„Долазак у Хрватску је моја највећа животна грешка“, каже Луис Петерс из Билица код Шибеника. Како преноси „Тпортал“, од 2008. хрватски систем и појединци учинили су све да их шиканирају, отму им новац, изврте око малог прста и коначно их испоруче на операциони сто, на којем је човек спашавао срце од стреса и неправде који му је приуштила држава.

Ево укратко историје невоља белгијског пара који жели да побегне “главом без обзира”

Хрватска тражи од Луиса и Елке 79.000 куна ПДВ-а на брод који је човек купио још 2001. и у чијим папирима пише да је на њега већ плаћен ПДВ у Белгији.

Прете одузимањем имовине, и теретом на пензију.

Живе у кући од 90 квадрата коју су платили 190.000 евра, а кућа их је дочекала, упркос договору, без струје, воде, изолације, ма ичега осим фасаде која једва стоји на цигли.

До данас су у њу морали да уложе још 50 хиљада да би била колико-толико адекватна за живот. Неко им је продао ту некретнину, а покушао је да је прода другим људима после. Видљиво је у катастру.

Белгијанцима се допала Хрватска пре девет година. Неколико пута пре су је обишли, воле море, хтели су да плове…пада одлука.

Луис познаје људе у Хрватској још од рата. Радио је у ваздухопловству НАТО. Било му је јасно, каже, да је систем прилично сломљен, али везала га је нека чудна спона за те крајеве.

Пар је продао своју добру кућу у Белгији, неке ствари и дошли су до хрватске ганице.

Почињу проблеми. Како је било већ16 сати, шпедиција више није радила, царина без њих не може ништа. Рекли су им да морају да остану на граници и дочекају следећи дан. Било је хладно. Ни кафића ни тоалета.

– Још 2007, значи годину дана раније, почели смо у Бриселу да испуњавамо формуларе и папире да буду спремни идуће године, када се селимо у Хрватску. И шта? На дан поласка сазнали смо да је човек у хрватској амбасади изгубио наша документа и сав труд је био узалудан. Кућа продата, ствари послагане у камион, а ми немамо пола папира који нам требају. Иако сам уредно пријавио своје ствари после изласка из Белгије, требало је да платим царину на све што смо унели – одећу, намештај … конфисковали су нам камион, одвезли га у складиште фабрике у Шибенику и држали га тамо пет дана. Бројали су ствари … Пет дана нисмо имали ништа, осим одеће с којом смо дошли на себи. Морали смо да одседенмо у другом апартману власника који нам је продао кућу. У подруму –  кажу они.

Зима 2008. Белгијанци су усељени. Немају ничега. Смрзавају се. Вода. Како до воде? У селу су баш ставили нови асфалт, не буши им се. Све остале цеви су на приватним теренима. Договарају са комшијом да направи мали водовод до њихове куће. Може. Али он их условљава да плаћају воду пола-пола.

Њих је 11 у кући, Белгијанаца двоје. Не може поштеније. Како немају избора, Луис и Елке пристају. У преговорима око воде чују сина градоначелника како каже да им неће увести воду док не науче хрватски. Знали су већ нешто језик.

А онда их је сачекала граница

Пре уласка Хрватске у ЕУ страни држављани ЕУ су морали сваке године да обнављају дозволу боравка.

Захтев је морао бити предат најкасније месец дана пре истека важеће дозволе, а 2010. Луис и Елке су грешком предали захтев три дана после рока. Бам. Казна од 500 куна свакоме. Војнички дисциплинован и са врхунским осећајем за коректност, Луис је платио казну одмах исти дан.

Од онда до данас сваки пут када прелази границу хрватска полиција га одвлачи у страну јер им се пали црвена лампица у систему.

Два пута му се догодило да је закаснио на авион јер га је полиција на аеродрому одвела у собу са саслушавање. Сваки пут се ради о фамозних 500 куна, чије плаћање изгледа нико није увео у систем. И сваки пут Луис вади уплатнице, доказује да је платио, након чега га пуштају.

У поређењу са следећим, махање авионима за које имаш купљену карту изгледа као опуштајући аеробик. Још после преласка границе 2007. Хрватска је наложила Луису да свој, ауто, скутер и брод мора да врати у Белгију у року од шест месеци. Без објашњења.

Малверзације у царини

Да скратимо причу, човеку долази прво казна зато што држи брод у заливу надомак куће, 600 евра. Плус – ПДВ на брод 79.000 куна.

Одлази Луис у царину на консултације. Повео је преводиоца. У једном тренутку царински адвокат окрене се преводиоцу и каже на хрватском: „Постоји закон да ако се нешто не оцарини, након три године се више не може царинити, али немојте му то преводити“. Такође, постоји закон да се ПДВ не плаћа на бродове старије од осам година. Луисов брод је из 2001, на њега је плаћен ПДВ.

Луис је прошле године завршио на операцији срца услед сужавања крвних судова. Каже, искључиво од стреса. Покупио је ствари и отишао код хирурга у Белгију. Још га једино држи идеја да оконча судски спор, прода кућу у Билицама и махне са смешком…

– Не купујте у Хрватској. Никако. Или изнајмите или бежите одавде. Овде су само трикови и манипулације. Ево, поштар ми неки дан баци препоручено писмо на које морам одговорити у року од осам дана, а ја сам у Белгији. Па је л ‘то нормално? Зар није поента препорученог писма у томе да га мораш лично примити? Стварно смо покушали. Има ту дивних људи. Доста мештана нам је помогло. Чак смо се и трудили да научимо хрватски … али долазак овде био је највећа грешка коју сам икада учинио – Ево укратко историје невоља белгијског пара који жели да побегне “главом без обзира”.

www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/629879/Belgijanci-Nikad-vise-u-Hrvatsku

0 гласовa