Од првог дана у којем је свет закорачио у атомско доба, нуклеарном оружју су одређене две мете – војне и оне у градовима, односно индустрији. Овако „Вашингтон пост“ почиње текст о новом руском подводном нуклеарном дрону који је очигледно забринуо војне кругове у Америци.

Не постоји контрола за минијатурна нуклеарна оружја

За ново оружје се први пут у јавности чуло када се Владимир Путин, руски председник, састао са војним командантима у Сочију у новембру, а на телевизијском снимку тог догађаја приказана страна документа коришћеног на брифингу. Кремљ је касније објавио да снимак на којем се види наслов „Океански систем за више намена ‘Статус-6’ није требало да буде приказан и ТВ прилог је обрисан, али је до тада већ постао виралан на интернету, подсећа лист.

Претпоставља се да Русија гради тактичко нуклеарно оружје које је могуће унети у луку и нуклеарном експлозијом изазвати разарање, као и плимски талас. Могло би да се користи за напад на војну мету, као што је подморница, или поморска база, али би удар могао да буде изведен и на градове и индустрију.

Према постојећим доказима, у виду видео снимка, мисија предложеног система јесте: „Уништавање битних компоненти противвникове економије у приобалном делу и изазивање неподношљиве штете територији те државе стварањем зона контаминираних радијацијом у којима на дужи период не би било могуће војне, економске или друге активности”. Не постоје споразуми о контроли наоружања који би ово зауставили; мање тактичко нуклеарно наоружање никада није ограничено ниједним споразумом. А тачно је да САД, Русија и Кина подједнако раде на модернизацији нуклеарних и конвенционалних снага.

Руски дрон који се сада налази у нацртној фази могао би да одржава Путинову често помињану жељу да узврати на антиракетни балистички систем САД асиметричним оружјем. Ако је тако, ово је посебно опасан избор. Он би могао да прошири претњу од нуклеарног наоружања на једно потпуно ново подручје. На жалост, неће бити много дебате о дрону у Москви, где су медији и парламент у већини под Путиновом контролом и где његове војне авантуре нису баш под неким надзором.

Једини пут када је нуклеарно оружје употебљено у рату било је онда када су га САД искористиле у нападима на градове Хирошиму и Нагасаки. У Хладном рату који је уследио између САД и СССР-а, већина стратешког нуклеарног оружја на интерконтиненталним балистичким ракетама као дефинисане мете имала је војне циљеве, познате као „супотстављена страна“, док је мањи број циљао градове и индустрију. Али могућност уништавања градова понајвише је заокупљала пажњу јавности у складу са концептом застрашивања познатом као „осигурано заједничко уништење“, по којем су се две суперсиле стале једна наспрам друге с откоченим пиштољима.

Атомска бомба којом би био уништен град одувек је изазивала огроман страх. На срећу, у последње две деценије, ове огромне залихе знатно су умањене. Па зашто би онда неко желео да се врати у еру страха од нуклеарног наоружања, пита се Вашингтон пост.

извор:www.vesti-online.com/Vesti/Svet/542464/Vasington-u-panici-Putin-pravi-podvodni-nuklearni-dron

3 гласa