• Изолација Русије је – технологија Запада за завршетак колонизације, за коначно дубинско освајање Евроазије и коначно решење „руског питања“
  • Приморавање Русије на неолиберазам – није технологија укључивања у породицу „прогресивних“ земаља и у такозвану „златну милијарду“. Неолиберализам је – технологија гарантоване ликвидације Русије као крупне геополитичке силе и срца Евроазије
  • Генијалност таквог кретања Запада је у томе што се без иједног пуцња руши најопаснији непријатељ. Запад би идеолошки победио помоћу само једне теорије!
  • Украјина је политичка лабораторија за муњевито прекодирање менталитета читавог народа. Где је гаранција  да онај који спроводи тај антисоцијални експеримент неће хтети да га понови на територији саме Русије?
  • Изолацијом Русије Запад тестира Кину, проверава степен њене покорности и тежње да размени темељне принципе међународних односа за економске добити од Запада
  • Александар Зиновјев говорио да „главни догађај XXI века треба да буде пораз азијског комунизма на челу са Кином“. Зато је после Русије, а можда и главни циљ Запада – Кина. Управо зато Кина треба да престане да буде посматрач са стране у окршају Русије и Запада

Пише: Алексеј БЛИНОВ

        У ПОСЛЕДЊЕ време код западних идеолога и пропагатора појавила се чудна „љубав“ према „обради“ годишњица. Старе симболе испуњавају новим смислом, а фалсификовањем мењају поларитет историјских догађаја. Управо таквом логиком „обрађена“ је 100-годишњица од почетка Првог светског рата, када се свет у 2014., можда, поново приближио најкрвавијој катастрофи у историји човечанства.

        Управо по тој логици у 2014., у години 70-годишњице ослобођења Украјине од фашистичких освајача, та земља се у суштини нашла поново окупирана од стране неонацистичке хунте, а њена влада фактички је претворена у специјалну јединицу (типа немачких зондеркоманди)  за уништење сопственог народа и за припремање Украјине за само један циљ – рат са Русијом.

        Управо том логиком ће, вероватно, бити обрађена следећа велика годишњица – 100 година Велике Октобарске социјалистичке револуције која је променила ток светске историје и подигла Русију на највиши ниво развоја у њеном хиљадугодишњем периоду.

        Комунистички пројекат био је, наравно, експеримент изграђен на увезеној западној теорији – марксизма. По мишљењу Александра Зиновјева, тај експеримент је, ипак, доказао своју ефикасност и могао би неограничено да постоји. Разуме се, као и сваки експеримент, и овај се изводио у условима изолације, нарочито у почетној фази.

        Може се дискутовати о томе под којом врстом изолације се распао СССР и чега је било више: спољне изолације или унутрашње, идеолошке самоизолације. У почетку је комунистички пројекат био интернационални, затим је постао национални и наднационални. СССР је био самодовољан систем, а совјетски блок толико опсежан да се уопште није могло говорити о самоизолацији. Она изолација која је првобитно наметана СССР-у била је пробијена, а комунистички експеримент се нашао на непланираном нивоу.

        И то: зона утицаја – пола света, по утицају паритет са Западом. Али, Совјетског Савеза одавно нема, Русија је одустала од комунистичког пројекта, постала део глобалног света и као нову религију прихватила либералну друштвено-економску доктрину.

        Шта данас видимо? Нову изолацију Русије у свим правцима: финансијску, економску, политичку, друштвену, информативну, технолошку. Али, данас је то изолација коју намећу спољни актери.

        У вези с тим можемо да покушамо да размишљамо Contradictio in contrarium, логиком контра-аналогије (ако експеримент захтева изолацију система, будући да је њен разлог, онда се сама изолација може разматрати као неопходна последица експеримента). Дакле, ради чега је Запад одлучио да изолује Русију?

        Хипотеза се састоји у томе што Запад (у првом реду у лику САД) реализује изолацију покушавајући да на територији Русије покрене нови социјални експеримент да би завршио неолибералну терапију. Изолација Русије је – технологија Запада за завршетак колонизације, за коначно дубинско освајање Евроазије и коначно решење „руског питања“.

        Приморавање Русије на неолиберазам – није технологија укључивања наше државе у породицу „прогресивних“ земаља и у такозвану „златну милијарду“. Неолиберализам је – технологија гарантоване ликвидације Русије као крупне геополитичке силе и срца Евроазије. То је механизам и синоним укључености у процес глобализације, прецизније, американизације, коначног потврђивања „колонијалне демократије“ у Русији (речено терминологијом Александра Зиновјева).

        На бази неолибералног експеримента Русија ће као интеграциона сила изгубити сваку привлачност за читав постсовјетски простор. То ће бити земља која не само да неће представљати вредности као пример за подржавање, него у којој ће се и само живљење сматрати потпуно необичним. Такође, треба заборавити и евроазијску интеграцију.

        Генијалност таквог кретања Запада јесте у томе што се без иједног пуцња руши најопаснији непријатељ. Запад ће идеолошки победити помоћу само једне теорије! Јер, Запад нас је већ надмудрио помоћу теорије неолиберализма и либералног социјално-економског система.

        Исто као што је сада Украјина политичка лабораторија за муњевито прекодирање менталитета читавог народа, где је гаранција за то да онај који спроводи тај антисоцијални експеримент неће хтети да га понови на територији саме Русије? На пример, у циљу приморавања Русије на хипотетички рат са Кином до последњег Руса. Такав закључак је очигледан, чак и при прелиминарном аналитичком истраживању проблема и актуелнихуводника.

        То ће чинити влада либералних фанатика, догматских следбеника тржишног фундаментализма. Сем либералних, они не признају друге теорије и методе, не признају и не знају.

        Русију ће угушити уз помоћ самих руских грађана, а затим, као у Источној Украјини – рећи да су они „сами себе убили“, „сам себе спалили“. Западни и локални неонацисти у Украјини тестирају управо способност народа на отпор, на очување људског лика и националног суверенитета.

        Руска либерална елита у души се слаже с тим. Зато што је навикла на потрошњу. А одавно и није руска елита: њени интереси чврсто су повезани са Западом. Права, национално оријентисана елита не може да буде незадовољна сопственим народом, не може бескрајно да погоршава његов положај и да сања да га замени.

        Губитак људског достојанства, уништење самосвести и идентитета, неспособност за отпор – таква ће бити Русија по завршетку најсуровијег експеримента у историји човечанства. Ако не ово, шта може да постане идеална претпоставка за стварање „ропства „2.0“?

        У том погледу индикативан је за савремену Русију срамни случај са девизном хипотеком, који се такође може сматрати за либерални експеримент. Око 150 хиљада руских породица (бивших представника средње класе) привукле су банке девизном хипотеком. Трик банака био је у томе што је за више од 80% корисника кредита девизна хипотека издата у рубљама и само номинално везана за девизе. При том су банке одбијале да дају кредит у рубљама нудећи девизни. Закон је данас на страни банака.

        Тако се по моделу девизних хипотека масовно бруси слом грађана помоћу финансијских технологија. Није тешко претпоставити шта ће бити са породицама избаченим са децом на улицу и са старим родитељима уз одобравајућу галаму суграђана („сами су криви“). При том држава може, не гледајући, да отпише 150 милијарди долара иностраним банкама.

        То је ефикасна метода за галопирајуће претварање средње класе у нову сиротињу. Нови закон о банкротству томе ће само доприносити, а Русија ће као Африка постати сертификована фабрика сиромаштва, лидер по производњи немаштине, коју ће затим лако прогласити за „биолошки отпад“ у духу Малтусових теорија.

        С једне стране неолиберална влада билионима рубаља подржава комерцијалне банке, оне играју рулет на смањење вредности рубље заједно са Централном банком (у ситуацији њеног фактичког одустајања од своје уставне обавезе да обезбеђује стабилност националне валуте). Са друге стране влада позива грађане да се припреме за масовну незапосленост. Богати ће постајати богатији, а сиромашни још сиромашнији.

        Други сличан пример је закон који се разматра у Норвешкој и који је монструозан по својој антисоцијалности.

        Према новом норвешком закону, сваки човек бескућник, онај који моли за кров, за новац, одећу и храну може бити осуђен на годину дана затвора. Са становишта неолиберализма милосрђе треба да постане кривично кажњиво! На то је одлучно реаговала бивши посланик норвешког парламента Карин Андерсен: „Најбогатија земља Европе криминализује најсиромашније слојеве Европе. Више нема слободе ни да се моли за помоћ“.

        То је нова фаза у одустајању државе од свих социјалних обавеза, реализација неолибералне доктрине, коју је у свом говору сажето изнео краљ Холандије, Виљем – Александар пре две године када је прогласио крај државе свеопштег благостања уместо које ће се појавити „друштво партиципације“ које значи смањивање социјалних расхода државе и њихово преношење на становништво.

        Спасавање оних који тону ствар је руку само оних који тону.

        Није тешко предвидети да ће се таква политика завршити општим падом животног стандарда људи у читавом свету. Уз неизбежни слом империје долара САД (то је ствар времена) – то ће се муњевито десити. Управо за то добро ће доћи слични експерименти за решавање проблема масовног сиромаштва.

        Неолиберализам се може разматрати и као технологија насилне колонизације читавог света. При коначној победи неолиберализма никоме неће бити добро, чак ни народима оних земаља које су центри емисије светских валута.

        У вези с тим треба обратити пажњу на позицију Кине. Зашто она ћути у тренутку када је Запад започео немилосрдан обрачун са Русијом? Кина не треба да гаји никакве илузије о томе да ће бити примљена у клуб „Велике двојке“  G2, без обзира на сва обећања САД о новој подели света и подели „плена“.

        Изолацијом Русије Запад тестира Кину, проверава степен њене покорности и тежње да размени темељне принципе међународних односа за економске добити које добија од Запада. Међутим, принципима и идејама никада се у историји није трговало – за њих се проливала крв.

        Као што је Зиновјев говорио, „главни догађај XXI века треба да буде пораз азијског комунизма на челу са Кином“. Зато је после Русије, а можда и главни циљ Запада – Кина. Управо зато Кина треба да престане да буде посматрач са стране у окршају Русије и Запада.

        Само у условима обједињавања економског потенцијала две највеће државе на планети – Кине и Русије – може се окончати Свеопшта диригована демократија и неолиберални безумни експеримент над човечанством.

        Превела Ксенија Трајковић

fakti.org/rossiya/medija-menju/zapad-bi-voleo-da-moskvu-uvuce-u-rat-sa-kinom-do-poslednjeg-rusa

6 гласовa