ЦЕНТАР за прихват миграната биће отворен у некадашњој управној згради фабрике пољопривредних машина „Змај“, у близини ауто-пута Београд – Шид, сазнају „Новости“. После анализе више локација и објеката, овај запуштени фабрички круг изабран је, како сазнајемо, због могућности да се брзо и уз улагања која нису превелика, оспособи за смештај избеглица које спавају под ведрим небом у београдским парковима.

План је да у наредна два месеца овај објекат буде оспособљен, како би са кишом и хладнијим временом, ови људи добили кров над главом.

За ову локацију у току је прибављање још неких сагласности, пре него што коначна одлука буде озваничена.

А што већи смештајни капацитети важни су за случај да се, са садашња два до три дана, боравак азиланата продужи. То би био озбиљан проблем за Србију, а могао би да се деси ако Мађарска своје границе затвори за мигранте. Тада би се, како објашњава Радош Ђуровић, директор Центра за помоћ тражиоцима азила, продужило време боравка и Србија би морала више средстава да троши на збрињавање избеглица.

– Када људи буду дуже остајали, та ситуација тражиће строжу контролу. Институције ће морати још да повећају капацитете, како полиција и здравство, тако и инспекције – објашњава Ђуровић. – За то ће бити потребно више новца, али је важно да се ситуација чврсто држи под контролом. Србија не сме да дозволи оно што је урадила Грчка, где су се дешавања отргла контроли, па држава не може да контролише пролазак миграната онако како би требало.

У Комесаријату за избеглице кажу да се припремају и за већи прихват, али да њихови капацитети нису бесконачни. Иван Гергинов, помоћник комесара за избеглице, каже да ова институција има дуго искуство у збрињавању избеглица.

– Током деведесетих година кроз 700 колективних центара прошло је 65.000 људи, и бринули смо о свима њима – каже Гергинов за „Новости“. – Сада нам је у пет центара за прихват тражилаца азила попуњеност тек око 20 одсто. Места у њима има за укупно око 800 људи. Проблем ће бити ако се успори одлазак миграната. Сада тек малобројни долазе у центре за азил, па и не коштају државу тако много. Већина сама себи плаћа храну, одећу и друге потрепштине. Али ако се њихов боравак овде продужи на више од две недеље, већи трошак пашће на државу и превазићи ће наше капацитете. Сада нас тражиоци азила који су смештени у центрима коштају осам евра лети, а 12 зими и та средства су предвиђена, али ће бити проблем ако се тај број драматично повећа.

Процена је да када би у сваком тренутку овде било више од 2.500 људи са просечним боравком дужим од две недеље, постојећи капацитети не би могли да брину о њима. Ситуацију би била додатно сложена због система јавних набавки – расписивања тендера, рокова за жалбу, евентуалног обарања тендера… Мигрантска криза тражи реаговање из дана у дан и из сата у сат, па би поштовање рокова јавних набавки могло да изазове нове проблеме.

Овакав сценарио могао би да се догоди само ако Мађарска чврсто буде контролисала сваки педаљ границе. Они заиста и најављују оштрију контролу, а јуче се догодио и један инцидент у месту Реске, уз саму границу са Србијом. Мађарска полиција испалила је сузавац на групу од око 200 миграната која је покушала да напусти главни прихватни центар за избеглице, јер су они наводно одбијали да дају отиске прстију, гласно викали, а полиција је хтела да смири ситуацију.

Државну међу Мађарске и Србије тренутно чува око хиљаду мађарских полицајаца, најављено је да ће од септембра полиција распоредити 2.105 „граничних ловаца“ са хеликоптерима, псима и коњичким патролама. У Сегедин ће бити послати и водени топови, изјавио је шеф мађарске полиције Карољ Пап.

Полицијске снаге патролираће дуж 175 километара границе, на којој је у току подизање бодљикаве жичане ограде. Мађарска влада разматра могућност како би војска могла да буде ангажована на обезбеђивању јужне границе, а коначна одлука о томе биће донета на седници парламента идуће недеље.

У ноћи између уторка и среде српско-мађарску границу прешло је око 2.533 избеглице, међу којима је више од 500 деце, и то је до сада највећи број миграната.

ЗАБРАНА СКУПОВА

Министарство унутрашњих послова Србије забраниће скупове које су за 31. август против миграната најавиле Двери и организације „Наши“ и „Образ“, рекао је јуче министар унутрашњих послова Небојша Стефановић: – Нећемо дати да испољавање нетрпељивости и мржње буде нешто што је обележје Србије. МУП неће дозволити одржавање било каквих скупова против миграната и људи који пролазе кроз Србију натерани на то тешким условима или ратом у својој земљи. Реаговале су Двери, наводећи да нису планирали да демострирају мржњу према било коме.

ТАЊЕ СЕ ЗАЛИХЕ ХРАНЕ

Иако нико ко је прошао кроз прихватни центар у Прешеву и претприхватни на Миратовачком пољу није остао без оброка, средстава за хигијену и лекарске помоћи, залиха је све мање. Намирница има тек за још неколико дана – рекао је министар Александар Вулин, приликом обиласка Центра за прихват миграната у Прешеву.

Он је нагласио како је потребно да ЕУ директно у буџет уплати одговарајућа финансијска средства, како бисмо могли да исплаћујемо плате додатно ангажованим тимовима лекара, гориво, храну, транспорт и остале потребе.

Према подацима Црвеног крста, у последња два дана кроз Прешево је прошло више од 2.000 миграната.

Председник Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу Зоран Станковић оценио је да је потребна помоћ и локалној самоуправи у Прешеву, али и Бујановцу.

Секретар Црвеног крста у Прешеву, Ахмет Хаљими, казао је за „Новости“ да углавном сва помоћ долази из Комесаријата и тек понеког донатора и апеловао је на донаторе да помогну Црвеном крсту.

– Нарочито нам је потребна опрема за бебе и све потрепштине за децу – каже Алими.

На Миратовачком пољу, након великог таласа људи, јуче је у шаторима било тек стотинак људи.

ХРВАТСКА СТРАХУЈЕ, СЛОВЕНИЈА СПРЕМНА

Дискусију у Хрватској о томе да ли ова земља има стратегију за избеглице, пресекао је премијер Зоран Милановић изјавом да „Хрватска не може да има стратегију за избеглице, јер је нема ни Европа“. Хрватска страхује да би, пошто Мађарска доврши подизање ограде, мигранти могли да буду преусмерени на Бугарску и Хрватску.

Словенија тек крајем године очекује почетак доласка 250 избеглица у оквиру договора постигнутог с ЕУ, али се припрема и на евентуални неконтролисани долазак око 500 избеглица, који су сада у Македонији, Србији или Мађарској. Према плану, који је пре месец дана прихватила словеначка влада, азиланти би били смештени у посебним објектима у Марибору, Љубљани и Постојни, као и у одмаралишту „Дебели ртић“ на словеначкој обали.

ПОМОЋ ИЗ БРИСЕЛА 1,5 МИЛИОНА ЕВРА

Европска комисија је јуче одобрила додатних 1,5 милиона евра као подршку Србији и Македонији приликом пружања помоћи избеглицама и мигрантима. Ова средства су намењена за набавку воде за пиће, средстава за хигијену, здравствене заштите, смештаја, заштите избеглица и миграната, унапређење рада центара за пријем и координацију и извештавање о миграцијама у региону, саопштила је Европска комисија.

Помоћ ће упутити и Немачка. Министарство спољних послова ове државе припремило је пакет ургентне хуманитарне помоћи вредан милион евра за избеглице у Србији и Бившој Југославенској Републици Македонији, саопштио је министар Франк-Валтер Штајнмајер.

Немачка ће подржати пројекте „Каритас интернационал“ и „Хелп“ у Србији са 400.000 евра, и пројекте Немачког Црвеног крста у Македонији са 200.000 евра.

Помоћ за Прешево, Кањижу, Београд и друге локације свакодневно обезбеђује и УХНЦР. Прекјуче је стигло 15.000 флаша воде и 20.000 паковања бисквита у Миратовац. Обезбедили су ћебад за прихватни центар у Прешеву, а стижу и кревети на расклапање.

– Обезбедићемо и специјалне контејнере у којима ће медицинске екипе моћи да пружају помоћ тражиоцима азила. Биће распоређени у Прешево, Београд и Кањижу – каже за „Новости“ Мирјана Миленковски из београдске канцеларије УНХЦР. – Обезбеђујемо лекове и санитетски материјал, а финансирамо и медицинске екипе које раде на терену.

www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:564411-Азиланте-смештају-у-Змај

0 гласовa