ПОЈАВА СУПЕРСОНИЧНИХ ЛЕТЕЛИЦА СЕ ПО ЗНАЧАЈУ УПОРЕЂУЈЕ СА ПОЈАВОМ САТЕЛИТА

  • Већина војних експерата у Циркону види основну врсту руског хиперсоничног оружја. Већ 2018. године очекује се њена серијска производња
  • У пролеће 2016. године се сазнало да ће тешка атомска ракетна крстарица „Адмирал Нахимов“ добити ту ракету у оквиру модернизације. Тим ракетама се планира опремање и другог брода истог типа „Петар Велики“, који мора да прође модернизацију после 2018. године
  • За суперсоничне крилате ракете је у Русији већ направљено принципијелно ново гориво – „Децилин-М“

Пише: Роман АЗАНОВ

ЈАНУАРА 2017. године Министарство одбране Русије први пут је званично најавило завршетак рада на пројекту хиперсоничног оружја које је способно да делује у плазми.

Како је истакао заменик министра одбране Русије Јуриј Борисов, оружје захтева коришћење апсолутно нових система за управљање и принципијелно нових материјала.

Карактер свих војних сукоба показује да се време од доношења одлуке до коначног резултата, драстично смањило: ако су раније у питању били сати а понекад и дани, сада је реч о десетинама минута, чак о само неколико минута, а „убрзо ће се радити о секундама“.

За сада ни једна армија света нема у свом наоружању хиперсонично оружје. О конкретним узорцима руског оружја сада је доста тешко говорити, они још нису представљени јавности. Али о важности поседовања тако моћног оружја већ говоре многи експерти.

По мишљењу војног коментатора агенције ТАСС Виктора Литовкина, Русији је неопходан „сигуран противотров“ за перспективне системе ПРО.

„Хиперсоничне бојеве главе и ракете су једна од гаранција да ће нас поштовати. Не само данас, већ и сутра, и прекосутра. И, наравно, појава хиперсоничног оружја захтеваће преиспитивање принципа и тактике његовог коришћења. О томе ће имати смисла говорити онда када хиперзвук у војним структурама постане реалност“ – наглашава Литовкин.

Овај експерт упозорава: „Ако се не будемо бавили тим проблемом, можемо да се нађемо ненаоружани пред сличном борбеном техником, која може да се појави код потенцијалног противника или конкурента“.

То је брзина, која значајно надмашује брзину звука у атмосфери. Хиперзвук почиње од 4,5 маха. Један мах – то је 300 м/с, или 1000 км/ч. Човек користи хиперзвучне брзине већ доста дуго: на пример са таквом брзином се крећу објекти који се приближавају Земљи и пролазе кроз горње слојеве атмосфере, слећу космички апарати (са космонаутима у њима).

Истраживања у сфери хиперсоничног оружја, која се обављају у Русији, могу да дају непосредне резултате већ почетком 2020-их година. О томе је у септембру 2016. године Борис Обносов, генерални директор корпорације „Тактичко ракетно наоружање“.

„Ради се на низу пројеката и у сарадњи са Фондом за перспективна истраживања при Војно-индустријској комисији. Верујте, ми смо у том правцу већ постигли доста интересантне резултате“, – рекао је Обносов.

Признао је да приликом рада на хиперсоничним пројектима руски научници користе достигнућа СССР – НИР „Холод“ и „Холод-2“.

Ми добро схватамо да би било просто немогуће направити хиперсонично оружје од нуле, без обзира што су технологије достигле неопходни ниво – рекао је Обносов.

Говорећи на ту тему, Литовкин истиче да се овде углавном говори о хиперсоничној опреми за стратешке ракете. То је, пре свега, интерконтинентална балистичка ракета РС-24 „Јарс“ са више бојевих глава и прототипу ракете новог типа РС-26.

Њихове бојеве главе, као што може да се види из отворених извора, поседују способност да у завршном делу путање лете према циљу хиперсоничном брзином, практично као крстарећа ракета, мењајући висину и нагиб, и оријентишући се по локалном рељефу – објаснио је Литовкин.

Ракета РС-26, на чврсто гориво, такође позната као „Рубеж“, урађена је на бази РС-24 „Јарс“. Претпоставља се да ће бити лакша од њега, али ће при томе поседовати модерну борбену опрему и имаће више бојевих глава. Такве ракете могу да се лансирају само са покретних система – за њих није предвиђена шахтна варијанта базирања.

Контролно пробно лансирање РС-26 успешно је обављено средином марта 2015. године. Раније је било саопштено да ће већ у току 2016. године ракета стићи на наоружање Иркутске ракетне дивизије.

Поновно наоружавање Ракетних јединица стратешке намене са РС-24 и РС-26 планирано је да се заврши 2021. године.

Већина војних експерата у Циркону види основну врсту руског хиперсоничног оружја. Та ракета се, као и све остале, налази у фази израде, пролази кроз фазе конструисања, испитивања у хали и теренска испитивања. Већ 2018. године очекује се серијска производња хиперсоничног Циркона.

У пролеће 2016. године се сазнало да ће тешка атомска ракетна крстарица „Адмирал Нахимов““ добити ту ракету у оквиру модернизације. Раније је други извор открио ТАСС-у да се тим ракетама планира опремање и другог брода истог типа „Петар Велики“, који мора да прође модернизацију после 2018. године.

„Нахимов“ ће у то време већ извршавати своје бојеве задатке.

„Адмирал Нахимов“ припада крстарицама пројекта 1144 (по класификацији NATO-а – Orlan). У његовом наоружању, између осталог налазе се и противбродске ракете „Гранит“ (које развијају брзину 2,5 маха), зенитне ракетне комплексе „Форм“ и „Оса-МА“.

У пролеће 2013. године био је потписан уговор за ремонт и модернизацију брода, који је стигао у суви лучки док у јесен 2014. године.

До овог тренутка нема никаквих додатних информација у вези са ракетом Циркон, пошто је то део тајног програма.

Из отворених извора се могло сазнати само да њен домет може да износи и до 400 км, а да ће брзина лета премашивати брзину звука пет-шест пута.

Стручњаци сматрају да ће приликом разраде ракете Циркон 3М22, која улази у састав ракетног комплекса 3К22, који је намењен за опремање перспективних и модернизованих бродова и подморница, за њену основу бити узета суперсонична ракета П-800 Оникс (назив извозне варијанте је Јахонт), која је опремљена ваздушно-реактивним мотором са суперсоничним сагоревањем. Ипак, ако максимална брзина Оникса досеже број М=2,6, брзина ракете Циркон биће у опсегу бројева М=5-6.

Године 2015. постало је познато да је за суперсоничне крилате ракете у Русији већ направљено принципијелно ново гориво – „Децилин-М“.

Последњих година се руска армија већ снабдева горивом „Децилин-М“ које омогућава повећање домета стратешких крстарећих ракета до 250-300 км.

„Планирано је да се оно користи као гориво за реактивне моторе нових суперсоничних стратешких крстарећих ракета“ – изјавио је Дмитриј Булгаков, заменик министра одбране РФ, генерал армије.

Према његовим речима, „рецептура је већ спремна, и енергија која је акумулирана у том гориву, омогућава нашим производима да надмаше брзину од 5 маха“. Овим се пословима бави 25. Државни научно-истраживачки институт химотологије (наука која се бави проучавањем горива).

Стручњаци те организације, испричао је Булгаков, уз примену наночестица алуминијума разрадили су низ компонената ракетног горива са густином и енергетским капацитетом који је повећан за скоро 20%. То омогућава повећање корисног оптерећења.

Недавно се у трку са хиперзвуком укључила и Индија. Издање The Tribune of India саопштило je да компанија BrahMos Aerospace разрађује нове модификације суперсоничних ракета укључујући ракете -носаче за вишекратну употребу.

Наредних година може да се појави суперсонична „ракета-бумеранг“ која доставља бојеву главу на циљ, а затим се враћа на место лансирања или у задату тачку ради даљег коришћења. Ракете за вишекратну употребу могу да развију брзину до 10 маха (скоро 12 000 км/ч.).

О знатном повећању домета ракете говорио је и генерални директор и главни конструктор НПО машиноградње Александар Леонов. Он је истакао да стручњаци предузећа већ раде на првом истраживачком делу који се тиче повећавања домета ракете, друга фаза – реализација у „гвожђу“ – потрајаће две-три године.

Суперсонична крстарећа ракета BrahMos је заједнички производ руског НПО Машиноградња и Организације за одбрамбена истраживања и пројекте Индије, који су 1998. године формирали компанију BrahMos Aerospace. Назив ракете је настао од назива две реке – Брамапутре и Москве. Ракета има домет до 290 км и носи бојеву главу тежине од 200 до 300 кг а у стању је да развије брзину већу од 3000 км/ч.

Како сматрају у Фонду за перспективна истраживања (ФПИ), у контексту одбрамбено-индустријског комплекса суперсонично наоружање је нова епоха у погледу метода вођења рата.

Пре 100 година војна равнотежа међу државама достигнута је уједначавањем броја оружја упоредивих по технолошком нивоу. Затим, са проналаском нуклеарног оружја, у први план су избиле саме технологије. Данас се нуклеарна равнотежа на светској сцени постиже између осталог захваљујући систему међународних споразума који одржавају неопходни баланс.

Постизање квалитетно нових резултата у перспективним технолошким областима ће значити да ће земље које су међу првима почеле да користе нове технологије бити у предности – при чему ова сфера, засад, није регулисана нормама међународног права.

По размерама технолошког продора, стварање контролисаних суперсоничних летелица може да се упореди са првим лансирањем сателита у орбиту Земље.

Превела: Душанка Ђелекар

fakti.org/oruzje/ruski-kalibar/ruska-hipersonicna-raketa-cirkon-letece-u-plazmi-i-biti-5-6-puta-brza-od-zvuka

8 гласовa