Аустрија је предложиала успостављање војно-цивилне мисије ЕУ на Балкану као помоћ земљама тог региона у суочавању са избегличком кризом, пише данас портал Политико.

3-1

Позивајући се на садржај документа припремљеног за предстојећи ванредни самит ЕУ о избегличкој кризи, у који је имао увид, Политико наводи да иако је идеја одбачена, сама чињеница да се о њој уопште размишља показује докле су европски званичници спремни да иду како би се Европа покренула са мртве тачке у решевању избегличке кризе.

Политико наводи да последњих недеља расте притисак на лидере ЕУ, док земље чланице поново уводе граничне контроле, одустају од обавеза о контроли избеглица и покушавају да се изборе са политичким и хуманитарним трошковима кризе.

Уочи самита ЕУ, додаје портал, званичници и дипломате још раде на неколико иницијатива међу којима је и покушај да се обнови пуно функционисање шенгенске зоне слободног путовања као и ново, јуче најављено, обећање да ће ЕУ обезбедити 700 милиона евра како би помогла земљама чланицама, а пре свега Грчкој, у суочавању са масовним приливом избеглица.

ЕУ и даље инсистира на очувању Шенгена, али Аустрија поступа све тврђа: Доналд Туск и Вернер Фајман

Позивајући се на дипломатске изворе Политико наводи да се Аустрија, која се својим тврдим ставом према питању миграција већ супротставила другим земљама ЕУ, залаже за то да ЕУ размотри употребу војног и цивилног особља на Балкану како би помогли у идентификацији и скринингу избеглица и обезбеђивању хуманитарне помоћи.

Подсећајући на изјаву аустријског министра одбране Ханса Петера Доскозила да је „питање заштите граница… свакако и питање војне сарадње“ и да би „цивилно-војна мисија могла да буде успостављена веома брзо“, а аустријски војници послати у Грчку, Србију или Македонију, Политико додаје да ЕУ већ има такве операције – мисије заједничке безбедносне и одбрамбене политике – за борбу против кријумчара у Медитерану и као помоћ за проблем миграција у Нигеру.

У документу у који је Политико имао увид, ЕЕАС међутим наводи да та идеја није опција за Западни Балкан јер у земљама које су погођене мигрантском кризом већ постоји „солидна државна контрола и снажне институције“ и да ЕУ не може да интервенише.

Европска служба за спољне послове признала је међутим да би подршка ЕУ могла бити потребна како би се обезбедили адекватна идентификација и скрининг миграната, али је саопштила да постојећи планови ЕУ и Фронтекс „нуде ефикаснија и политички прикладнија решења“.

У документу се такође наводи да „за сада ни једна земља Западног Балкана није поставила такав захтев и да је мало вероватно да хоће“.

Додаје се да је фокус на наглашавању важности да се одржи шенгенски систем отворених унутрашњих граница ЕУ, уз истовремно јачање спољних што је, како наводи Политико, позивајући се на речи неименованог званичлника, на линији решења око којег би Беч и Брисел могли да се сагласе.

У извештају се упозорава на тешке последице евентуалног распада шенгенског система уз податак да би поновно успостављање контрола на унутрашњим границама коштало економију ЕУ између седам и 18 милијарди евра годишње, наводи Политико додајући да је и председник Европског савета Доналд Туск на балканску турнеју уочи самита ЕУ кренуо с поруком „Повратак Шенгену“.

(Блиц)

www.nspm.rs/hronika/austrija-predlaze-uspostavljanje-vojno-civilne-misije-eu-na-balkanu-zbog-migrantske-krize.html

0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ