ЦИА и америчке власти су знале за формирање Голог отока већ почетком новембра 1949, иако је логор почео да ради у јулу и био је прворазредна државна тајна. Ово су, како каже за „Новости“ историчар Срђан Цветковић, показала документа ЦИА до којих је дошао, а са којих је пре извесног времена скинута ознака тајности. Американци наводе још низ логора, од којих се један број налази надомак Београда!

 фото И.Маринковић

Из низа декласификованих страница, у периоду новембар 1948. – фебруар 1952, које је америчка обавештајна агенција објавила на свом сајту, види се да је ЦИА помно пратила не само однос између Стаљина и Тита, већ и прилике у КПЈ, сукобе са присталицама Коминформа… У једном од папира из 1950. године, на којем стоји печат „вратити библиотеци“, наводи се да је свака република успоставила концентрационе логоре, на челу сваког логора је управник, обавезно официр Удбе, а управник за Србију је пуковник Удбе Воја Поповић.

На подручју Београда, у неколико логора, заточено је око 12.000 људи, који су под надзором мајора Удбе Тодора Ранковића. Сваки логор, констатује ЦИА, има 2.000-2.500 заточеника, и многи служе казне 12-20 година принудног рада. Чувари у кампу за присталице Коминформа су припадници „специјалне милиције“ и такви логори су не само у близини Београда, већ и близу рудника.

Они који покушају да побегну, убијани су на лицу места, а они који се добро владају једном у два месеца могу под пратњом да напусте камп, на два-три сата. Међу затвореницима распоређени су агенти провокатори. ЦИА помиње и логор под командом мајора Удбе Данета Лапчевића, лоциран два километара југозападно од Земуна, на периферији Београда (верује се да је у питању некадашњи логор Старо сајмиште). У њему су били заточени „југословенски националисти“, Аустријанци и Немци.

Испод печата „поверљиво“ и „тајна“ налазе се прецизне географске одреднице центра за депортацију, радног и логора за политичке затворенике, на острвима Голи оток и Свети Гргур, као и на острвцету Зечево. ЦИА наводи не само да су они подређени Војно-техничком штабу Голи оток, већ и конкретна имена људи у Загребу и Београду који су за њих задужени (пр. Јозо Шувјић, капетан Илић, извесни Дреска, који је, како наводе, нестао у чисткама ибеоваца).

– Ови извештаји показују до које су мере Американци били упућени у ситуацију и озбиљно кршење људских права у Југославији у време владавине Јосипа Броза – коментарише Цветковић. – Детаљно се наводе имена логора и број логораша широм Југославије, као и да се у њима налазе не само стаљинисти, већ и грађански оријентисани интелектуалци, националисти, кулаци и сељаци који су се опирали принудном откупу и колективизацији.

Др Срђан Цветковић,фото А.Станковић

Према Цветковићевим речима, у Југославији је до почетка педесетих неколико стотина хиљада људи прошло затворе, док их је на десетине хиљада убијено у чисткама после рата. По тим параметрима, каже, до почетка педесетих то је био најтврђи стаљинистички режим у источној Европи, који се од половине педесетих либерализовао.

– Све то није сметало Америци да због геополитичких интереса, после сукоба са Стаљином, зажмури на једно око и пружи подршку Титу, практично током целе његове владавине. Зато Америка никада није искрено подржавала дисиденте и борце за људска права у Југославији, нити покрете отпора као у Пољској или Бугарској. Уступак овдашњих власти било је одустајање од колективизације села и делимична либерализација, међутим, то је била фасада, јер је режим увек посезао за логорима, затворима, па и убиствима, када се осећао угроженим – каже Цветковић.

ПРЕЦИЗНИ ОПИСИ

АМЕРИЧКЕ процене из 1952. кажу да се на Голом отоку налази 5.000-10.000 људи, који раде у каменоломима. Такође детаљно описују где су на острву смештене куле осматрачнице, команда, бараке, радионице…

 

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:662386-%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B6%D0%BC%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B8-%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA

3 гласa