Скопље – Македонија је претходних дана била у центру пажње због сукоба албанских терориста и македонске полиције у Куманову. Демографски гледано, у Македонији су Албанци друга најбројнија етничка група са нешто више од 25 процената укупног становништва.

Према попису из 2002. године, од нешто више од 2 милиона људи у Македонији, 509.083 Албанаца чине четвртину укупног становништва. Од тада је прошло 13 година, а тренд се не мења: број Албанаца расте, док се македонско становништво смањује.

Александар Кнежевић, доцент Географског факултета у Београду на смеру за демографију, за „Блиц“ каже да северозападна Македонија представља део земље насељен доминантно албанским становништвом.

„Скоро цела северозападна Македонија насељена је већином албанским становништвом, у чему предњаче Тетово, Гостивар и Струга. По неким информацијама, у Струги живи чак 90% Албанаца“, каже Кнежевић.

Говорећи о будућности, Кнежевић каже да у престоници Скопљу ситуација прети да постане критична, с обзиром да се број Албанаца из године у годину повећава. Поред Скопља, истакао је да посебну пажњу треба обратити на две општине, Липково и Кичево.

611538_mak_ff

„Што се тиче неког пораста удела албанског становништва у будућности, уколико се досадашњи тренд настави, ситуација у престоници Македоније врло лако може постати критична. Такође, велику пажњу треба обратити на Кичево, које се налази између Гостивара и Струге. Тренутно тамо има око 30 посто Албанаца, али се њихов број веома брзо повећава. Принцип је исти: Албанци долазе и купују кућу по кућу, улицу по улицу док не остваре већину. Са друге стране, општину Липково, која се граничи са Србијом, чини чак 97 одсто Албанаца“, каже Александар Кнежевић.

Доцент Кнежевић истиче да узроке раста албанске популације треба потражити у периоду од 1961. године, те да даљи пораст удела албанског становништва иде на терет смањења броја Македонаца. Наиме, од 1961. године број Албанаца се удвостручио, док је број Македонаца смањен за скоро 10 процената.

„Константно повећање броја Албанаца у Македонији има два узрока. Први је свакако природни прираштај, који је код Албанаца на високом нивоу, за разлику од осталих мањина, али и Македонаца. Међутим, треба имати у виду и велике миграције албанског становништва које су се годинама догађале, како са Косова, тако и из Албаније“, закључује Кнежевић.

В. Филиповић / Блиц

www.vaseljenska.com/vesti/albanci-polako-postaju-vecina-u-mnogim-makedonskim-mestima/

Прочитај без интернета:
0 гласовa