Мађарски референдум је показао да све израженије антимигрантско расположење у земљама Европске уније прети да озбиљно наруши већ климаве темеље европског блока, оцењује у разговору за радио Спутњик политиколог Александар Павић.

Док су Мађари на недељном референдуму гласали о прихвату миграната, чешки лидер Милош Земан предложио је да се сви мигранти који немају право на азил депортују из Европе у ненасељена места у Африци, али и на напуштена грчка острва — а да се Грчкој, заузврат, опрости део иностраног дуга. Поставља се питање — зашто се европска политика „раширених руку“ према мигрантима тако брзо променила? Политиколог Александар Павић у разговору за радио Спутњик објашњава да када је реч о односу према мигрантима мора се раздвојити став политичара у западноевропским државама које су чланице Европске уније од мишљења лидера тзв. млађих чланица европског блока, али и становништва широм ЕУ.  Политичари из земаља које су прве ушле у састав Уније, каже Павић, само су наставиле стару политику мултикултуралности, из доба глобализације, која је сада превазиђена.

„Ангела Меркел и остатак бриселске ’елите‘ пре две године нису питали никога пре него што су великодушно, у име свих из Европске уније, отворили врата Европе за неконтролисани прилив миграната. Међутим, с обзиром на економску кризу и чињеницу да је стигло много више људи него што су очекивали, као и да се кризи не види крај, наравно да је дошло до реакције. Побуниле су се пре свега ’млађе‘ чланице ЕУ које, срећом по њих, нису довољно дуго биле изложене глобалистичким елитама и још увек имају некакав осећај за национално. То су слабије, малобројније државе, које не могу да истрпе такав прилив миграната — а видимо да и обичан свет широм Уније показује шта стварно мисли. Почело је од Немачке, преко Мађарске, па до Чешке, Словачке…“, објашњава Александар Павић. И Орбанов референдум, али и најновији предлог Милоша Земана да се избеглице депортују на пуста грчка острва, Павић види као реакцију старих европских популација у западној хемисфери на глобалистичку политику и политику „мултикултуралности по сваку цену“, која се води још од пада Берлинског зида. Сада, каже он, све долази на наплату, јер постоји огроман раскорак између елита, и народа који устаје јер види да ће бити угрожен његов традиционални начин живота, да ће бити економски угрожен, па да чак постоји и могућност да земља буде „преплављена“ мигрантима.

„У Европи више ништа неће бити исто, јер ако се настави прилив миграната, и у другим земљама ће доћи до  неке манифестације побуне. Ангела Меркел је то осетила на својој кожи, односно у изборним резултатима своје странке; имамо и поновљене изборе у Аустрији, где такође постоји снажан покрет против неконтролисаних миграција, а чекају нас и председнички избори следеће године у Француској. Може се десити да након Мађарске, референдуме покрену и неке друге земље, као што су Пољска, Чешка и Словачка. У њима је народ већински против овакве политике“, напомиње Павић. Јасно је у ком ће правцу ствари ићи уколико се проблем с мигрантима не реши — а то, наглашава Павић, није лако, јер рат на Блиском истоку не јењава. „Треба имати у виду и да Турска сваког тренутка може да одлучи да пусти стотине хиљада миграната, или чак и свих два милиона, да пођу пут Европе. Тек тада ће доћи до озбиљних проблема, можда и до нереда, јер ће људи тражити решење по сваку цену. Чека нас врло буран период кад је у питању мигрантска криза“, напомиње Павић. Наш саговорник није изненађен чињеницом да споразум Европске уније и Турске о мигрантима није дао очекиване резултате, с обзиром на то да, како каже, Брисел и Анкара не раде заједно и координисано.

„Њихови интереси нису исти — а кад им нису исти интереси, не може да се нађе ни заједнички језик, и све ће бити само привремене мере. Већина земаља Европске уније нема озбиљну намеру да Турску прими у европски блок, а Анкара, с друге стране, стално повећава улог и тражи визну либерализацију, као и већа финансијска средства за мигрантску кризу. Такође, широм Европске уније би било врло непопуларно укидање виза за Турке. Можда би се чак то антимигрантско осећање прелило у антитурско или антиисламско, антимуслиманско осећање. Односи Турске и бриселских елита личе на играње покера, и само је питање ко ће да превагне у том психолошком рату. Једино што још може да се деси је да Турци добију „миг“ из Сједињених Држава, у смислу — пустите им још мало тих миграната, треба да додатно заталасамо ствари у Европи и утерамо Европљане у послушност коју су почели да нам отказују“, закључује Александар Павић на крају разговора за радио Спутњик.

rs.sputniknews.com/analize/20161003/1108332513/migranti-Madjarska-referendum.html

Прочитај без интернета:
5 гласовa