НА ПУТУ ка безбеднијем и бољем животу избеглицама са Блиског истока нашла се након затварања мађарске границе и Хрватска, која се већ другог дана прихвата суочава са бројним проблемима које носи то, пре свега, хуманитарно питање – ограниченим залихама хране, воде, превозних средства.

Председница Колинда Грабар Китаровић закључује да је хуманитарни аспект једно лице ове кризе, али да су друго лице свакако и безбедносни, привредни, социјални и сви други, док премијер Зоран Милановић упозорава на ограничене могућности државе.

Шефица најмлађе чланице Европске уније је затражила чвршћу контролу граница јер сматра да је првог дана неконтролисано ушао превелики број избеглица у Хрватску, те да на првом месту морају бити безбедност грађана и стабилност државе.

Сматра да граница не функционише како треба и истиче да није задовољна како је протекла ноћ у Хрватској која је, додала је, „показала хумано лице“.

Због избегличке кризе скратила је свој боравак у Пули и уз оцену да „до одређене мере ствари измичу контроли“, истакла да се морају доносити нове мере, а незадовољна реакцијом служби на кризну ситуацију сазвала је за сутра Савет за домовинску безбедност.

Ставове са те седнице изнеће, како је најавила, пред Саветом за националну безбедност који се састаје такође сутра, поподне у Хрватском сабору.

Према подацима Министраства унутрашњих послова, у Хрватску је до сада ушло више од 6.000 избеглица након што су из Србије због затварања мађарске границе преусмерени на суседну државу.

Очекивања надлежних за прихват и збрињавање избеглица, којима је Хрватска транзитна земља на путу ка државама западне Европе, су да ће се тај број током неколико наредних дана увећати за још неколико хиљада, а судећи према процени министра здравља Синише Варге – у наредне две седмице Хрватска ће се суочити са око  20.000 миграната.

Избеглице се затичу на подручју Товарника, Илока и Батине, организованим превозом усмеравају се ка прихватним центрима у Јежеву, Чепину, Загребу, Кутини, Сиску…

Како се повећава број пристиглих, залиха хране и воде је све мање, људи су уморни, исцрпљени, а што је дуже чекање на превозна средства, којих нема довољни, тако и нервоза расте.

Инцидената за сада нема, сви схватају озбиљност ситуације, али је питање колико дуго ће ситуација бити под контролом.

Премијер Милановић обећава да ће се према избеглицама понашати боље него, како каже, „неке друге државе“ и истиче да раде све што треба да се ради у најбољем интересу безбедности и хуманости, као и на поштовању европских правила – евиденције људи који улазе, све док то буду у стању због „граница капацитета државе“.

Заменик министарке спољних послова Јошко Клисовић подвукао је да се у Загребу за сада о опцији затварања хрватске границе у случају повећаног броја доласка избеглица, „уопште не размишља“.

У решавање избегличке кризе спремна је да се укључи и хрватска војска, поручио је министар одбране Анте Котромановић и додао да, за сада, њено ангажовање на граници није потребно али да се, за случај потребе, припремају планови.

Око 500 избеглица које су данас смештене у хотел „Порин“ у загребачком насељу Дугаве, почело је протесте јер не желе да остану у Хрватској, и у том делу града је све више интервентне полиције.

У једном тренутку, из хотела је истрчао један азилант наг до појаса вичући „Све ћу да вас побијем!“ и бацио камен према новинарима. Камен је погодио сниматеље Мреже ТВ и ХТВ-а. Азилант је свладан, а интервентни полицајци одвели су га у хотел.

Избеглице које су стигле у хотел новинарима поручују да желе да оду јер су непожељни, бацају намештај, кревете и металне конструкције кроз прозор и вичу „Слобода, слобода“. Такође бацајуwc папире и шаљу јасне поруке да свој пут намеравају да наставе и да у Хрватској не желе да остану, а спомињу и немачку канцеларку Ангелу Меркел.

Радници хотела су новинарима Index.hr рекли да се избеглице понашају изразито непријатно.

Део избеглица који је легитимисан, пуштен је из хотела „Порин“, а интервентне полиције у Дугавама је све више. Како сазнаје Index.hr, део грађана је одлучио да помогне избеглицама и да их приватним возилима превезе ка Словенији.

Азиланти наглашавају да је погрешно мишљење да већина избеглица долази из Сирије. Највећи део њих пристиже из Марока, Алжира и Авганистана.

 

fakti.org/globotpor/hrvati/azilanti-iz-zagrebackog-hotela-porin-izbacuju-namestaj-i-vicu-sloboda-sloboda

Прочитај без интернета:
0 гласовa