раде у космосу.

Задовољите чудовишну потребу ЕРМ-а за електричном енергијом и он ће повући тоне терета брзином која није доступно ниједној модерној ракети. Нажалост, у орбити нема гасовода и не постоје лежишта угља, а напајање ЕРМ-а електричном енергијом коришћењем соларних панела је врло, врло ограничено због мале производње електричне енергије.

Нуклеарни реактор

За ЕРМ би савршено одговарао нуклеарни реактор као електрана за производњу електричне енергије. Такви уређаји могу да раде по десет година без допуњавања, а захваљујући недавним модификацијама би добили потпуну аутономију у трајању око годину дана.

Једини проблем је у томе што нуклеарни реактор изгледа овако:

Фото: news.tpu.ru

Нико није створио нуклеарно постројење довољно мале величине да би било погодно за употребу у космосу.

Да би се обезбедио дуг животни век и мале димензије радног простора било је неопходно да се користи високообогаћени уранијум, због чега расте и радна температура – до 1200 степени Целзијуса, док се челик топи на 1500 степени. За рад на таквим високим температурама, вода која се користи у конвенционалним реакторима није погодна. Потребна је посебна расхладна течност као што су хелијум-ксенон мешавина, а да би све то циркулисало треба вам и посебан материјал од којег се производе цеви – легура молибдена.

И, наравно, реактор са брзим неутронима.

Успут, ко сада ради са реакторима на брзе неутроне? У свету постоје само четири истраживачка реактора ове врсте, два у Русији, један у Индији и један, што смо недавно помогли да се изгради, у Кини. Производних реактора само два, и то у Русији. Остали у САД, Немачкој, Француској и Великој Британији су затворени, а тамо више нема ни помена о њиховом поновном отварању.

И у Русији је било спорова и дискусија на тему шта ће нам компликовани и скупи брзи реактори, ако се може направити нормалан. Али свако ко одбија да врши научна истраживања –  одриче се будућности: главна предност брзих реактора је чињеница да ће горива за њих човечанство имати довољно још хиљадама и десетинама хиљада година.

Нуклеарна електрана

Тако испада да Русија има технологију потребну да створи електрични ракетни мотор – још је у Совјетском Савезу конструисан и тестиран читав низ. Такође смо у стању да направимо компактну нуклеарну електрану, а најбољи смо и у коришћењу нуклеарних реактора са брзим неутронима. Поред тога, један смо од светских лидера у космичкој индустрији.

А главна ствар – имамо озбиљну научну и индустријску базу да све ове технологије применимо у финалном производу.

И знате, ми смо то учинили: у Русији се од 2009. године развија нуклеарни енергомоторни уређај (НЕМУ) мегаватне класе.

„Мегаватна класа“ је карактеристика њене моћи. Сетимо се да су за развој електричних мотора нормалне вуче потребне озбиљне количине електричне енергије.

У блиској будућности ће неки делови уређаја ићи на МКС, да би могли да се тестирају у реалним условима космоса. У принципу, завршетак радова је планиран за 2018. годину.

У прошлости је било много дешавања, па у 2009. години  није било много новог на Болотном тргу, у Чеченији само завршили антитерористичке операције, Русију је посетио Обама, Хилари Клинтон је била државни секретар, а ми смо почели да стварамо космички мотор. Неко је бомбардовао Либију, неко скакао на Мајдану, терористи створише своју државу, почео је рат санкцијама, а Руси су, у свом том хаосу, у својим институцијама, упорно, из године у годину развијали космички мотор, који ће човечанство можда однети на Марс.

Пробој

Да ли је нуклеарни енергомоторни уређај заиста толико важан?

Теоретски, лет до Марса са хемијским ракетним моторима би трајао годину и по дана у једном правцу. Назад се не можемо вратити чак ни теоретски. Али, ако се реши проблем са повратком, такав трогодишњи лет са посадом мисију претвара у поход Аргонаута – без златног руна, али са престижом и правим јунаштвом. Нуклеарни енергомоторни уређај мегаватне класе као део одговарајућег космичког брода би омогућио повратак за око три месеца.

Такође се може користити да се направи космички шлеп за превоз терета и људи из лунарне орбите на земаљску, не за три дана, као са хемијским ракетним моторима, већ за 7-8 сати, као од Петрограда до Москве возом.

Нуклеарни енергомоторни уређај имаће употребу и на Земљи – да очисти отпад из орбите. Ово је, узгред, прозаичан али веома озбиљан проблем у освајању космоса.

Напред ка звездама!

Јасно је да је нуклеарни енергомоторни уређај – само мотор. Уз њега је потребна још космичка летелица, чије стварање захтева не само употребу различитих високих технологија, већ и веома, веома озбиљне инвестиције.

Добар задатак за Русију и земље БРИКС, зар не?

Подписывайтесь на наш канал в Telegram

Напомена преводиоца: А лепа вест? Неће вам с њом баш досађивати на клинтоидним медијима, али ево доказа да је и на Западу остало још нешто здравог разума:

Русија и САД договориле припрему астронаута за међупланетарне мисије

Дружба в космосе: Россия и США вместе полетят на другие планеты – МИР24

Космическая монополия. Роскосмос дал старт уникальному космическому кораблю

Аутор: Сергеј Черкасов
Извор: Россия готовит ядерный двигатель для покорения космоса
Превод: Мирослав Младеновић / Ћирилизовано
Приређено на

MX Linux | MX Community

10.11.2016. ЋИРИЛИЗОВАНО, за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

facebookreporter.org/2016/11/10/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%80-%D0%B7%D0%B0-%D0%BE%D1%81/

Прочитај без интернета:
0 гласовa