Американци су приликом увођења санкција рачунали да ће наша Централна банка тржиште препустити шпекулантима. Тако је и било

Добро вече. Са нама у студију (московског радија Вести ФМ) овога петка је члан Руске академије наука Сергеј Глазјев. Сергеје Јуревичу, добродошли. Хвала вам на времену које сте издвојили да дођете код нас.

Чуо сам да сте морали да користите метро да бисте стигли овде.
— То је савршено транспортно средство. Једино у које се можете поуздати.

Да ли га користите често?
— Све време.

Да ли вас људи препознају?
— Не баш. Људи сада настоје да контакте сведу на минимум да би се заштитили од вируса.

Тачно. Али хајде да кренемо са финансијско-економским темама. Да ли је неопходно уводити неке мере у економији на принципима које заговарају банкари. Они их називају хитним мерама, или можда нешто слично термину који је употребио (француски председник Франсоа) Оланд – ванредно стање у економији?
— Мислим да би у економији требало да се користе разумне мере, јер оно што се сада дешава, посебно у финансијској сфери, изазива збуњеност. Често добијамо много похвала од непријатеља, док су наши експерти збуњени. У нашој ситуацији, где имамо рубљу – која је најсигурнија валута на свету (допустите да вас подсетим да су наше девизне резерве два пута веће од количине рубље која је у оптицају), која је такође најпотцењенија валута од свих земаља Г20, где је паритет куповне моћи који је скоро троструко већи од тренутног курса, као и трговински суфицит – у тој ситуацоји имамо толике скокове курса рубље. Да ли је то могуће објаснити? Због чега се то догађа?

Наравно, постоје хипотезе, сумње и мишљења тржишних учесника да бескрупулозни трговци манипулишу курсом рубље, али они се не појављују ниоткуд. Разлог томе је чињеница да Централна банка не успева да испуни своје уставне обавезе и обезбеди стабилност националне валуте, па као резултат имамо отказивање многих инвестиционих пројеката и дезоријентисаност предузетника, јер нико не зна који курс сутра може да очекује. У таквим условима немогуће је планирати пословне активности, инвестирати или трговати у рубљама.

Седам година се бавим проучавањем Евроазијских интеграција и могу да кажем да процес Евроазијског уједињавања никад није претрпео такву штету од било ког фактора као што је трпи сад због непредвидивости и флуктуација курса рубље. Развијали смо се прилично успешно, имали планове да од рубље направимо резервну валуту, покушавали смо да убедимо наше партнере да тргују у рубљама. Сад је процес претрпео шок, због кога наши партнери више не желе ни да чују о трговини у националним валутама. Почели су да се удаљавају од нас јер сматрају да плански обарамо курс валуте да би нашу робу учинили конкурентнијом. Наравно, ми знамо да депресијација рубље није изведена плански. То је заправо последица потеза Централне банке, која одбија да врши своје основне дужности.

rubljapad06Ипак, будући да се то догађа, значи да неко и профитира од таквог развоја ситуације. Профит на валутним спекулацијама може бити огроман – од 80 до 100 процената – па неки људи на томе зарађују десетине милијарди. Тржишни играчи добро знају ко су они.

Да ли мислите на грађане Руске Федерације?
— Не, не само на наше грађане. Знате ли да је Дојче Банка тренутно под санкцијама које су јој увеле САД, а америчко Министарство правде је чак најавило истрагу поводом сумњивих манипулација курсом рубље. Цео свет са запрепашћењем посматра овај збуњујући експеримент реанимације архаичне политике из 19. века, али онда смо напокон открили злато, што се спонтано позитивно одразило на тржиште, додуше само до одређене мере. Међутим, данас је све регулисано. Тренутно се догађа дестабилизација самих темеља. Председник је рекао на форуму Темељи Русије да не смемо дестабилизовати темељ наше економије. Курс рубље је носећи стуб целе економске структуре и свака флуктуација курса представља својеврстан земљотрес за целокупан систем.

Служећи се грађевинском терминологијом, може се рећи да градимо нашу заједничку економску кућу, али нам се притом у темељу стално дешавају експлозије. Знамо да људи који изазивају те експолозије од тога убиру енорман профит, али обезбеђење – чији посао је да обезбеди да у темељу нема пукотина – не мари зa њих; не обраћа пажњу на гигантске кратере у које су потонули цели сектори руске економије и престали да се развијају и генеришу инвестиције због тога што флуктуација курса рубље на недељном нивоу износи у просеку око пет одсто, што је незабележено чак и у земљама произвођачима нафте чије економије имају већи степен зависности од нафтног извоза од Русије. Ни тамо се курс националних валута у тоталу није променио више од 12-15 одсто. Дакле, сваки скок курса рубље је експлозија која темеље наше економије полако трансформише у песак, на коме више ништа не може бити изграђено.

Разумљиво је да неки тржишни играчи желе да профитирају на курсним разликама, али мислите ли да неки лешинари, наши геополитички непријатељи, можда настоје да извуку корист из целе ситуације, посебно ако узмемо у обзир да отворено непријатељски наступају? Рецимо оптужбе против нашег председника представљају чисту демонизацију.
— Јасно је да се све одвија у интересу наших непријатеља, који су нам увели санкције рачунајући да ћемо реаговати баш на овај начин. Молим вас, имајте на уму да су санкције уведене у тренутку кад је објављена намера да се пређе на такозвану циљну инфлацију. То је чисти мит; методи „циљања“, који допуштају да рубља слободно плута, довели су до потпуно супротних резултата: инфлација није пала, већ се удвостручила. Американци су приликом увођења санкција рачунали да ћемо водити управо такву политику – Централна банка ће напустити тржиште и препустити шпекулантима да преузму контролу. Да је Централна банка остала на тржишту као стабилизациони фактор, ниједан шпекулант, чак ни они са великим количинама страног капитала, не би био способан било шта да учини због односа наших валутних резерви и новца у оптицају. Отуда, да би учинили да санкције против Русије буду што ефектније, прво су морали да убеде нашу финансијску власт да напусти валутно тржиште, после чега је оно пало у руке финансијских шпекуланата.

bekstvokapitalaЖелео бих да нагласим да су током прошле деценије нерезиденти, тј. странци, суверено доминирали нашим финансијским тржиштем: отприлике три четвртине свих валутно-финансијских операција одвијало се у складу са њиховим интересима. Што се тиче валуте, која је данас доминантна тема, пропорција учешћа нерезидената достигла је 90 одсто. Приметите да се америчке санкције не односе на шпекулативни капитал. Суспендовано је давање дугорочних кредита Русији, али за шпекуланте то не представља никакав проблем – тридесетодневне позајмице су сасвим довољне за мешетарење унутар финансијског крвотока наше земље. Имајте на уму да је, кад је донесена одлука о „циљананој инфлацији“, у исто време московска берза полуприватизована. Данас њом владају шпекуланти, а они, судећи по многим индикаторима, подстичу шпекулативне флуктуације, користећи се свим врстама кредитних средстава, при чему врло вероватно имају приступ инсајдерским информацијама. Дакле, Московска берза се претворила у главни извор профита, на којем се обрћу цифре које двоструко надилазе национални БДП и петоструко обим увоза или извоза. Економска активност у земљи опада, док се обим операција на берзи готово удвостручио. Моксовска берза је главни извор профита у целој земљи, па банке гурају новац тамо и тако га исисавају из реалне економије, где се профити крећу 5-7 одсто.

То инвестиције чини непрофитабилним.
— Наравно, како неко при таквим флуктуацијама курса рубље може планирати било какву пословну активност? Са друге стране, флуктуације су извор профита на берзи. Оно што убија и потпуно обуставља било какве инвестиције у реалну економију за шпекуланте је Божји дар. Тамо профит иде 60-80 одсто. То није заведено у јавну евиденцију, јер се профит путем псеудоуговора пребацује на стране офшор локације. Обвезници приказују губитке, док истовремено убиру 60-80 одсто профита на инвестиције. Будући да Централна банка не стабилизује ситуацију, тржиште је под контролом малог броја играча са неограниченим приступом кредитима, којим себи обезбеђују довољну количину новца за тржишне манипулације. Управо то је принцип према коме су нам заведене санкције: рачунали су да ћемо усвојити баш ову врсту монетарне политике, која ће – у ситуацији обустављања издавања дугорочних позајмица руском финансијском систему – прво створити високу потражњу услед потребе да се исплате спољна дуговања наших компанија, а потом у потпуности одузети влади све регулаторне инструменте и предати их у руке манипулатора, који послују искључиво у складу са сопственим интересима. Уверавам вас да се ништа слично није догодило било где на свету и да би због ових дешавања требало спровести истрагу коју би пратиле врло оштре мере.

Имали смо много дискусија са бившим водећим финансијским регулаторима из Јапана, Европе и САД. Они су нам давали процене и тврдње засноване на прецизним рачуницама да ће бити могуће стабилизовати рубљу, спречити спекулације и покренути инвестиције. Али пошто је у децембру рубља изгубила добар део своје вредности – експерти су почели да говоре да је планска дерегулација берзе изазвала тај пад. Хајде добро, дакле – пад се догодио. Али шта нас је спречило да тада фиксирамо курс рубље? Сад смо се вратили на исти тај ниво на којем смо могли бити и да смо избегли све оне гигантске флуктуације. Да смо то урадили, пословни сектор би се смирио; у сектору реалне екомије би се успоставили нови критеријуми конкурентности (будући да је након девалвације постао конкурентнији); успели бисмо да остваримо стабилност и данас бисмо имали економски раст.

spekulantНе само наше рачунице, већ и пословних кругова, рецимо Бизнис Русије и Фондације Русија, казују да смо данас могли да остваримо раст од барем 10 одсто годишње.

Сергеје Јуревичу, то је најинтересантнија тема. Причаћемо о томе како бисмо могли да се пребацимо у фазу динамичног раста. Али пре тога молим вас кажите нам још пар речи о Централној банци. Председник је рекао, цитирам, „желео бих да истакнем да је Централна банка законски независна институција са својом сфером одговорности“. Имамо пар питања наших гледалаца. Једно од њих гласи: „Ако Централна банка зна све, зашто не ради ништа? Ко профитира од њене неактивности?“ Често слушамо изјаве да је Централна банка независна, које смо, уз позивање на Устав, пар пута чули и од председниковог секретара за односе са јавношћу. Да ли нам се тиме сугерише да не постоји начин да утичемо на ситуацију?
— Наравно да постоји. Постоји закон о Централној банци, који дефинише задужења водећих људи, то је демократска и отворена процедура. Председник предлаже кандидате борду директора, а Државна дума их потврђује. Једном годишње се усаглашавају генерални правац кретања и јединствена државна кредитна и монетарна политика на свим нивоима власти. Дакле, Централна банка је један од државних регулаторних органа који, наравно, има широку аутономију, али је истовремено у обавези да се понаша у складу са одређеним обавезама које су прописане законом. Осећам се кривим што сам учествовао у писању закона о Централној банци иако, додуше, нису усвојени сви наши предлози. На пример, за то што Централна банка није одговорна само за курс националне валуте већ и – што сви разумеју ових дана – за каматне стопе, као и за надзор банака и регулисање финансијског тржишта. Свака од тих функција регулисана је законом.

Али њена најважнија функција је одржавање стабилности националне валуте. То је чак и – свакако не без разлога – записано и у Уставу. Нико то никад није довео у питање јер је испуњавање тог фундаменталног циља основни предуслов економске стабилности. Макроекономска стабилност почива на стабилности девизног курса, посебно за тако отворену економију као што је наша. Основни проблем није у томе да ли је Централна банка независна, зависна или полузависна, већ одсуство механизама за обезбеђивање испуњења њених основних функција. Централна банка је у могућности да тумачи законе по свом нахођењу, у томе је проблем.

moskovskaberza01Други проблем је њена улога финансијског регулатора. Пре пет година, Московска берза је у потпуности била под контролом Централне банке. У то време било је немогуће и замислити да би шпекуланти могли у овој мери да манипулишу курсом националне валуте, јер је Централна банка контролисала стање на берзи. Постоји 101 метод за заустављање шпекулативих активности. Желео бих да нагласим да ни у децембру, ни прошле године, ни било када пре тога ниједан од ових метода никад није примењен. Велике кредитне полуге још увек нису искоришћене; Централна банка дозвољава рефинансирање шпекулативних операција; такође ствара нове канале рефинансирања, као што је рецимо укрштени репо курс (cross-currency Repo). Централна банка не користи ниједан од метода који се у свету нашироко примењују за стабилизацију финансијских тржишта у случају турбуленција. Сваки финансијски регулатор у свакој земљи би реаговао у тој ситуацији, чак и обуставио трговину. Изгледа као да је финансијско тржиште намерно уступљено финансијским шпекулантима да га међусобно поделе, оборе курс валуте на дно, уберу профит, продају валуту и тако пусте да нарасте, па онда изаберу прави моменат да отпочну са новим обарањем курса. Ништа добро не може произаћи из таквог таласања, јер сваки пад вредности рубље аутоматски погађа и цене, узрокујући талас инфлације, али, када се вредност рубље поново дигне, цене не реагују на исти начин, тј. не опадају у складу са растом вредности валуте. Због тог разлога, сваки пад вредности рубље претвара се у инфлаторни талас, док раст њеног курса само утиче на конкурентност пословног сектора, који не може да се прилагоди овим курсним флуктуацијама.

Шта је са учесталим причама да бисмо могли профитирати од ниске вредности рубље, подстичући раст нових грана индустрије, иако је нејасно где завршава профит будући да ми увозимо машинска постројења, резервне делове итд. Такође, поменули смо да због санкција немамо приступ задуживању, али још увек отплаћујемо старе дугове без могућности рефинансирања. Чини се да је и интерно кредитирање такође проблематично?
— Желео бих да се вратим на изјаву нашег председника о фундаменталним условима макроекономске стабилности. Шта је фундаментални услов? Уколико економију упоредимо са неком зградом, главна ствар коју инжењер треба да обезбеди (а финансијски руководиоци су инжењери на финансијским тржиштима) је да сви носећи стубови буду довољно стабилни и чврсти. Дакле, стабиност курса рубље је, као што сам већ поменуо, кључни носећи елемент у целокупној макроекономској архитектури и њеној основи. Важно је и питање пропорције или односа националне валуте: колики би у идеалним условима био курс рубље? Ту постоје одређена економска правила која би требало следити. Лоше је кад је курс валуте прецењен, јер то негативно утиче на конкурентност пословног сектора у земљи, али није добро ни кад је грубо потцењен, јер спречава ефективно учешће у међународној подели рада. Исправно сте приметили да увоз технологије постаје прескуп, а да су земље које технолошки заостају високо зависне од увоза машина и технологија (ми, нажалост, данас увозимо око 60 одсто индустријских машина). Отуда, ако рубља превише падне, увоз технологија и машина постаје немогућ. Али најгоре од свега је кад рубља шета од једне црвене зоне до друге, што је, као што сам већ рекао, еквивалентно земљотресу, тј. ситуацији у којој носећи стуб структуре дестабилизује целу гређевину.

rusijatehnologijeДопустите да још једном непоменем да је, узимајући у обзир наше ресурсе, врло једноставно стабилизовати рубљу. Много једноставније него рецимо изаћи са стратешким планом или разрадити и развити, заједно са пословним сектором, индикативни план (индикативни план је државна форма економског планирања која има за циљ да повећа економску продуктивност; прим. прев.). Најважније је да нам сва та средства стоје на располагању. Али оно што се дешава данас, посебно кад се узму у озбир таласања која производи зависност од уплива спољног (краткорочног и спекулативног) и офшоризација домаћег капитала, делује као да се наша „зграда“ тресе, темељи су јој уздрмани, главни носећи стуб љуља се на ултраширокој амплитуди и сви прозори су поломљени, а ми настављамо са покушајима да је загрејемо. Имамо много лож-уља, грађевинског материјала и искусних гређевинара, али, уместо да поправљамо зграду, ми седимо и чекамо сунчаније време, ситуацију у којој долазе западни инвеститори и помажу нам да стабилизујемо макроекономску ситуацију, па ће доћи лето и свима ће бити лепо. Управо та аналогија одговара тренутном стању ствари.

Наставиће се

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

The Saker

www.standard.rs/ekonomija/33946-%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%98-%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D1%98%D0%B5%D0%B2-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82-%D0%BE%D0%B4-%D0%B1%D0%B0%D1%80-10-%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%BE-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B5-1

1 глас