Куманово – У Куманову се, после дводневних окршаја током викенда, живот готово у потпуности вратио у нормалу. Македонци, Срби и Албанци вратили су се својим пословима. Продавнице раде, ресторани и кафићи су пуни. О немилим догађајима и даље се прича готово на сваком ћошку. А да је у Куманову претходних дана владало „опсадно стање“ подсећа присуство наоружаних специјалаца и припадника полиције распоређених по граду.

Иако сви имају своју теорију о узроцима који су довели до борбе полиције са терористима груписаним у насељу Диво, нико не жели о томе јавно да говори. Страхују, кажу, од евентуалних проблема, јер није „време да се износе мишљења“ у овој мултиетничкој средини.

„Македонци и Срби су једно исто, има мешовитих бракова и ми православци се држимо заједно“, прича наша саговорница из Куманова која се удала за Србина.

„Са друге стране су Албанци. Они имају много пара, јачи су економски и куповином некретнина полако долазе у делове града где су живели само Македонци и Срби.“

Познаваоци ситуације причају да последњих петнаестак година куповином кућа, станова и осталих некретнина Албанци „освајају“ западну Македонију, где сада чине већинско становништво. На мети су прво били Тетово, Гостивар, Кичево и Струга, док се полако овај тренд последњих година шири и на северу земље, тачније у Куманову, које је по много чему специфично.

Принцип је далеко познат и примењиван је на Косову и Метохији и парцијално на југу Србије у Бујановцу и Прешеву. Сила се не примењује, али примамљиве готово „непристојне“ понуде учиниле су да Срби и Македонци продају своје куће.

Пре петнаестак година нереалне суме новца су издвајане за старе кућице, које би нови власници рушили и градили импозантне грађевине. Ипак, економска криза је учинила своје и цене кућа неалбанског станивништа у западном Куманову падају, али многи сматрају да ће најновији догађаји покренути нови талас купопродаје.

„Некада се кућа од 300 квадрата продавала за пола милиона евра, нарочито у делу града који води од пијаце ка насељу Диво“, прича Верица Дивчевски (56).

„Сада је то другачије, јер нуде много мање пара, али сви они који су продавали старе некретнине куповали су станове или куће у деловима града где живе православци.“

Први утисак, који се стиче после шетње Кумановом, јесте да је то град који расте и гради се. Много је великих и скупих грађевина. Граде се стамбене зграде и локали, а власници су Албанци. Они су много економски доминантнији иако чине само 20 одсто становништва.

Србин Никола Милковић (21) са мајком Добрилом и сестром Јованом у Куманову се пре шест година доселио из Прешева. Не може да верује да им се сада све понавља.

„Ова пуцњава нас је подсетила на све оно што смо преживели на двадесетак километара одавде“, каже нам Никола.

„Ми смо једни од пет хиљада Кумановаца који се изјашњавају као Срби. Генерално, имамо нека права, ето Свети Сава је наш национални празник и нерадни дан. Ипак, осећа се нека тензија која води ка етичкој подели града.“

Осим у насељу Диво, табле са натписом: „Кућата се продава“ (кућа на продају) красе и улице где до пре 10 година није живео ниједан Албанац, Ристовац, Кристијана Карпоша, Борко Таневски до школе „Бајрам Шабани“… Замишљења линија раздвајања је вишеспратница у изградњи и Монополска кула, последње тачке до којих се према источном Куманову дошли Албанци.

„Нико нас не тера одавде, ипак, идемо тамо где су сви „наши“. Свако иде својима и то је нормално – каже Анђа Стојановска која не жели да верује да неко од њених комшија има неке везе са терористима, али је ипак одлучила да прода кућу јер је окружена Албанцима.“

Љубиша Илијевски, службеник у локалној самоуправи каже да нико Македонцима или Србима не брани да купи кућу, али је проблем што немају пара.

„Са двоје деце и мајком живимо од моје плате од 300 евра. Кућу делим са братом и не планирамо продају засада јер не бисмо могли да обезбедимо кров над главом у деловима града Зелени рид, Рајкова кућа (Карпош), Трговски центар, односно источно од Гарнизона“, каже Илијевски.

Погинула двојица из Ђаковице

У сукобима у Куманову убијени су Џафер Зимбери и Мирсад Ндрецај из Ђаковице, пише „Коха диторе“. Њихово учешће у борбама у Македонији су потврдили чланови породица, који тврде да не знају да ли су Зимбери и Ндрецај живи или мртви. Власти у Приштини наводе да нису добиле потврду о погибији или хапшењу становника окупираних територија.

Долари из Авганистана

На пораст цена некретнина утиче и то што је велики број Кумановчана, свих националности, радио или још раде у америчким војним базама у Авганистану и Ираку. Иначе, просечне плате у привреди и јавном сектору крећу се од 200 до 400 евра, а са таквим примањима мало ко себи може да приушти некретнину. Просечна цена квадрата је од 500 до 700 евра.

Јелена Стојковић / Далиборка Миљковић / Новости

www.vaseljenska.com/vesti/albanci-osvajaju-makedoniju-kupuju-kuce-i-stanove/

Прочитај без интернета:
0 гласовa