Православни верници славе Бадње вече, припремајући се за Божић, дан рођења Исуса Христа. Патријарх Иринеј је предводио освећење и паљење бадњака испред Храма Светог Саве на Врачару. Окупљењима је поручио да се полаже свето дрво које је наговештавало онога који ће доћи – Спаситеља.

Патријарх српски Иринеј предводио је вечерас традиционално освештавање и паљење бадњака испред Храма Светог Саве, као и литургију у крипти Храма.

                                                    Запаљен бадњак испред Храма Светог Саве

Патријарх је окупљењима поручио да се полаже свето дрво које је наговештавало онога који ће доћи – Спаситеља.

„Паљење бадњака је древни обичај уочи Божића, највећег празника“, рекао је патријарх окупљенима честитајући им Бадњи дан и Божић.

Навео је да смо, као народ, кроз паљење бадњака чували веру.

Тај обичај који смо примили од наших предака и остављамо онима који долазе, објаснио је патријарх.

„Налажемо чврсто и јако дрво које развија велику топлоту, а све то је Божји, симбол осветљења и загревања духом светим. На овај начин изражавамо нашу веру и предање које је наслеђено“, рекао је патријарх.

Освештавањем и паљењем бадњака Бадњи дан обележиле су и београдске општине Врачар, Звездара, а паљење бадњака организовано је и на Калемегдану испред Цркве Ружица…

Неколико хиљада верника Јагодине и околних села, по веома хладном времену, присуствовало је вечерас литургијама у Саборној цркви „Светих апостола Петра и Павла“, „Светог архангела Михајла“ и „Свете Петке Параскеве“ у овом граду и церемонији паљења бадњака у портама ових цркава.

Паљење бадњака

Паљење бадњака

Божић, заједно са Ускрсом, представља један од највећих хришћанских празника. Припреме за њега почињу 40 дана пре 7. јануара, божићним постом, који представља прочишћење духа и тела. На овај празник, људи се у Србији поздрављају речима „Христос се роди“, а отпоздрављају са „Ваистину се роди“.

Бадњи дан је последњи дан поста. Тада се припрема посна вечера, за којом се окупља цела породица. Код Срба Бадњи дан прате многи симболични обичаји: сеча бадњака, уношење сламе, бацање ораха. Посебна радост за децу је „пијукање“, у коме их предводи домаћица. Деца тада у круг обилазе просторију у којој се поставља посна вечера.

Сматра се да је Бадњи дан повезан са покојницима, па се на Бадње вече обедује у свечаном миру, јер се верује да се тада живима придружују и њихови преминули преци.

Срби Божић обележавају од памтивека, а бадњаком, односно божићним дрветом, у кућу се уносе срећа, здравље и напредак.

Уз дрво се дарује и жито, да би наредна година била плодна.

Божић по јулијанском календару, поред Српске цркве славе и Руска и Јерменска, један део Коптске цркве, а празнује се и на Светој Гори.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2586472/badnje-vece-u-srbiji.html

2 гласa