МНОГИ У РУСИЈИ СЕ НАДАЈУ ДА ЈЕ ПОЧЕЛА ДА СЕ РУШИ ЛИБЕРАЛНА ПИРАМИДА КОЈА ИХ ЈЕ ОЈАДИЛА

  • Директор московског Института за проблеме глобализације Михаил ДЕЉАГИН: Хапшење Уљукајева говори много тога. Верујем да је то последица Трампове победе! Долази крај неприкосновености и некажњивости руских либерала који су имали глобални „кров“ у лицу Обама-Клинтон! Нисам очекивао да ће се догађаји развијати овако брзо након избора у САД. Али, како се каже, почело је! Надам се да ће Уљукајева пратити и остали високопостављени либерали
  • Уљукајев је званично 2014. као министар зарадио 51,5 милиона рубаља. (4,3 млн. рубаља месечно). У његовом личном власништву је 15 земљишних парцела укупне површине 11 хектара, три куће – више од 940 квадратних метара, три стана – више од 330 квадратних метара, три путничка аутомобила и аутоприколица
  • Он је 2006. авиону затражио да се за његову супругу нађе место у бизнис-класи, а када места није било, кренуо је да се „расправи“ са пилотом. И „расправио“ се тако да је капетан авиона одбио да лети. Зато је 350 путника било присиљено да се врати на аеродром, а виновник овог кошмара је са супругом поносно одлетео у Сочи личним авионом тадашњег министра за економски развој и трговину Германа Грефа
  • Потом је Уљукајев тврдио да је авион наводно био у лошем стању, као, био је неисправан један од мотора. Чак је изговорио: „Мени су… за спасавање 350 путника требали дати награду“

МНОГИ у Русији прижељкују да хапшење министра економског развоја Алексеја Уљукајева – због примања два милиона долара мита – буде бар почетак краја страховладе либерала над економијом земље.

Један од њих је директор московског Института за проблеме глобализације Михаил Дељагин који је сигуран да хапшење Уљукајева говори много тога.

• О чему?

– Верујем да је то последица Трампове победе! Долази крај неприкосновености и некажњивости руских либерала који су имали глобални „кров“ у лицу Обама-Клинтон! Искрено да кажем, нисам очекивао да ће се догађаји развијати овако брзо након избора у САД. Али, како се каже, почело је! Надам се да ће Уљукајева пратити и остали високопостављени либерали.

• Ви сте дугогодишњи принципијелни критичар већ сада бившег министра Уљукајева. Много сте говорили о њему.

– Тог господина знам од краја 1992. године. Већ тада је међу либералима имао јединствену репутацију.

• Какву?

– Благо речено, човека повезаног са сумњивим финансијским операцијама. Иако су тада износи били мањи.

• Апетити су порасли до 2 милиона долара!

– То је такође незнатан износ за човека нивоа министра. Али, либерална кокошка зрно по зрно кљуца! Надам се да ће истрага открити сва та „зрна“.

Ево ко је Алексеј Уљукајев и због чега и људи попут Дељагина његово хапшење и уклањање из владе сматрају важним.

Рођен 1956. године у породици постдипломца Московског института за земљишно планирање (МИИЗТ). Његов отац Валентин Хусаинович, син домара-Татарина, постао је цењени професор, дугогодишњи шеф катедре земљишног права на овом институту и аутор неколико уџбеника. Међутим, у школи се Уљукајев није одликовао ни марљивошћу, ни добрим владањем, провлачио се једва с двојке на тројку.

Међутим, призвавши се памети, успео је не само да упише и заврши Економском факултету Московског државног универзитета, већ и да похађа постдипломске студије.

По њиховом завршетку 1983. године одбранио је и своју дисертацију.

Победнички лото листић, који му је обезбедио успешну каријеру, за Уљукајева је било познанство са научним сарадником Института за системска истраживања при Државном комитету за науку и технологију СССР Јегором Гајдаром. Он је долазио из угледне породице, на студијама је био годину испред Уљукајева, па су њих двојица за време студија били само површни познаници. Уљукајев је тек касније постао верни Гајдаров ађутант и помоћник.

Међу младим московским и лењинградским економистима, у чији круг га је увео Гајдар, Уљукајев се није истицао практично ни са чим, осим лојалношћу према самом Гајдару.

Године 1988. Гајдар га је увео у главни теоријски часопис земље – орган Централног комитета КПСС „Комунист“, где је водио економску редакцију: прво као саветник, а потом као заменик уредника одељења.

Када је „Комунист“ 1991. године изгубио свој смисао, Гајдар је Уљукајева пребацио у тада култне новине „Московске новости“ као политичког аналитичара.

Када је Гајдар постао вице-премијер (Јељцин је предводио владу као председник, како би подржао реформаторе својим ауторитетом), Уљукајев постаје економски саветник владе. Након именовања Гајдара за вршиоца дужности премијера, Уљукајев постаје шеф групе саветника.

Након оставке Гајдара, Уљукајев заједно са њим организује Институт за економске проблеме у транзицији. Када пред тенковску паљбу по Дому Совјета Јељцин враћа Гајдар на место вице-премијера, Уљукајев постаје његов помоћник.

У свим фазама служења Гајдару (као и касније у животу) Уљукајев узима активно и иницијативно учешће у развоју либералних шок-реформи, усмерених на уништавање руске привреде.

Након што је Гајдар по окончању конституционе кризе отеран од стране Јељцина због бескорисности, Уљукајев постаје његов заменик у институту.

Године 1994. је ушао у партију Демократски избор Русије коју је креирао Гајдар, у априлу постаје шеф њеног московског огранка, али због изборног неуспеха, не улази у Државну думу.

Тек 1996. године на допунским изборима се увлачи, ослањајући се на подршку не само демократа, већ и тадашње „партије власти“ премијера Виктора Черномирдина Наш дом Русија, – у Московску градску Думу.

На пролеће 2013. године он је чак био кандидат за председника Банке Русије, али непоанатост и неодређеност су играле против њега. Председник Владимир Путин на ту функцију именује Елвиру Набиулину.

Након тога Уљукајев улази у надзорне одборе Внешекономбанке, Агенције за стратешке иницијативе, ВТБ и бива одликован орденом „За заслуге пред Отаџбином“ III степена.

Званично је 2014. као министар, зарадио 51,5 милиона рубаља. (4,3 млн. рубаља месечно).

У његовом личном власништу је 15 земљишних парцела укупне површине 11 хектара, три куће – више од 940 квадратних метара, три стана – више од 330 квадратних метара, три путничка аутомобила и аутоприколица.

Изјаве Уљукајева су обично или несадржајне или погрешне – упркос чињеници да би лојални гајдаровец требао бити, у суштини, „економски мозак“ владе Дмитирија Медведев, а не само њен члан.

Како кажу, на седници владе Уљукајев је шокирао чак и искусне политичаре категоричном изјавом, да је Крим исти као остали региони Русије, да нема никакве специфичности, и зато нема право да тражи никакав посебан статус.

Демонстрирана је urbi et orbi неписменост Уљукајева, комбинована са монструозним самопоуздањем и категоричношћу. Он не прича, већ неумољиво изговара и сече из рамена. Према мемоарима, „са подређенима нема церемоније, и нема длаке на језику“.

Ово се не односи само на подређене. У 2006. години, до јавности је доспео скандал који је Уљукајев направио. У авиону је затражио да се за његову супругу нађе место у бизнис-класи, а када места није било, кренуо је да се „расправи“ са пилотом. И „расправио“ се са њим тако, да је овај одбио да лети. Као резултат тога, три стотине и педесет обичних путника је било присиљено да се врати на аеродром, а виновник овог кошмара је са супругом поносно полетео у Сочи личним авионом тадашњег министра за економски развој и трговину Грефа.

Затим је Уљукајев изјавио, да је авион наводно био у лошем стању, као, био је неисправан један од мотора. „Мени су… за спасавање 350 путника требали дати награду“, – помпезно је тврдио, не говорећи да је наводно „хаварисани“ авион пола сата после скандала безбедно одлетео за Москву.

Међутим, његов став према људима карактеристичан је за либерала: у јуну 2015. године, говорећи о санкцијама, Уљукајев је Русе упоредио са мувама, које „покушавају да отрују“. А почетком ове године саветовао им је да се не брину о земљи и привреди, већ „да чувају ментално здравље… и размишљају о свом здрављу“.

Поред прогнозирања, Уљукајев се бави и писањем поезије. Чини се, искористивши смрт чувеног совјетског пародисте Александра Иванова 1996. године, 2002. године објавио је своју прву збирку у тиражу од 3 хиљаде примерака (велики тираж за савремену поезију), а другу – 2012. године. Објављена у часопису „Знамја“ 2011. године, песма је изазвала негодовање јавности због своје отворене анти-руске настројености и аргументованим у најбољој либералној традицији (природних за десну Гајдареву руку и либералног политичара, али не и за министра Русије) позивом да се „бежи из прљаве Рашке“:

        Ти иди, сине мој, иди одавде
        На кугли земаљској ћеш наћи сад
        Много места где корак напред
        Није увек петсто
        Корака назад, где не говоре
        Да увек све наопако

Уљукајев је – живи и компактни Гајдаров траг у влади, који демонстрира сву погубност и деструктивност либералних реформи, потврђујући неписменост и неодговорност као неотуђиве карактеристике и највише вредности либералног клана.

fakti.org/rossiya/uhapseni-ruski-ministar-uljukajev-ima-15-placeva-tri-kuce-i-tri-stana

Прочитај без интернета:
3 гласa