Сарајево – Двадесет година након рата, Босна и Херцеговина тешко оживљава привреду. Нестабилна политичка ситуација и бирократија главне су препреке за стране инвестиције.

Биће то туристички град са више од 2.000 вила, неколико блокова апартмана и 160 стамбених јединица.

Ту ће бити и највећи трговачки центар у овом делу Европе – „Зајд шопинг мол“, са радњама и другим садржајима који ће се простирати на милион квадратних метара, као и болница – „Озон хоспитал“, каже за ДW Исмаил Ахмед, извршни директор компаније „Бурој проперти дивелопмент“ чије седиште је у Дубаију. Неки елементи његовог родног Дубаија биће пресликани у „Бурој озон граду“, попут спектакуларних фонтана.

Према прелиминарним подацима, вредност пројекта процењена је на више од четири милијарде евра. Повећање интереса арапских инвеститора за Босну и Херцеговину и велике своте новца које желе да уложе, изазвали су медијске спекулације да се Арапи шире Босном због већински муслиманског становништва и да граде џамије широм земље.

Бизнис је бизнис

Ахмед тврди да пројекат нема никакве везе с религијом или националношћу, већ само са бизнисом. „Ово је међународни пројект и отворен је за све. Наша циљна група су арапски туристи, али и они европски, афрички као и из других земаља.“ Он наглашава да су сви добродошли, јер „када водиш бизнис или инвестицију, не водиш рачуна о националности, већ о бизнису. Тако да ово неће бити само за Арапе, него за све.“

Једно од најскупљих и дефинитивно највеће туристичко насеље у југоисточној Европи, биће изграђено отприлике 15 километара од Међународног аеродрома Сарајево на скоро 1,3 милиона квадратних метара у подножју Трескавице, Бјелашнице и Игмана.

Занимљиво је да ће „Бурој озон“ бити изграђен у граду подељеном имагинарном границом између два ентитета БиХ – Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине. Општина је имала приближно 7.000 становника пре рата вођеног од 1992. до 1995. године, док сада приближно 5.000 људи живи на обе стране етнички подељеног села. Пројекат је, за сада, планиран само за подручје Федерације Босне и Херцеговине. Ипак, очигледно је да ће оба ентитета и цела земља имати користи од тог пројекта.

Локално становништво, иако не претерано расположено за разговор, углавном се нада да ће сви имати користи од арапских инвестиција. Док чека аутобус на станици у српском делу Трнова, једна жена која се представила као Рада, каже да се нада да ће њени пријатељи и комшије добити прилику да нађу посао у новом туристичком граду. „Ја радим у продавници у Сарајеву, али се надам да ће и њима бити потребни продавци како бих могла да конкуришем. Немам ништа против боље зараде“, каже она и додаје да се не плаши Арапа, докле год имају добре односе с локалним становништвом и док су спремни да инвестирају.

Сви се надају послу

Већина у делу Трнова који је у Федерацији БиХ каже да ће нови град понудити много прилике за посао за локално становништво, без обзира на националност. „Најмање 10.000 људи наћи ће посао у ‘Бурој Озону’. Оно што смо договорили има за циљ да ојача економију ове земље, јер ће само локалне компаније бити ангажоване, а сви материјали ће бити домаћи“, каже начелник Трнова Ибро Берило. Када се град изгради, профит од прихода делиће се између инвеститора и општине у размери 70:30. Берило наглашава да неће профитирати само муслимански део села, јер је намера да се град прошири на читаву територију, без обзира на административне или етничке границе.

Не само људи из Трнова, већ и из целог Кантона Сарајево, према речима Берила, срећни су што видети почетак пројекта, конкретан почетак акције. За њих то још изгледа као бајка у земљи где је више од 45 одсто људи, од приближно четири милиона становника, незапослено.

Природа, вода и кисеоник привлаче новац

Док су арапски инвеститори тражили лепе природне пределе, богате водом и са високом концентрацијом кисеоника – местом на које се за кратко време може побећи од врелог арапског времена – људи у Сарајеву забринути су због проблема с водом који би могао да се појави, јер је један од важних извора тог природног ресурса испод планине у непосредној близини будућег градилишта. Начелник Берило гарантује да ће сви „извори воде и резервоари бити под строгом контролом и неће бити у опасности од пројекта „Бурој Озон“ у будућности.“

Добро дошли у рај

Мешавина модерног и традиционалног – класичне зграде чиниће град у облику слова „У“ који ће се стапати са околним брдима и шумом. Очекује се да ће се изградња „Бурој Озона“ окончати у наредних осам до десет година.

Али, због чега Трново? Село које се памти по томе што је било једно од најнеразвијенијих места у држави и пре рата?

Ибро Берило објашњава да су арапски бизнисмени провели месец дана у Босни и Херцеговини трагајући за потенцијалним местом за туристичко одмаралиште. „Тридесетог дана дошли су у Трново. Зауставили су се, погледали, удахнули и рекли да је ово ‘џенет’ (рај).“

Нови арапски рај или оаза у Босни и Херцеговини – како год, то ће значити највећу страну инвестицију икада.

Према статистикама Централне банке Босне и Херцеговине и Агенције за унапређење страних инвестиција, земље Голфског залива до сада нису биле на листи десет највећих инвеститора у Босни и Херцеговини. После рата, највише инвестиција у земљу стигло је из Аустрије, Србије, Хрватске, Русије, Словеније, Немачке, Швајцарске, Холандије, Велике Британије и Луксембурга.

Неке промене већ могу да се уоче, као што је повећање броја туриста из Дубаија, који су чули о Босни и о Сарајеву и показују све више интереса за понуду те балканске земље.

Страни инвеститори су, међутим, и даље скептични када је у питању инвестирање у Босну и Херцеговину – због нестабилне политичке ситуације, високе стопе корупције, али, пре свега, због споре и скупе бирократије. Али сада се многи надају да ће „Бурој Озон“ коначно пробити лед.

Дојче веле

www.vaseljenska.com/vesti-dana/arapska-oaza-u-bih-i-zasto-bas-tamo/

Прочитај без интернета:
0 гласовa