Када је у петак по подне пуштен да се брани са слободе, Александар Дорин (право име Борис Крљић) је прво отишао на кафу са пријатељима после 3,5 месеца проведена у истражном затвору у Базелу, који је по односу према затвореницима смело упоредио са Гвантанамом.

Да подсетимо, писац књиге „Сребреница – како се заиста збило“ који демантује званичну верзију злочина током рата у Босни и Херцеговини, ухапшен је 17. јуна ове године под оптужбом да је трговао канабисом.

У телефонском разговору за „Вести“, које су заједно са његовом издавачком кућом Ахриман ферлаг учиниле много на медијском праћењу овог случаја, Дорин је отворено проговорио о данима у притвору и разлозима хапшења, уз обећање да ће ускоро у опширном интервјуу за наше новине изнети све сложене детаље његове приче.

Током прва два месеца притвора Дорин није имао никакав контакт са спољњим светом, а онда је сазнао о подршци „Вести“, пријатеља и његове издавачке куће и о иницијативи адвоката Шененбергера.

– Тек после два месеца која сам провео у потпуној изолацији, почео сам да добијам пошту и видео сам чланке с интернета. Затим сам добио фотокопије разгледница које су ми слали читаоци „Вести“ захваљујући акцији „Милион разгледница за Дорина“. Све то ми је дало још више снаге и храбрости и почео сам да се борим. У затвору уопште нису имали инфраструктуру да ми их све уруче и копирали су само око 500-600, а када сам два дана пред пуштање позван код комесара, видео сам у бироу колика је то гомила била. Они су дужни да сву пошту прегледају, копирају и архивирају, за шта немају техничких могућности, а ради се о стварно огромним гомилама разгледница које покушавају да савладају.

Дорин истиче да му је акција „Вести“ и Ахриман ферлага много значила и давала снаге.
– Све текстове из „Вести“ сам копирао и дао тужиоцу, чак сам му и захвалио рекавши да ће уз моју помоћ постати непопуларна, али позната личност. Мислим да сам му тиме више загорчао живот него што је он мени – успео је да се нашали Дорин.

Говорећи о томе има ли бар зрно истине у томе да је макар користио, ако не продавао марихуану, Дорин је рекао да је све кренуло када је пре годину дана почео да се дружи са Југославом Петрушићем, бившим агентом француске тајне службе, који му је предао неколико стотина хиљада тајних докумената у вези ратова на Балкану.

– Петрушић је исто причао да је Сребреница намештаљка и имао доста проблема откако је напустио ту тајну службу. Он ми је потврдио да нас прате швајцарска тајна служба и полиција. И заиста, приметио сам да су почели да прате мене и моје друштво у Базелу. Мислим да су се и инсталирали негде преко пута мог стана и надзирали. Имам велики круг пријатеља у Базелу, а неки од њих заиста пуше марихуану. То у Швајцарској обично није велики проблем. Ми смо овде до пре једно осам година имали више продавница марихуане него пекара, а по томе Базел је био на добром путу да постане други Амстердам. Преко тога су покушали да ми наместе ту причу, да сам ја неки светски дилер стотина кила марихуане.

Једног дана по повратку кући, Дорин је затекао стан и читаву кућу у хаосу.
– Они су улазили и код људи који немају благе везе са овим, чак су и ухапсили два станара која су три месеца била у притвору. Њих су притиснули да кажу да сам ја шеф неке банде и тек после три месеца, пошто нису подлегли тим уценама, тај човек, један старији Шпанац и његов пријатељ, пуштени су. То је био напад на читаву моју кућу и све станаре, не само на мене.

Контраофанзива

На питање да ли се плаши да ће му отворене прозивке додатно отежати ситуацију, Дорин је узвратио да се ради о очигледној намештаљки и да је у сваком случају максимално спреман за процес.

– Поднећу пријаву против јавног тужиоца и комесара због кршења људских права и тортуре, а после тога припремам тужбу у Стразбуру против јавног тужиоца заједно са још десетак притвореника .То ће бити заједничка тужба због кршења људских права. У сваком случају не бринем се шта год они да раде, већ крећем у контраофанзиву са својим адвокатима, активистима за људска права и бившим затвореницима.

Бачена писма

Дорин је разјаснио и дешавања око забране адвокату Едмунду Шененбергеру да га посети у затвору, о чему су „Вести“ већ писале. Он је навео да је добио писмо Шененбергера, али да његов одговор на то писмо власти никада нису послале.

– Вероватно су део моје поште бацили у смеће, а Шененбергеру су забранили контакт са мном, јер је он у Швајцарској познат као особа која се бори против неправде, тако да им није било у интересу да пусте тог човека код мене.

Иако притворени имају право да контактирају са приватним лицима поштом, под условом да не пишу о процесу који се води, ниједно Дориново писмо није прошло цензуру и дошло до родбине и пријатеља, иако у њима није било ничега што би ометало процедуру.

 

4 гласa