Бранко Влаховић

МОСКВА
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА


ДОК је више од хиљаду власника московских ресторана и кафетерија било присиљено да због економске кризе у минулих годину дана стави катанац, број српских ресторана у Москви и даље расте!

Мирис и укус пљескавице и других српских специјалитета са роштиља привлачи госте који су барем једном пробали нашу храну.

У Русији се на Кавказу хвале да они праве најбољи роштиљ. Имају и они „шашлике“ (ражњиће) и „кебаб“, али да Срби то праве боље и укусније доказ је то да су у нашим ресторанима више од 80 одсто гостију – Руси!

Дугогодишњи партнери Влада Радичевић из Гуче и Београђанин Младен Дошљак, отворили су ове године и трећи ресторан, „Југос“ у ширем центру Москве, у Донској улици број 15. Влада и Младен су већ стекли углед и поверење гостију, па маштају да створе праву „империју српског роштиља“. Први ресторан су отворили у центру Москве, на Рождественском булевару број 10, а кад је посао кренуо отворили су други у Љусиновској улици 15.

КОЛЕНИЦА ЈЕ „РУЉКА“У српским ресторанима у Москви, где праве проју и нуде наш кајмак и сир, те специјалитете углавном наручују Срби. У Русији нема кајмака, па га зато и не препознају. Али, зато после првог боравка у неком српском ресторану Руси запамте реч „пљескавица“. Од зимске хране им се свиђа сарма коју зову „голупци“ и коленица која се на руском зове „руљка“.

Сложни партнери имају велико искуство рада у Москви, јер су дуго година водили ресторан у пословном центру браће Карић „Јефимија“, где су имали прилику да угосте и упознају многе политичаре, бизнисмене и познате спортисте. Драгомир Карић је тамо доводио многе српске и руске политичаре али и угледне бизнисмене, научнике, глумце, певаче и спортисте. Основни кредо ових успешних угоститеља је: гост мора да буде задовољан да би се поново вратио.

У сва три ресторана „Југоса“ раде искусни кувари, који су у Русију стигли са великим искуством, а већ дуго раде у Москви, тако да одлично знају шта воле овдашњи гости.

Кувар Мики Јовановић је родом из Куршумлијске бање. У Београду је осамдесетих година радио у „Славији“, а у Москву је дошао 2001. Осим српских јела, одлично припрема и италијанске и друге специјалитете.

- Иако наши гости углавном заказују српска јела, ми у јеловнику имамо и италијанске и друге европске специјалитете. Док сам радио у московском ресторану „Биосфера“ имао сам прилику да учим од врсног италијанског кувара Рената Местаија. Кад је био у Москви један од пет најбољих кувара на свету Џејми Оливер, и од њега сам доста тога научио – прича нам Мики.

Већина наших кувара у Москви тврди како је месо у Србији знатно укусније и боље од оног које набављају у Москви.

- Тачно је да је наша јагњетина, али и друго месо, укусније од овог којег набављамо у Русији, јер је трава код нас сочнија. Али и овде се може набавити квалитетно месо, тако да наша пљескавица и други специјалитети са роштиља нису ништа лошији од оних у добрим београдским ресторанима – каже искусни Мики Јовановић, који од детињства зна шта је добар роштиљ. Задовољан је послом, а једино га мучи то што је одвојен од породице, јер су му супруга и троје деце у Србији.

Кувар Мики Јовановић

Да би одржали висок квалитет српских специјалитета, власници ресторана „Југос“ из Србије довозе купус, ајвар, пршуту, кајмак и још неке друге производе.

- Гости у нашим ресторанима годишње поједу три тоне ајвара који довеземо из Србије. Морамо да довозимо и кисели купус, јер руске сорте немају ону еластичност листова као код нас, да кувар може лако да савије сарму – прича нам Младен Дошљак, који кад затреба засуче рукаве без обзира на то што је сувласник.

Младен је пре 15 година дошао у Москву на позив садашњег партнера Владе Радичевића, само на три месеца. Он је угоститељски посао заволео као дечак кад је из Београда на летњи распуст ишао у Умаг, одакле му је мајка родом. Радио је тамо преко омладинске задруге, а касније је уписао Вишу угоститељску школу. Посебно је захвалан свом првом шефу у војном угоститељском предузећу Видоју Вуксановићу. Драгоцено искуство стекао је у Дому ЈНА у Београду па затим у хотелу „Бристол“, а кад је стекао поверење радио је у резиденцијама. Служио је председника Слободана Милошевића, као и Зорана Лилића, кога памти као врло пријатног и отвореног човека…

Конобар Александар Јелић

Интересантно да га је судбина са неким спојила поново у Москви. У ресторану „Југос“ на Тагањки долазио је некадашњи југословенски министар одбране Вељко Кадијевић, кога је Младен упознао служећи га у Београду. Кадијевић се у то време скривао у Москви, али га је у ресторан довео пријатељ, московски банкар Ацо Грујић.

Шанкер Александар Јелић, кога сви знају као Салета, каже да Руси воле наша пића, а највише наручују ракију од дуње и траварицу. Свиђа им се и виљамовка, као и ракија од кајсија, док се Срби држе традиције, па за аперитив радо наручују шљиву или лозу.

- Врло је важно да конобар госту објасни шта се у Србији пије како би могао да проба. Ретки су Руси који долазе код нас, а да барем једном нису пробали ракије, мада има и оних који мисле да је вотка једино право пиће – каже Сале, који одлично говори руски, па може да предложи и објасни гостима шта је добро да се пије и поједе.

Ресторан „Југос“ у центру Москве, у Рожденственском булевару број 10, познат је међу Русима, али и бројним Србима, не само по одличној храни већ и по спортској атмосфери. Кад год игра Новак Ђоковић, српски љубитељи тениса заседну уз велики екран и навијају као да су уз терен. Кад победи Ђоле, газда Младен части пићем Нолетове навијаче. Иначе, највернији Нолетов навијач, који не пропушта ниједан меч је Велинко Ногић, грађевинар из Босне, који годинама живи у Москви.

„ТЕСЛА“ КАО КУЛТУРНИ ЦЕНТАРМосковски ресторан „Тесла“, којим руководи Горан Главчић, осим наше укусне хране познат је и по томе што из Београда често долазе музичари који свирају нашу музику. Тако власници ресторана промовишу не само нашу кухињу и пића него и одличне српске музичаре. Све док једног дана Србија не отвори свој културни центар у Москви, ту функцију ће имати на добровољној основи ресторан ком су власници дали име по чувеном српском научнику.

Наши угледни бизнисмени Петар Јоксић, Стеван Јапранин, Сашко Ђорђевић, Мишко Спасеновић имају своја стална места у ресторану и кад наша репрезентација игра кошарку. Сви они кажу да није исто кад се гледа код куће или у друштву, са духовитим коментарима. Гледа се и фудбал, а газда је права спортска енциклопедија, јер му и син Душан Дошљак (20) игра у београдској „Бежанији“.

Осим Срба, у „Југос“ долазе навијачи „Спартака“, који увек навијају за наше спортисте, било где да играју. Зато у „Југосу“ и Срби увек навијају за Русе кад они наступају на неком великом такмичењу.

Власници наших ресторана у Москви заслужују похвале не само као одлични промотери српске кухиње, већ и зато што сви заслужују велику награду за фер-плеј. Од њих не можете да чујете да кажу једну лошу реч један о другоме, већ само похвале. Од угоститеља би требало да уче шта је солидарност и коректност многи наши грађевинари.

- У огромној Москви, са 16 милиона становника, има места за све нас који желимо да се бавимо угоститељством. Сви српски ресторани се по нечему разликују и имају своју публику. Чувена Перка Тешовић, која води ресторан недалеко од амбасаде нам је свима узор доброг и честитог угоститеља. Она има најдужи стаж у Москви и о њој се могу чути само лепе речи. Са задовољством се сећам рада код браће Карић. Њихов ресторан који се после реновирања зове „Југославија“ је по мом мишљењу један од бољих – каже Младен Дошљак.

Сви наши угоститељи у главном граду Русије имају заједнички проблем – у Москви су високе цене изнајмљивања ресторанског простора. Али, економске кризе долазе и одлазе, па се наши угоститељи надају да ће српска пљескавица, ћевапчићи и лесковачка мућкалица преживети тешка времена.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:583974-%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%99%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8-%D0%9E%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%83

Прочитај без интернета:
2 гласa