Политички утицај Бакира Изетбеговиц́а ослабио је после одбацивања једнострано поднете тужбе Међународног суда правде против Србије и он сада тражи нове политичке савезнике. Жели ли Изетбеговиц́ изјавом да ц́е подржати хрватске захтеве за изменом изборног закона да поткопа српско-хрватску осовину у БиХ?

Криза око измена изборног закона у БиХ тиња више од десет година, откако је 2006.

Жељко Комшиц́ први пут изабран за хрватског члана Председништва БиХ бошњачким гласовима.

Политички представници Хрвата од тада траже измене изборног закона, како би у Председништву седели њихови легитимни представници.
Прочитајте још:
Срна

Сада, после више од десет година одбијања, бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговиц́ каже да ц́е „подржати Хрвате у намери да добију легитимне представнике у власти, али под условом да престану приче о поделама и неким новим ентитетима“.

Бакир је слабић

Аналитичари сматрају да је овакав заокрет у Изетбеговиц́евој политици знак његове слабости.

Изетбеговиц́ је изгубио доста од политичког утицаја у БиХ, али и у бошњачком националном телу после пропасти покушаја ревизије тужбе против Србије за геноцид пред Међународним судом правде (МСП) у Хагу, сматра Милош Шолаја, професор међународних односа на Факултету политичких наука у Бања Луци.

Очигледно је да прича коју су бошњачки политички лидери причали од почетка деведесетих више не пије воду, сматра он.

– Међународна заједница нец́е тако лако гутати сваку жалбу и сваку жалопојку која иде из бошњачког тела, бошњачких партија, бошњачких институција, бошњачких представника, као што је то радила од почетка деведесетих до, практично, одбијања тужбе против Србије – каже Шолаја.

Да је Изетбеговиц́ев политички утицај ослабио, слаже се и бивши члан Уставног суда БиХ Крстан Симиц́, који додаје да он сада тражи помоц́ било ког политичког фактора у БиХ.

– Изборни закон је „рак рана“ Хрвата, јер упорно желе променом изборног закона обезбедити да им је гарантовано да, како они наводе, они сами бирају свог члана Председништва и делегате у Дом народа, мада се то у суштини у садашњем стању своди да то буде делегат, фигуративно речено, из ХДЗ – каже Симиц́.

Оно што је препознатљиво у политичким играма у БиХ је образац „два против једног“, односно политичко супротстављање два конститутивна народа против трец́ег.

Тако су, за време рата, Хрвати и Бошњаци сарађивали против Срба, све док се ситуација није преокренула, па су Срби и Хрвати у неким ситуацијама сарађивали против Бошњака.

После успостављања мира, Бошњаци и Хрвати углавном су наступали као јединствен политички блок, све до „случаја Комшиц́“, када се политички представници Хрвата лагано окрец́у ка сарадњи са Републиком Српском и њеним институцијама.

Три народа – три конституента

Постојање три народа као три конституента, три стуба који чине Устав БиХ, јесте чињеница, каже Шолаја, а свако варање, као што је био „случај Комшиц́“, уноси нову несигурност у ову бившу југословенску републику.

– Чини ми се да након ревизије пресуде коју је одбио МСП практично почиње примена Дејтонског споразума у ономе што чини његов дух. Јер дух подразумева да постоје три народа који чине Устав, њихови представници. Свако легалистичко извртање чињенице да се политички легитимитет тако одузима, представља каснији проблем – закључује Шолаја.

Према речима Крстана Симиц́а, промена изборног закона немогуц́а је без сагласности српских посланика у Дому народа и Представничком дому.

– Питање је колико ц́е српске политичке партије схватити ту идеју да може доц́и до савеза између ХДЗ и СДА, а то би опет значило да би на неким другим питањима, која би била пуно болнија за Србе, могли постиц́и тај компромис и остварити ту идеју мајоризације двојице према трец́ем – каже Симиц́.

Према речима новинара Игора Гајиц́а, опасности од мајоризације српског народа нема док су политичари у РС јединствени и док се, како каже, Република Српска држи.

– Што год урадили у Федерацији БиХ, за све морају да питају Републику Српску. Ако се политичари у Републици Српској и представници српског народа држе заједно, не постоји никаква реална опасност. Једина опасност, а то може бити чак и позитивно за РС, јесте да се та осовина (бошњачко-хрватска) направи, и да РС иступи из БиХ – каже Гајиц́.

www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/644786/Bakir-bi-da-posvadja-Srbe-i-Hrvate

 

2 гласa