Западни медији – за разлику од српских – не прећуткују самите БРИКС и ШОС. Факти преносе оцене и ставое неких од њих.

The Times смирује своје читаоце и тврди да учесници самита БРИКС не показују страсну жељу да се «друже на штету Запада» и не желе да их зауздавају «милитантни Руси».

Исти лист указује да БРИКС није избалансиран, јер је БДП Кине 50 одсто већи од целокупног БДП остале четири земље чланице.

Тврди такође да Русија Кини више није главни партнер, а да је конкуренција између две земље за ресурсе и утицај у Централној Азији главни извор свих напетости.

Frankfurter Rundschau подвлачи да је на самит дошло око 10 хиљада страних гостију. Истиче да Кремљ није случајно окупио толики број партнера.

Истина, немачки лист користи термин «свита» и говори о «потпуно ауторитарној унутрашњој политици» (Русије) и о осталим гостима «који храмају».

Тврди да окупљени немају ни интересе ни вредности на основу којих би Москва и њени партнери истински збили редове.

Закључак немачког листа је овај: самит представља «мноштво ПР потеза који прикривају дефицит правих одлука».

Утицајни The Financial Times тврди да Русија размишља о Развојној банци коју је основао БРИКС као о могућем извору финансијске помоћи неким државним компанијама којима су уведене западне санкције.

«Као и већина породица, блок БРИКС уопште није толико срећан како то изгледа са стране» – додаје амерички пословни лист The Wall Street Journal.

Постоје иобјективни Американци. The National Interest пише да се БРИКС претворио у незападни концерт великих држава које су усредсређене на властите приоритете, а не на циљеве Вашингтона и Брисела.

БРИКС је постидео скептике и доказао им да нема намеру да се цепа и да Москва није изолована због западних санкција.

Немачки Die Tageszeitung сматра да Владимир Путин уз помоћ «дуплог самита» жели да читавом свету покаже да ове земље могу и без Запада. Јер, на земље БРИКС у овом тренутку отпада 40 одсто светског ставновништва и око 20 одсто светског БДП.

БРИКС све више врши суштински притисак на догађаје у свету и западне земље ово морају да имају у виду, пише пољско издање Rzeczpospolita.

Привреда БРИКС земаља све више расте, док финансијска компонента ове групације изазива све веће интересовање у многим земљама света.

«Истовремено ове земље желе да мењају светску привреду. Оне то чине не обазирући се на то да ли остали то желе или не» – пише пољски лист.

Професор Универзитета у Принстону, политиколог Стивен Коен, у радио емисији «Шоу Џона Бачелора» изјавио је да све чланице БРИКС имају суверене фондове спремне да инвестирају у руску привреду и да ће та улагања покрити губитке изазване санкцијама Запада.

По његовој процени, у геополитичкој перспективи ШОС и БРИКС ће постати место на ком ће бити реализован пројект «великог троугла» – Русије, Индије и Кине.

fakti.org/globotpor/the-national-interest-briks-prerasta-u-nezapadni-koncert-velikih-drzava

Прочитај без интернета:
5 гласовa