Глобално ослобађање од обвезница САД достиже рекордни ниво, незабележен још од 1978. Кина, Русија и Бразил у марту продали најмање по милијарду долара вредних „УСА папира“

 Thinkstock

АМЕРИЧКЕ државне обвезнице продају се брзином незабележеном у последњих 38 година. Глобална продаја америчког дуга достигла је од почетка ове године 123 милијарде долара, што је најбржи темпо од 1978. године. Кина, Русија и Бразил продале су само у марту најмање по милијарду долара вредних америчких обвезница. Укупна продаја централних банака је у јануару достигла рекордних 57 милијарди долара.

Иако се америчке обвезнице сматрају једним од најсигурнијих у свету, стручњаци процењују да је осећај панике у глобалној економији због пада цене нафте, успоравања кинеске економије и нестабилности берзи убрзао продају. Продајом обвезница земље подупиру своје валуте, од којих су неке изгубиле много на вредности у односу на долар прошле године.

Ова продаја уједно указује и на уздрмано поверење у државне обвезнице највеће светске економије. У случају да се тренд настави, глобални финансијски систем, изграђен на претпоставци сигурности америчких државних обвезница, могао би да се нађе у озбиљном проблему.

Амерички финансијски стручњаци тврде да разлога за забринутост нема, јер велику већину америчких обвезница 67,5 процената држе локалне власти, разни фондови и Федералне резерве у самој Америци. Странци држе 32,5 процената обвезница САД. Преведено на језик бројки, од 12,9 билиона дуга у самој Америци, 5,3 одсто држе локалне власти и фондови, 5,1 билион појединци, а остатак од 2,5 билиона Федералне резерве. Изван САД највећи део дуга држи Кина, 1,25 билиона и Јапан – 1,13 билиона долара.

КАЈМАНСКИ РАЈНА трећој позицији места која држе америчке државне обвезнице су Кајманска острва с 265 милијарди долара. Карипска државица са 60.000 људи очито је популарни порески рај за америчке доларе. Кајманска острва, наиме, не опорезују компаније, што мултинационалним фирмама омогућава да тамо чувају огромне, неопорезане, своте.

Укупни национални дуг САД износи 19,1 билион долара, што је готово 109 одсто годишњег БДП ове државе. Убрзано ослобађање националних банака од државних обвезница најмоћније, али уједно и најзадуженије земље света, стога, носи ризике.

Колико је „клизав“ овај терен показује пример Саудијске Арабије за коју је прошле недеље Министарство финансија, први пут од седамдесетих година прошлог века, саопштило да држи 116,8 милијарди долара америчког дуга. Тиме се Саудијска Арабија, чије су се бројке досад спајале са другим извозницима нафте, као што су Иран и Венецуела, сврстала на 13. место највећих америчких поверилаца.

Медији у САД спекулишу да Саудијска Арабија поседује много више америчких обвезница, које, као и Кинези, држи преко рачуна у другим државама, али потез америчког Министарства финансија, објашњен жељом да се јавности пруже „детаљнији и транспарентнији“ подаци, посебно је привукао пажњу због напетости које у последње време владају између САД и Саудијске Арабије. Тензије су посебно порасле после објаве 28 страница извештаја независне Комисије о терористичким нападима на Њујорк и Вашингтона 11. септембра 2001. године.

Наводи комисије имплицирају наводну уплетеност саудијске владе у напад, чиме се отвара пут да амерички Конгрес донесе закон по којем би породице жртава 11. септембра могле да туже Саудијску Арабију и траже одштету. Ријад је оштро реаговао, и то претварајући америчке обвезнице у оружје којим прети Вашингтону. Колико то оружје може бити убојито говори прорачун да, уколико би се Саудијци одједном продајом ослободили великог износа америчких обвезница, то би знатно могло смањити њихову вредност. Последица – глобални финанцијски систем био би уздрман.

Наводно је таква претња већ била упућена САД током априла, али она засада то и остаје, јер би овакав потез нашкодио и самој Саудијској Арабији. Генерално, међутим, претња од „рата папирима“ није занемарљива у ситуацији убрзања продаје америчких државних обвезница у којој учествује, између осталог, и главни економски конкурент САД, Кина, која држи, нимало занемарљивих, 6,9 одсто америчког дуга.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:607500-%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%B4%D1%83%D0%B3-%D1%81%D0%B5%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83

1 глас