Светски дан борбе против хепатитиса обележава се данас, а у Србији број заражених хепатитисом Ц у сталном је порасту.

 Thinkstock
Председница удружења пацијената са болестима јетре Хронос Ивана Драгојевић каже да се пацијенти суочавају са проблемима недостатка савремене терапије, која је доступна оболелима у свим земљама ЕУ и земљама у окружењу, као и са недостатком ПЦР тестова.

„Све ово доводи до тога да се број оболелих у другим земљама смањује, док се број оболелих у Србији свакодневно повећава, а њихово здравствено стање компликује и погоршава“, рекла је Драгојевић.

Она каже да данас постоје моћни анти – хепатитицс Ц вирусни лекови који се примењују у свету, те је захваљујући новој терапији Светска здравствена организација направила план и програм елиминације ове инфекције до 2030. године.

Проф. Јасмина Симоновић Бабић из Клинике за инфективне и тропске болести КЦС наглашава да је у последњих 15 година у тој установи лечено 4.500 пацијената заражених хепатитисом Ц интерферонском терапијом и да половина њих није позитивно одговорила на терапију.

„Данас око 2.000 људи чека на нове терапијске опције“, рекла је она и додала да је заблуда да се то вирусно обољење везује само за зависнике од дроге (25 одсто се зарази на тај начин).

Проф. Милотка Фабри из КЦ Војводина каже да нема оправдања за нелечење хепатитиса Ц, јер уколико се не открије и не лечи на време хепатитис Ц дободи до цирозе и карцинома јетре.

Она каже да је у Србији све више пацијената који се неуспешно лече постојећом терапијом и за који не постоји друга терапијска опција.

Државни секретар Министарства здравља Мехо Махмутовић појашњава да је при министарству формирана Радна група која је дала своје мишљење Републичкој стручној комисији, да би на крају Централна комисија Републичког фонда за здравствено осигурање донела одлуку који лекови улазе на позитивну листу.

„Постоје монополи фармацеутских кућа, али врло брзо ће се и то решити на корист пацијената. Сада има пуно произвођача, док је раније постојао монопол, а онај ко има монопол одређује правила“, рекао је Махмутовић.

Он очекује позитиван одговор Централне комисије РФЗО, да прихвати ставове струке, а када се може очекивати да савремена терапија стигне до пацијената није могао да прецизира.

Епидемиолог Данијела Симић из Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ појашњава да је хронични хепатитис Ц прошле године регистрован код 377 особа, највише у узрасту од 30 до 39 година и двоструко више код мушкараца него код жена

Начин трансмисије, како је навела, код највећег броја оболелих остао је неутврђен.

Према подацима Батута, прошле године у Србији је укупно регистровано 842 случаја вирусног хепатитиса Б и Ц, што је за 11 одсто више него претходне године.

Овогодишња кампања поводом обележавања Светског дана хепатитиса реализује се под слоганом „Елиминација хепатитиса“.

 

 Thinkstock

0 гласовa