Београд – Компанија Ал Раwафед за коришћење 3.500 хектара државних ораница уплатила је 109.000 евра за 2015. и 216.000 евра за 2016. годину.(Фото: Инсајдер.нет)

Према истраживању Инсајдера, то значи да је након склапања пословно техничке сарадње са Ал Раwафедом буџетски приход од тог земљишта, на годишњем нивоу, мањи и до шест пута. Наиме, пре доласка инвеститора држава је од обрађивања тих парцела зарађивала више од 700.000 евра годишње.

Податке о уплатама добили смо по Закону о доступности информација. Министарство одбране је тек након годину дана, а по решењу Повереника, доставило редакцији Инсајдера податке о томе колико новца је у државну касу уплатило арапско-српско предузеће Ал Раwафед за коришћење државних ораница Војне установе Моровић у Карађорђеву.

Министарство је истакло да је утврђено да постоји потреба „за дефинисањем новог начина обрачуна за поделу профита са заштитном клаузулом“.

Како су навели, због тога „досадашње уплате Ал Раwафеда имају карактер аконтација“.

Из допис Министарства није јасно када је до ових уплата дошло, имајући у виду да је бивши министар одбране Зоран Ђорђевић почетком марта изјавио за Инсајдер да компанија Ал Раwафед није уплатила држави Србији ни динар за коришћење 3.500 хектара војног пољопривредног земљишта које обрађује већ две године.

Није јасно ни када ће и какав нови модел плаћања бити дефинисан као ни да ли ће на то пристати друга страна, компанија у већинском власништву фирме из Емирата.

Према уговору, Ал Раwафед је за коришћење земље у Карађорђеву требало да исплаћује 20 одсто од годишњег профита, а у првој години и аконтације на основу планираног профита.

Према подацима Министарства уместо планираног профита од 730.000 евра, Ал Раwафед је остварио профит од 153.000 евра, због чега је, како наводе, извршена анализа.

У допису Министарства се наводи да је након тога прихваћена аргументација Ал Раwафеда да је на висину профита утицало запуштено стање земљишта.

Међутим, према документима сектора за материјалне ресурсе Министарства одбране из 2013, у време док је војска сама обрађивала исто такво земљиште на њему је оствариван вишеструко већи приход, односно 780.000 евра годишње.

Обећани вишеструко већи приходи

На основу међудржавног споразума са УАЕ, Влада Србије је 2014. потписала уговор са арапском компанијом Ал Раwафед.

Уговором је основано заједничко предузеће Ал Раwафед Србија, у ком арапски партнери имају 80 одсто власништва, а држава Србија 20 одсто. Компанија је по повлашћеним условима, без лицитације купила, добила у закуп или на коришћење више од 10.000 хектара најплоднијег државног пољопривредног земљишта у Бачкој.

Након потписивања уговора, представници државе најављивали су процват српског аграра, вишеструко веће приносе и милионска улагања у пољопривредно земљиште.

На примеру Карађорђева у ком се налази део парцела које су припале Ал Раwафеду испоставило се међутим да је због овог посла држава на губитку.

На губитку су и домаћи пољопривредници који су се од почетка противили потписивању уговора са УАЕ наводећи да остају без државних ораница које су до тада закупљивали и због којих су многи од њих узели кредите за куповину нове механизације. Они су захтевали да се у складу са Законом о пољопривредном земљишту, државне парцеле дају у закуп путем лицитација.

Да је 3.500 хектара земље у Крађорђеву дато на лицитацију, по просечној цени од 420 евра по хектару годишње, колико се цена кретала у време склапања аранжмана са Ал Раwафедом, држава би за две године остварила приход од око три милиона евра.

Уместо тога Ал Раwафед је за две године уплатио држави укупно 325.500 евра

Уговор потписан упркос проценама да ће бити штетан

Према истраживању Инсајдера, уговор са Ал Раwафедом склопљен је упркос противљењу стручних служби војске.

Сектор Министарства одбране за материјалне ресурсе дао је још крајем 2013. мишљење да за Министарство не може бити прихватљива понуда да Ал Раwафед плаћа надокнаду од 20 одсто оствареног годишњег профита на том земљишту.

Овај сектор је оценио да би у случају да Ал Раwафед не оствари планирани профит “наш приход био раван нули”.

У документу до кога је дошао Инсајдер наводи се и да је једино прихватљиво да компанија исплаћује фиксну накнаду плус 20 одсто од профита, али не мање од 327 евра по хектару годишње.

Да је тако и уговорено, уместо 109.000 евра колико је до сада на пример исплаћено за 2015. годину, Ал Раwафед би морао да плати 1.1 милион евра.

Уместо тога, потписан је уговор који не предвиђа фиксну накнаду за коришћење државног земљишта. Иза таквог уговора стала је држава.

Највиши државни заничници и данас овај посао правдају коришћу коју ће Србија имати од улагања арапских партнера у системе за наводњавање.

Према подацима Министарства одбране, Ал Раwафед је у те намене у Карађођеву инвестирао 5,2 милиона евра.

Да је ове парцеле давала у закуп по тржишним ценама, држава је међутим могла да обезбеди тај новац сама и то у року од само неколико година.

Према уговору Ал Раwафед има право коришћења овог државног земљишта у наредних 30 година.

Инсајдер.нет

www.vaseljenska.com/ekonomija/arapsko-ulaganje-u-poljoprivredu-dobit-sest-puta-manja-nego-sto-je-bila-pre-dolaska-investitora/

4 гласa