Преузимањем пословног простора од локалних јединица Град наставља централизацију. Престоница управља пијацама, свим гробљима, стамбеним фондом, чак и матичним књигама…

 Скупштина града има све више ингеренција  Фото Н. Фифић

ИАКО су градски оци претходне три године на сва звона најављивали децентрализацију градске управе, доношењем новог Статута Београда и Закона о главном граду, није се одмакло даље од обећања и пар састанака председника општина.

Прошле недеље на седници Скупштине града, београдске општине изгубиле су још три ингеренције. Сав пословни простор – локали, канцеларије, магацини, гараже, прешли су у руке Града. Решењима којима су измењени статути ЈКП „Градске пијаце“ и „Погребне услуге“, сва гробља и зелене тржнице на територији престонице убудуће ће бити под капом ова два градска предузећа. Однедавно и стамбени фонд општина више није њихов. Општински станови су у бази Управе за имовинско-правне послове.

Старији суграђани се сећају да су у бившој Југославији општине биле моћне институције са богатим буџетом. Централизација у корист града почела је средином деведесетих. Па, тако, београдске општине више нису локалне самоуправе, већ територијалне јединице главног града. Оне не доносе одлуке о најважнијим питањима – почев од планова детаљне регулације и урбанистичких пројеката, до легализације објеката. Сада само дају дозволе за објекте величине до 800 квадрата. У већ осиромашену касу нема ни директног прихода од доприноса (некада накнада) за уређење грађевинског земљишта.

ВЕЋНИКЕ ПЛАЋАМО 320 МИЛИОНАПОШТО градске општине немају готово никакве ингеренције, поставља се питање чему служе општинска већа. Много коштају пореске обвезнике, а немају функцију. Просечна бруто плата већника је 140.000 динара. Укупно, у 17 београдских општина има их око 190. Они месечно Београђане коштају 26,6 милиона динара, а на годишњем нивоу то је око 320 милиона. Таман да се изграде два вртића.

Не тако давно, општине су одлучивале о дозволама за баште ресторана и дозволама за киоске. Сада градска управа аминује где могу да се поставе трафике и столови угоститељских објеката. А завршну реч дају и у вези са њиховим изгледом. Општине само спроводе конкурсе и дају одобрења.

Чак и матичне службе прешле су из надлежности општина у надлежност Града. Колико се далеко ишло у централизацији говори и да је школски спорт брига престоничких служби.

За разлику од централних градских општина, оне приградске су у нешто бољој позицији. На периферији имају своја комунална предузећа, а могу и да мењају називе улица на својој теритрији.

Од 107 милијарди динара, колико је тежак градски буџет, за 17 општина одвојено је свега 9,5 милијарди, односно 9,2 одсто. Ако се ово упрости, грубом рачуницом, свака општина добија у просеку око пола процента градског буџета. Сића, са којом могу да исплате плате запослених и офарбају пар ограда.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4.491.html:612894-%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D0%BC%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8

 

0 гласовa