Г. ЧВОРОВИЋ

БРИСЕЛ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“

ДОК су министри финансија еврозоне у Луксембургу већали о судбини Грчке, премијер ове земље Алексис Ципрас отишао је на Међународни економски форум у Санкт Петербург, где се састаје с руским председником Владимиром Путином. Док заменик руског министра финансија, Сергеј Сторчак, тврди да Грчка не тражи финансијску помоћ Русије, већ разговара о заједничким пројектима, немачка канцеларка Ангела Меркел притиска Грчку да испуни обећање о спровођењу реформи. Томе се придружује и шефица ММФ Кристин Лагард.

Немачки министар финансија Волфганг Шојбле оценио је да су мале шансе за постизање споразума између Грчке и њених кредитора на састанку у Луксембургу, а такво је и мишљење грчког министра финансија Јаниса Варуфакиса:

- Не мислим да ће доћи до споразума, јер је сада на политичким лидерима да дођу до договора – рекао је Варуфакис.

Уочи састанка у Луксембургу, канцеларка је стога у обраћању немачком парламенту рекла:

- И даље верујем да где постоји воља постоји и начин. Ако грчки политички лидери покажу ту вољу, онда је договор са институцијама још увек могућ – поручила је она Атини за говорницом Бундестага.

За то времена директорка Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристин Лагард упозорила је Грчку да јој неће бити одобрено додатно време за отплату дуга од 1,6 милијарди евра, који на наплату стиже крајем месеца.

Ако Атина не добије последњу траншу од 7,2 милијарде евра до краја месеца, неће моћи да исплати дужничку рату од 1,6 милијарди и неће имати да исплати плате и пензије. То је, практично, синоним за банкрот, економски и сваки други хаос.

Да би добила ову траншу помоћи, Грчка је условљена да изврши додатне реформе, пре свега да повећа ПДВ и смањи пензије. Власти у Атини су, међутим, притешњене уза зид. Не само због тога што би владајућа Сириза у потпуности изгубила политичку снагу ако попусти, већ и због конкретних лимита издржљивости. Грци истичу да су, од када траје криза, пензије већ смањене за 40 одсто и да две трећине грчких пензионера тренутно живи испод границе сиромаштва.

Ни Еврогрупа не може назад, јер би, ако попусти, отворила врата за „економски популизам“ који би убрзо могао да стигне из Шпаније и многих других земаља које имају финансијске проблеме. Одступању после више не би било краја.

Како време одмиче, све се лакше и чешће помиње излазак Грчке из еврозоне, па чак и из ЕУ.

БУНДЕСБАНКА: ЕВРО ЋЕ ОПСТАТИ

БЕРЛИН – Еврозона ће преживети уколико је Грчка напусти, изјавио је гувернер немачке централне банке Јенс Вајдман.

- Опстанак евра није везан за развој ситуације у Грчкој, иако се одређени ефекти преливања кризе не могу искључити због природе монетарне уније, која би била другачија ако би дошло до изласка Атине – рекао је Вајдман. – Природа монетарне уније такође би се променила ако појединачне земље не би испуњавале своје обавезе у циљу очувања стабилности валуте – рекао је гувернер Бундесбанке.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:553616-%D0%90%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B0-%D0%A6%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B0%D1%81-%D1%81%D0%B0-%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BC

Прочитај без интернета:
3 гласa