Дозволу да управља беспилотним летелицама од јануара ове године је добило 112 особа. Највећи и до 20 килограма . Од почетка 2016. уведена контрола

 Илустрција Тоше Борковића

ДОЗВОЛУ да управља беспилотним летелицама од јануара ове године је добило 112 особа, али стручњаци тврде да на небу изнад Србије има око 3.000 дронова! Неки од њих имају свега неколико грама, а највећи су тешки и до 20 килограма. Од њиховог квалитета зависи и намена – користе се за разоноду, а све више и за зараду. Подижу их редитељи за потребе снимања филмова, али се у последње време без њих не могу замислити ни свадбе. Фотографи их обилато користе да би овековечили најлепше тренутке младенаца.

Сима Марковић, председик Кластера беспилотних летелица, указује да оне могу бити и играчка и оружје. Зато је важно да онај ко их користи научи како би требало правилно то да ради. Ова област је и у нашој земљи стављена под контролу од почетка ове године, када је Директорат цивилног ваздухопловства (ДЦВ) донео Правилник о беспилотним ваздухопловима.

- Елисе на дрону су јако танке и чак су меке, али у ваздуху имају брзину и до 10.000 обртаја и могу да узрокују гадне повреде – упозорава Марковић. – Таква летелица када са висине падне на човека може да му откине прст или повреди лице, а оне са већом тежином би могле проузроковати и много озбиљније последице. Према подацима којима располажемо, у Србији је до сада продато око 3.000 беспилотних летелица, тако да је веома мали проценат оних који их користе у складу са правилима.

Овако велика разлика између постојећих и регистрованих је и због тога што се, по правилнику Директората, пријављују само летелице које су теже од 500 грама. Међутим, у ДЦВ кажу да ће у наредном периоду правила бити измењена, па ће обавезу да се региструју имати сви ваздухоплови тежи од 250 грама.

Уживање због подизања и лета дрона из забаве обично траје неколико минута, али пре тог поступка има доста посла.

АПЛИКАЦИЈА ОД ПОНЕДЕЉКАПРЕДСЕДНИК Кластера беспилотних летелица, Сима Марковић, каже да од понедељка почиње тестирање апликације на мобилном телефону. – Њеним активирањем, сваки корисник ће моћи да провери колико је беспилотних летелица добило дозволу да лети у том тренутку – објашњава Марковић. – Тако ће знати да уколико, на пример, на Калемегдану виде три летелице, а на екрану је исписано да су две добиле дозволу за лет, а једна од њих нема, моћи ће да пријаве ту неправилност.

- До сада је уписано 112 дронова, а власници су морали да приложе доказ о власништву, упутство произвођача за коришћење и одржавање ваздухоплова. Обавезна је и изјава о одржавању и полиса осигурања од одговорности према трећим лицима, која кошта око 200 евра у динарској противвредности – објашњавају у Директорату. – Плаћа се и републичка административна такса од око 2.300 динара. Осим регистрације, неопходно је и полагање испита, а тестове за управљање дроном је од јануара успешно попунило 111 људи. Испит је теоријски, али је у плану израда новог правилника који ће подразумевати и практичну обуку.

Неопходна је дозвола Министарства одбране за снимање из ваздуха, а и свако издизање изнад земље мора да се пријави Контроли летења пет дана пре те акције.

Дронови не лете на великим висинама и не угрожавају ваздушни саобраћај, али је веома важно да буду под контролом, јер је у свету било ситуација да су ударали у авионе и да су пилоти пријављивали да их виде на небу.

Петар Војиновић, уредник портала „Tango Six“, сматра да су потреба за регистром беспилотних летелица, као и конкретнија обука за њихово коришћење, неопходни због безбедности летења и безбедности „трећих лица“.

- Није битно да ли су у питању хоби оператери или профи бизниси који се доминантно баве делатношћу снимања из ваздуха, већ је суштина у томе да они не могу бити свесни ситуације у ваздушном простору на локацији на којој се налазе и својеврсни су учесници у ваздушном саобраћају – каже Војиновић. – Потреба да се они региструју је потреба поседовања јасне слике ко, где и када лети и намера није суштински рестриктивна, већ служи за боље уређење интеракције једне нове врсте летелица у ваздушни простор који је некада био резервисан само за летелице у којима су били људи. Процедура можда сада делује компликовано, али ће се у будућности сигурно поједноставити и суштински нико од ваздушних власти неће имати ништа против да се и дронови на неки начин прикључе ваздушном простору.

Контролу ко мимо правилника користи беспилотне летелице спроводи Министарство унутрашњих послова. На основу члана 11, Закона о јавном реду и миру, онај ко се оглуши о правила могао би да плати казну од 50.000 до 150.000 динара или да одлежи у затвору од 30 до 60 дана.

 

„ДРОН ДАН“

У ДИРЕКТОРАТУ цивилног ваздухопловства свесни су да ова тема занима велики број људи, али инсистирају на томе да је безбедност најважнија. Зато планирају да наредних месеци у Београду организују „Дрон дан“. Потрудиће се да на једном месту окупе стручњаке из ове области и да кроз теорију и праксу грађане упознају са новом технологијом.

БРОЈКЕ

* 400 до 1.500 евра је просечна цена дронова који су највише у употреби
* 50.000 до 150.000 динара су казне за оне који крше Правилник о беспилотним летелицама

ОМЕТАЈУ ВАТРОГАСЦЕ И АВИОНЕ

КОД нас до сада није било озбиљнијих незгода са дроновима, али је у свету забележено неколико случајева који су претили да угрозе стотине људских живота. У Калифорнији су власници дронова били толико активни снимајући за време пожара, да су ометали ватрогасце у гашењу ватрене стихије. Лане је и авион „Луфтханзе“ једва избегао судар са дроном приликом слетања на аеродром у Варшави.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:625630-%D0%91%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B5-%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%B1%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D0%B4-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BC-%D0%A1%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B0-3-000-%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0

Прочитај без интернета:
1 глас