Београд – Ауто-пут од Ниша, преко Тиране до Драча, мост између Љубовије и Братунца, изградња система за пренос електричне енергије између Црне Горе и Србије, само су неки од регионалних пројеката на којима наша земља ради са комшијама. Привреда данас спаја оно што је пре неколико година деловало неспојиво. Некадашњи љути непријатељи схватили су да без регионалног инфраструктурног повезивања нема економског развоја. То на сав глас причају економисти и политичари са обе стране Дрине, али и из Албаније, Црне Горе, Хрватске, свесни чињенице да живимо у земљама релативно малих територија које су трговински, са аспекта ресурса, али и радне снаге, упућене једне на другу.

У Министарству саобраћаја истичу да је Влада Србије направила значајан искорак на овом плану договарајући се, између осталог, о модернизацији пруге Београд – Будимпешта са мађарским и кинеским партнерима, пројекту изградње ауто-пута Ниш – Приштина – Тирана – Драч, као и о убрзаним припремама за изградњу моста Љубовија – Братунац.

„Почетак радова на модернизацији пруге Београд – Будимпешта очекује се до краја године“, кажу у Министарству саобраћаја.

„Пројекат ауто-пут Ниш – Приштина – Тирана – Драч, који је предложила заједничка радна група Србије и Албаније, увршћен је у јуну, на министарском састанку у Риги, у финални предлог Основне транспортне мреже Западног Балкана. Дужина ове саобраћајнице по пројекту је 385 километара, а повезала би Коридор 10 од Ниша преко Приштине са Луком Драч на јадранско-јонској обали у Албанији.“

На јесен се очекује и почетак радова на изградњи моста Љубовија – Братунац. Укупна вредност радова је 12 милиона евра, од чега учешће Србије износи нешто више од шест милиона евра, а остатак финансирају БиХ и Република Српска. Србија ће финансирати израду комплетне планске и техничке документације и изградњу моста са приступном саобраћајницом, БиХ изградњу објеката на граничном прелазу, а Република Српска приступне саобраћајнице на својој територији.

Пројекат изградње система за пренос електричне енергије „Трансбалкански коридор“, напонског нивоа 400 киловата, почеће 2018. године. У Министарству енергетике напомињу да предстоји заједничка борба да се добар део те инвестиције покрије из европских фондова. Верују да ће успети да, у договору са европским институцијама, обезбеде озбиљно финансирање тог пројекта. Српски део инвестиције је 48 милиона евра, а у Министарству кажу да ће покушати да тај пројекат кандидују, да за њега добију 50 одсто грантова из ЕУ.

„Регионални пројекти Србије и земаља у региону имају велики значај, јер се за такве пројекте лакше конкурише за финансирање из фондова ЕУ, али и лакше се могу мобилисати средства других међународних инвеститора“, објашњава др Владимир Круљ, саветник министра задуженог за Европске интеграције и ванредни професор Универзитета у Лувену у Белгији.

„Са друге стране, регионални пројекти доприносе јачању економске сарадње између земаља у региону, које су и иначе, по питању економске сарадње, окренуте једне другима, јер су у питању компатибилне економије. Сигурно је да ови пројекти доприносе убрзаном привредном развоју читавог региона, привлачењу нових инвеститора, а посредно и унапређивању политичких односа између земаља региона.“

Јачање малог бизниса

„Колико је регионално повезивање важно за велике компаније, још је значајније за мала и средња извозно оријентисана привредна друштва“, напомиње Даница Миловановић.

„Кроз оснивање Коморског форума Западног Балкана за програмирање регионалих пројеката финансираних из средстава ЕУ, нашим удруженим привредама биће олакшан приступ додатним изворима финансирања. Један од пројеката усмерен је на формирање платформе за јачање малог и средњег бизниса – заједничке базе података која ће предузећима омогућити одговоре на питања где могу да извозе, која тржишта расту, који бизнис могу да развијају, где је боље уложити новац и време за развој. Подршка комора је ту посебно значајна, јер мала и средња предузећа немају капацитете да таква истраживања сама ураде.“

Круљ напомиње да бисмо са комшијама могли конкурисати за новац из европских фондова и за пројекат модернизације пруге Београд – Бар, или изградњу ауто-пута Београд – јужни Јадран.

„Наравно, треба рачунати и на пројекте енергетске инфраструктуре, као што би могао да буде потенцијални гасовод у сарадњи са Македонијом, у светлу актуелне неизвесности око снабдевања гасом, или пак пројекат гасне конекције са Бугарском“, каже Круљ.

„Велики значај имају заједнички пројекти у сегменту енергетике, посебно у изградњи нових електроенергетских капацитета. Ту су сигурно посебно интересантни пројекти изградње нових хидроцентрала на Дрини, о којима се већ дуго разговара са властима у Републици Српској, односно БиХ. Увек треба рачунати и на финансијски мање захтевне пројекте у различитим областима прекограничне сарадње, који имају добру проходност према фондовима ЕУ.“

Даница Миловановић, саветник председника Привредне коморе Србије, истиче да је за економски раст региона и националних економија појединачно, уз политичку стабилност и развој инфраструктуре, од посебне важности и повезивање пословних заједница и компанија.

„Компаративне предности компанија које послују на простору региона Западног Балкана су релативно скромне да би појединачно биле озбиљнији конкуренти развијенијим корпорацијама у свету“, објашњава Миловановићева.

„Због тога је у региону све присутнија тежња за чвршћим повезивањем пословних заједница како би се повећала међусобна размена, али и развили виши облици сарадње. Удруживање у кластере или конзорцијуме ради учешћа на тендерима за капиталне инфраструктурне и друге пројекте, заједничка производња и пласман на трећа тржишта, те креирање заједничких, регионално препознатљивих брендова јесу начин и пут како да се надокнади заостатак у међународној тржишној утакмици.“

Од хране до образовања

„У функцији сопственог развоја Србија је спремна за продубљивање регионалне сарадње у сектору производње хране и пића, енергетике, грађевинарства, туризма, неформалног образовања… „, каже Даница Миловановић.

„Јачањем релевантости у међународним размерама аутоматски ћемо подизати и сопствене капацитете. Док су транзиционе земље које су раније ушле у ЕУ привлачиле инвеститоре и освајале страна тржишта, чињеница је да смо ми више од две деценије стагнирали. На нама је да сада, са партнерима у региону, то надоместимо.“

З. Радовић / Т. Спалевић / Новости

www.vaseljenska.com/ekonomija/albancima-gradimo-puteve-mostove/

Прочитај без интернета:
1 глас