Атина и Европска унија вагају, свака са своје стране, будућност Грчке. Повратак старе валуте значио би још тежу отплату ино-дуга

ГРЧКИ банкрот коштао би немачку државу 80 милијарди евра, срачунали су економисти. Поређење са германским месечним извозом који се, у просеку, креће око ове суме, могло би да донесе закључак да би, за само тридесетак дана, Немачка „закрпила“ рупу у државној каси.

Насупрот томе, „излазак из еврозоне је бесплатан, не кошта ништа“, написао је недавно председник немачког Ифо-института Ханс-Вернер Зин за недељник „Виртшафтсвохе“. Зин додаје да „Грчка може да спроведе девалвацију само ако напусти еврозону и тако постане конкурентна да би уопште могла да отплати део дугова.“

На коју ће се страну нагнути језичак на ваги? Банкрот, или напуштање зоне евра и повратак драхми?

Према писању медијске куће „Дојче веле“, савезна влада у Берлину евентуални грчки излазак из монетарне уније сматра „подношљивим“, пре свега зато што су друге земље у кризи, попут Шпаније, Португалије и Ирске на путу опоравка. Осим тога, ЕУ и Европска централна банка, донеле су мере којима би требало да се спречи ширење грчке кризе на друге чланице еврозоне, међу којима је Европски стабилизациони механизам ЕСМ – фонд тежак 500 милијарди евра из којег се, у случају нужде, може помоћи земљама које се суочавају с проблемима.

Европска централна банка притекла је ових дана у помоћ Атини: повећала је обим Хитног фонда за очување ликвидности (ЕЛА) за пет милијарди евра. Тиме је централној банци Грчке омогућено да домаћим банкама додели средства у износу до 65 милијарди евра.

Без обзира на све ово, уколико следећи састанак министара финансија еврозоне у понедељак, 16. фебруара буде пропао, вероватноћа да ће Грчка банкротирати и напустити еврозону, осетно би се повећао са садашњих 25 одсто, процењују аналитичари.

– Чим буде почела да се назире могућност да Грчка више не може да отплаћује дуг, државне обвезнице у власништву грчке банке постаће безвредне. Тада би Европска централна банка заврнула славину преко које су до сада цурили кредити, јер јој није дозвољено да одржава на животу несолвентан банкарски систем. Грчка би се тако, без евроликвидности, нашла на „сувом“ и тако фактички изашла из монетарне уније – упозорава Јерг Кремер, главни економиста немачке Комерцбанке.

Грчка би могла да покуша да врати драхму. Многи стручњаци управо у томе, као и драстичној девалвацији од отприлике 50 одсто вредности драхме, виде најбољу могућност за поновно успостављање грчке конкурентности. Путовања у Грчку постала би много повољнија, што би ојачало туристичку привреду, веома важну за ову земљу. Јефтинији грчки извозни производи, били би замајац за домаћу привреду.

Нова драхма „родила“ би се с великом маном, упозорава „Дојче веле“. Јер, грчки дугови би и даље постојали, али у еврима. Због девалвације поново уведене драхме, преузети дугови би драстично порасли. Додатна опасност била би што би Грци „почистили“ своје рачуне у домаћим банкама како би стабилне евре заштитили од конверзије у слабашне драхме. То би могло да уништи националне банке и доведе до колапса свих токова новца на Егеју.

ПРИВРЕДНИ РАСТ У ЕВРОЗОНИ

СНАЖАН раст немачке привреде убрзао је раст привреда земаља еврозоне у последњем кварталу прошле године, показују подаци статистичке агенције ЕУ Еуростат.

Мада је раст тек незнатно већи од предвиђених 0,2 одсто, показује позитиван тренд. Немачка и Шпанија су забележиле привредни раст од 0,7 одсто у последњем кварталу прошле године, док је раст француске привреде био на нивоу од 0,1 одсто. Грчка је, логично, забележила пад од 0,2 одсто после три квартала привредног раста.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:533947-Atina-Ili-bankrot-ili-drahma

0 гласовa