КРВАВЕ „ХЕРОИНЕ“ ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ: Сексуално се иживљавале над затвореницима у логорима, кастрирале их, тукле до смрти!

Азра Башић није једина жена која је мучила српске заробљенике у Посавини. Њихова зверства не вапе само за судским пресудама, та патологија тражи историјску, психолошку и медицинску анализу

Албина Терзић (1972) рат је дочекала као дипломирани правник у Општини Оџаци. Одмах пошто је 8. маја заробљено око 1.300 Срба из околних села, обукла је униформу ХВО. У логорима у ОШ у Оџаку и фабрици „Стролит“ затвореници су нарочито стрепели од њених „истрага“. У јулу 2013. пред Судом БиХ осуђена је на пет, а потом јој је казна смањена на три године робије.

Доказано је да се међу логорашима појављивала са псом вучјаком, кога је хушкала на људе. Терала је логораше да се построје у врсту и да по најјачем сунцу певају усташке песме док не попадају у несвест. Милета Шишагића и Станка Ракића тукла је док ови нису однети потпуно крвави. Увече је долазила у логор на тзв. логорске свадбе, када би усташе терале затворенике да глуме младенце и да пред њима обављају сексуалне односе. Наслађивала се перверзијама. Доказано је да је била на „свадби“ Д. Н., а суд није уважио исказе још једног заштићеног сведока који је до детаља испричао како је пред њеним очима на крају силован…

Адиса Хоџић (1970) била је велика пријатељица осуђене Албине Терзић и такође припадница 102. бригаде ХВО из Оџака.Тренутно се крије у Америци и није доступна правди. Њих две су „делиле“ пса вучјака кога је и Адиса хушкала на логораше. И Хоџићева је волела да се иживљава.

* Осуђене Албина Терзић, Индира Камерић

– Толико смо смрдели у логору да на крају ни тај пас није хтео да нам приђе – каже за „Новости“, Владо Драгојловић, бивши заточеник из „Стролита“.

Други логораш, Милан Милетић, у својој изјави МУП РС сведочио је да је и Адиса Хоџић била на његовој „логорашкој свадби“ када су га натерали на секс са умоболном српском заточеницом. До детаља је рекао како се ова понашала. Ова жена се појављивала у многим усташким логорима 1992. у Оџаку, Дервенти, Орашју…

ЧЕКА СЕ И ЕЛФЕТА ВЕСЕЛИ

ЈАВНОСТ у региону са посебним интересовањем чека изручење Елфете Весели из Швајцарске, где се она налази у екстрадиционом притвору. Ова жена је у јуну 1992. у Доњој Каменици зверски убила Слободана Стојановића, дечака од 12 година, пошто се вратио у своје село да одвеже пса у кућици.

О овом ритуалном злочину писано је уназад два месеца, а Елфете Весели важи за најстрашнију жену злочинца из минулог рата.

Индира Камерић (1962) „споменичар“ је међу овим женама монструмима. Такође је дипломирана правница из Босанског Брода, а пендрек и гвоздену штанглу „задужила“ је још половином априла 1992, када су усташе помислиле да ће овај град заувек остати хрватски. Као припадница 101. бригаде ХВО, осуђена је пред судом БиХ 2015. такође на три године.

Утврђено је, између осталог, да је Јову Дујића у логору за Србе на стадиону Полета у Босанском Броду изударала гвозденом штанглом по глави, а Јовино тело никада није пронађено.

ХАГ СЛЕПНИЈЕДАН од ових монструозних дела над Србима није заинтересовао Хашки суд, мада су пред Трибуналом на затворске казне осуђивани представници српског народа за које је утврђено да су „само“ шамарали затворенике.

И из пресуде овој жени види се да су је сексуална иживљавања над логорашима посебно инспирисала „током њених истражних радњи над поробљеним Србима“. Утврђено је да је ислеђивала комшиницу Хазбу Нукић априла 1992. тражећи да јој призна где су јој синови. Тукла је Хазбу незадовољна одговорима, а онда је довела другог заточеника (пред судом сведочио под именом ИК-3). Терани су на сексуалне перверзије, а публика је била, наравно, у усташким униформама. Суд многа сведочења против Индире није оценио као „поуздана“.

Страшна прича о Елвири Хаџиомеровић (1955), припадници Орашке бригаде ХВО, наново су актуелизована недавним хапшењем десеторице у овом градићу. У логору Доња махала у Орашју, где су почињена најстрашнија зверства над Србима, радила је као „логорски евидентичар“ до самог краја рата. После је „нестала“.

Ова жена, коју су најстрашније усташе из Орашја с дивљењем звали Амазонка, 29. јануара 1993, дан пред размену дела заточених Срба, кастрирала је Грују Џајића (30). Тако осакаћеног, без свести, утоварила га је у аутобус за размену. Грујо је живео само неколико сати на слободи. Српски лекари направили су Џајићеву фотографију пред смрт.

Прочитај без интернета:
0 гласовa