• Без обзира на бројне изјаве водећих америчких и европских експерата за економију о неизбежном паду „Путинове економије” најмање за 5-7% – руски БДП фактички је повећан за 0,6%! Ради поређења: Француска је завршила годину са порастом од 0,4% Кипар, Италија и Финска и ове године су у минусу. У Финској је БДП смањен за 0,4%, а у целини у еврозони за 2014. очекује се пораст свега за 0,8%, тако да руских +0,6%  – уопште није лоше. Чак је веома добро
  • Ако Европа намерава да наставља рат са Русијом, онда је време да разрађује нови план. Овај је већ исцрпљен и нема никаквог смисла и даље трошити време на њега. Само, ЕУ нема много варијанти
  • У Русији се наставља економски раст и ЕУ ће морати да рачуна на ту чињеницу. Што би се рекло: где да се дену са подморнице?!
  • Губитке од рата санкцијама практично у потпуности подноси Европа, а њихов обим већ се процењује на 300 милијарди долара. Вашингтону је потребно не само да угуши Русију, него и да створи економске тешкоће Европи. Резултат је очигледан
  • Запад је у потпуности исцрпео ресурсе за увођење санкција. То што је Европска комисија 20. марта продужила њихово трајање до краја године, у целини, већ на мало шта утиче

         Пише: Александар ЗАПОЉСКИС   

         ПРЕДСЕДНИК Естоније, Томас Хендрик Иљвес, изјавио је да ЕУ мора да смисли неки нови план пошто актуелни тип антируских санкција није постигао очекивани ефекат.

         Русија наставља да води сопствену независну политику. Није се десио ни бунт народа против власти.

         Естонски господин председник тачно каже. Мада, треба признати да су у целини санкције нанеле значајан удар по руској економији. Према извештају Министарства за економски развој РФ „О резултатима социјално – економског развоја Руске Федерације за 2014. г.” (документ је доступан јавности и налази се на сајту министарства), укупна слика протеклог периода веома је разнолика.

         Годишњи извоз у глобалу је опао за 3,8%, а увоз за 8,9%. Укупан обим спољне трговине Русије износи 793,968 милијарди долара. Робни промет са Украјином смањен је за 28,8% и износи 28,18 милијарди долара. Зато Украјина више не спада у пет наших највећих трговинских партнера.

         Сада тих пет највећих затвара Белорусија са 32,3 милијарде, иако је и са њом обим трговине смањен за 5,6%. Истовремено, најважнији партнери Русије у трговини остају Турска (31,1 милијарда долара, уз пад од 4,9%) и Јапан (30,6 милијарди долара, пад за 7,8%).

         Значајно је опала узајамна трговина са Европском унијом: са Великом Британијом за 19,6%, са Француском за 16,7%, са Пољском за 15,8%, са Финском за 14,4%, са Италијом за 8,8%, са Немачком за 6,7%.

         Најмање је – свега за 2,7% – смањен промет роба у трговини са Холандијом (73,9 милијарди долара или 9,3% руске спољне трговине), што је према обиму трговине ту земљу учинило другим спољно-економским партнером Русије, док је на првом месту Кина.

         Без обзира на све светске потресе и ратове санкцијама, у 2014. Је узајамна трговина са Кином достигла ниво од 88,1 милијарди долара, што чини 11% од укупног спољног трговинског промета РФ. Такође је забележено формално смањење у поређењу са 2013., али у светлу догађаја који су се десили његов износ од 0,8% не представља битан показатељ.

         Према томе, ако се рачуна уопштено, у претходној години руска спољна трговина смањена је за 5,7% или за 47,99 милијарди долара, што је прилично значајан износ за националну економију.

         Са земљама ЗНД промет роба смањен је за 12,6%, са ЕУ (у целини) – за 8,8%, исто толико са земљама Латинске Америке, са Царинском унијом – за 7%, док се са земљама БРИКС-а повећао за 1,2%, а са земљама Африке – за 17,2%.

         Занимљиво је да, према резултатима за 2014., главни иницијатор антируских трговинских санкција (САД) свој промет роба са Русијом не само да нису смањиле, него су чак успеле и да га повећају за 5,9% – до 29,3 милијарде долара.

         Произлази да губитке од рата санкцијама практично у потпуности подноси Европа, а њихов обим већ се процењује на 300 милијарди долара. Управо у томе и јесте акробатска вештина у политици.

         Вашингтону је потребно не само да угуши Русију, него и да створи економске тешкоће Европи. Резултат је очигледан.

         Ради стабилизације ситуације на унутрашњем девизном тржишту – у оквиру режима пливајућег курса – Банка Русије је изводила појединачне интервенције.

         У децембру 2014. је реализовала обим продаје стране валуте у износу од 11,9 милијарди долара, после које су, као и после планског отплаћивања својих спољних дугова, девизне резерве смањене за 124,135 милијарди долара или за 24,4%.

         Према стању од 1. јануара 2015.,  резерве су износиле 385,460 милијарди долара.При том, као фактичке расходе треба сматрати само 107,5 милијарди, јер је на бази повраћаја 16,635 милијарди долара дато руским банкама – резидентима за допуну ликвидности.

         То значи да ће се током 2015.-2016. тај новац вратити Банци Русије. Треба још напоменути да је 25,2 милијарде долара „губитака” износила ревалоризација других резервних актива номинованих у рубљама при снижењу тржишних цена злата.

         При том су резерве злата у физичком злату, рачунајући и пад цена за 2014., повећане за 6,1 милијарде долара и 1. јануара 2015. достигле ниво од 46,09 милијарди долара, а физички удео метала у структури резерви злата повећан је са 7,8 до 12%.

         Према томе, стварни губици, који су повезани са проглашеним санкцијама и за Русију вештачки створеним другим тешкоћама, током протекле године коштали су нас 82,3 милијарде долара, што такође није мало. Ипак, обим постојећих девизних и златних резерви довољан је за пуно финансирање руског увоза за 11 месеци. Ради поређења: према резултатима за 2013., тај показатељ је износио 13 месеци.

         Ако се рачуна по формираној динамици трошења резерви по два месеца за годину, онда ће постојеће резерве бити довољне најмање за пет година.

         Према прелиминарној процени Института за статистику, номинални БДП Русије у 2014. износио је 70975,6 милијарди рубаља. То је 100,6% показатеља из 2013.

         Другим речима, Запад није успео да санкцијама „обори” Русију. Без обзира на бројне изјаве водећих америчких и европских експерата за економију о неизбежном паду руске економије најмање за 5-7% – руски БДП фактички је повећан за 0,6%! Наравно, нешто више од пола процента – јесте мало.

         Ради поређења: БДП Немачке за 2014. повећан је свега за 1,6%, од тога за 0,7% – у четвртом кварталу када су почеле да делују последице санкција. Француска је завршила годину са порастом од 0,4% и тај показатељ сматра веома успешним. Холандија се заслужено поноси својим 1%, јер је претпрошле године имала минус 0,7%. Кипар, Италија и Финска ове године су се такође нашли у минусу. У Финској је БДП смањен за 0,4%, а у целини у евро-зони за 2014. очекује се пораст свега за 0,8%, тако да руских „+0,6%” процената – уопште није лоше. Чак је веома добро.

         За сада нема података за САД, тако да се сви ослањају на прогнозиране цифре ФЕД, према којима се у 2014. очекује пораст америчког БДП у обиму од 2,3-2,4%. Вероватно ће и бити у тим границама, будући да су после пада за 2,9% у првом кварталу успели да прикажу пораст за 4,6% у другом. Међутим, тај успех је плаћен спољним дугом од 96,1% БДП, док према резултатима протекле године тај показатељ у Русији износи свега 14,5% БДП.

         И то – у   условима фактичког стања економског рата.

         Ипак, још је рано „за уживање у слави”.

         Без обзира на очигледне успехе, Русију чека тешка година. По мишљењу Алексеја Уљукајева, министра за економски развој РФ, 2015. још може да донесе изненађења, иако је најтеже већ иза нас.

         Рубља је успела да се стабилизује и у текућој години се не очекују већи скокови њеног курса.

         Запад је у потпуности исцрпео ресурсе за увођење санкција. То што је Европска комисија 20. марта продужила њихово трајање до краја године, у целини, већ на мало шта утиче. Ипак, председник Русије није тек тако саветовао бизнисменима да пожуре са враћањем свог капитала у Русију. Изгледа да ће се наши геополитички, цивилизовани западни пријатељи потрудити да га, ако не у потпуности одузму, онда да максимално искомпликују коришћење новца њиховим власницима.

         Запад неће тек тако одступити, али генерално, нешто крајње фатално више неће моћи да  учини. Министарство за економски развој за 2015. опрезно прогнозира пораст до 1,2-1,4%, иако ће основни развој почети касније, од 2016.

         Време ће показати колико су такве прогнозе основане. Ипак, већ сада им иде у прилог прогноза Bloomberg који међународним инвеститорима саветује да улажу новац у руске хартије од вредности. Тако су инвеститори који су улагали у државне руске хартије од вредности номиноване у рубљама зарадили око 7 центи по долару. Ради поређења: улагањем у државне облигације било које друге земље у развоју у 2015. могло се изгубити 1,1%.

         За инвеститоре у руске корпоративне вредносне хартије ситуација изгледа још боље: од почетка године добили су приход од 7,3%. Међу земљама у развоју то је најбољи показатељ. Слична ситуација је и на тржишту акција.

         Углавном, чини ми се да естонски председник говори важне ствари.

         Ако Европа намерава да наставља рат са Русијом, онда је време да разрађује нови план. Овај је већ исцрпљен и нема никаквог смисла и даље трошити време на њега. Уосталом, ЕУ нема много варијанти.

         Најбоља од могућих је варијанта – коначно почети са успостављањем добросуседских и узајамно корисних односа са својим источним суседима, како то сугерише економска целисходност, иако за сада Брисел другачије мисли. Али, Русија је издржала.

         У Русији се наставља економски раст и ЕУ ће морати да рачуна на ту чињеницу. Што би се рекло: где да се дену са подморнице?!

         Превела

         Ксенија Трајковић

fakti.org/rossiya/medija-menju/zapad-nije-uspeo-da-sankcijama-obori-rusiju-u-2014-imala-rast-kao-evrozona

1 глас