Најављено окупљање на Блајбуршком пољу овог викенда изазвала је спорове у Аустрији и док Клуб Зелених у корушком покрајинском парламенту од полиције тражи забрану скупа уз објашњење да је реч о „највећем окупљању ревизиониста, неонациста и подржавалаца једне фашистичке државе“ у тој земљи, безбедносне службе сматрају да је реч о „црквеној комеморацији“.

„Сваке године хиљаде Хрвата ходочасте у корушки град Блајбург како би обележили ‘блајбуршки масакр’ из 1945. На окупљању у суботу очекује се између 10.000 и 15.000 људи. Из перспективе антифашистичких група реч је о највећем окупљању десних екстремиста у овом делу Европе, али је тај скуп пријављен као црквена комеморација“, пренела је АПА позивајући на писање бечког дневника Стандард.

Комеморација у Блајбургу (архивска фотографија)

Комеморација у Блајбургу (архивска фотографија)

Наводи се да је „званични разлог окупљања комеморација хиљадама убијених усташких војника након капитулације нациста 1945.“ као и да је „око 40.000 побеглих војника, који су се борили на страни Немачке, изручено од британске војне силе са члановима породица Титовим комунистичким партизанима. Хиљаде њих је насилно изгубило живот на лицу места или током марша назад у Југославију“.

Низ антифашистичких организација у корушком парламенту је у уторак предало апел за забрану ове манифестације, а јуче им се придружио и парламентарни клуб „Зелених“, који сматра да је реч о „највећем окупљању ревизиониста, неонациста и подржавалаца једне фашистичке државе“ у Аустрији, уз упозорење да се тамо масовно појављују фашистички симболи који су забрањени.

Заступник „Зелених“ Алберт Штајнхаузер оптужио је локалне власти да одобравањем скупа на Блајбуршком пољу крше законе и Устав Аустрије.

Безбедносне службе Корушке, пак, сматрају да је то погрешна интерпретација и истичу да је реч „о црквеној манифестацији која се одржава већ 30 година“, као и да су посетиоци већином родбина убијених.

Начелник округа Фолкермаркт Герт Андре Клеш, у којем се одржава скуп, каже да се „по аустријским законима ова манифестација не може забранити“, али и да се скуп „ригорозно надгледа“.

На лицу места су увек један представник државног тужилаштва, људи из службе за заштиту уставног поретка и полиција.

Клеш признаје да је пре неколико година ухапшен један човек који је поздрављао окупљене уздигнутом десном руком (тзв. “Хитлергруш“ тј. “Хитлеров поздрав“), како се то каже у немачком говорном подручју, који је касније и осуђен на суду.

На Блајбуршком пољу се не могу видети кукасти крстови и сличне инсигније, истиче Клеш, али и додаје да „против униформи и симбола који су забрањени у Хрватској, али не и у Аустрији, не могу ништа учинити“.

Градоначелник Блајбурга, социјалдемократа Стефан Височниг, каже да није срећан због тог окупљања и мисли да се „црквени контекст злоупотребљава како би се замаскирали прави мотиви“.

Височниг је позвао аустријско Министарство унутрашњих послова да промени важећи закон о забрањеним симболима како би обухватио и симболе који су забрањени у Хрватској.

Истиче да он као градоначелник нема овлашћења да забрани скуп, који се, иначе, одржава на приватном имању.

Сматра да тема Блајбурга „још увек није доживела статус какав би требало у објективном смислу, да се није догодило суочавање с основном чињеницом да се ради о далеко највећој трагедији у хрватској историји“.

Тим поводом у емисији Иза завјесе на ХРТ-у је гостовао историчар Јосип Јурчевић који се осврнуо на теме из хрватске прошлости, од Блајбурга и комунистичког наслеђа, до предлога закона о отварању архива и канонизације Алојзија Степинца.

Професор Јурчевић је рекао да су аустријске власти прилично касно ове године одобриле окупљање у Блајбургу уверен да разлог томе није била најава концерта, иначе, проусташког естрадног певача Марка Перковића Томпсона већ безбедности разлози, односно, како тврди, претње неких Срба који живе и раде у Аустрији.

„Блајбург је једна од највећих тајни југославенског комунистичког режима који је предузимао све врсте акција и операција да се та тема потпуно макне с јавне сцене, односно да се о њој ништа не зна и не говори, те да се не обележава. Истина о блајбуршкој трагедији би тешко компромитирала тај систем, унутар Југославије и у међународним околностима“, рекао је, између осталог, Јурчевић.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/2731091/austrija-sporovi-zbog-komemoracije-u-blajburgu.html

0 гласовa