У 2016. години не можемо очекивати овако добре резултате по питању ниског дефицита буџета и највећи економски изазови Србије у наредној години биће већи расходи за камате у отплати јавних дугова, отпремнине запосленима, и већи расходи за капиталне инвестиције, оценили су вечерас аналитичари, који сматрају да број запослених у јавном сектору у наредне две године мора да се смањи са 680.000 на око 120.000 људи.

Члан Фискалног савета и професор Факултета за међународну економију Владимир Вучковић рекао је за РТС да су у спровођењу екомоске политике владе, у складу са аранжманом с ММФ-ом, највећи помаци остварени на обарању фискалног дефицита, реструктуирању јавног сектора, фискалној консолидацији и смањењу инфлације.

Ове године смо као земља већ достигли ниво дефицита буџета који је планиран да се оствари за наредне две године трајања аранжмана с ММФ-ом, оценио је Вучковић, поводом успешно завршене друге ревизије аранжмана с ММФ-ом и скренуо пажњу на оецну ММФ-а да у наредној години не можемо очекивати овако добре резултате по питању ниског дефицита буџета.

Следеће године највећи економски изазови Србије биће већи расходи за камате у отплати јавних дугова и отпремнине запосленима, а уз све то морају се повећати расходи за капиталне инвестиције, навео је Вучковић.

Када је реч о рационализацији броја запослених у јавној управи, Вучковић је оценио да би до краја године требало да буде циљано отпуштено неколико хиљада људи, мимо природног одлива радне снаге због одласка у пензију и напоменуо да би јавни сектор требало смањити за око 125.000 људи у наредне две године.

Коменатришуцги оцену ММФ-а да имамо смањене инвестиције у капиталне пројекте, Вучковић је рекао да су та улагања убрзана у протеклих неколико месеци и треба очекивати њихово благо убрзање у наредна два месеца, али ћемо до краја године ипак имати нежељене уштеде на том плану и тешко ћемо достићи циљ да капиталне инвестиције до краја године буду преко три одсто БДП-а, казао је Вучковић.

Вршилац дужности директора Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић подсетио да смо ове године смањили дефицит буџета на око 24 милијарди динара, а прошле године имали смо укупно 122 милијарде динара, што предштавља огромну уштеду.

Највећа уштеда у буџету за ову годину остварена је на смањењу издатака за плате и пензије у износу од око 50 милијарди динара, наево је Ковацецвић и додао да до краја године можемо очекивати дефицит републичког буџета на око три одсто БДП-а, уз раст БДП-а од 0,5 до 0,6 одсто.

Говорећи о рационализацији јавног сектора, Ковачевић је навео да он данас има 680.000 запослених, а оптималан број би требало да буде око 120.000 људи и то око 60.000 у државној управи и још толико запослених у полицији и војсци.

Професор Факултета за економију, финансије и администрацију Горан Питић оценио је да је Србија направила озбиљан помак у консолидацији јавних финансија и у наредна два месеца, до поновне, треће, ревизије аранжмана с ММФ-ом, остаје да се видида ли има простора за повећање плата и пензија.

У тих 60 дана могу се остварити помаци у рационализацији државне управе и јавним предузећима, покренути модел за решавање ненаплативих кредита, појачати финансијска дисциплина и смањити кашњења у јавним плаћањима на тржишту и то је оно што могу бити аргументи за разговоре с ММФ, навео је Питић.

Према Питићевим рецијма, најјачи аргумент владе да од ММФ-а затражи одобравање повећање плата и пензија, на предстојећој трећој ревизији аранжмана, наставак досадашњих позитивних помака у рестрруктуирању јавног сектора и фискалној консолидацији, а најавжније је да се ојача већ успостављено поверење владе и ММФ-а.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.397.html:565376-%D0%90%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80-%D1%81%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B0-680-000-%D0%BD%D0%B0-120-000

0 гласовa