УКОЛИКО послодавац у Немачкој не исплати раднику зараду на време, може да заврши у затвору од три до пет година. Када би се такви прописи применили у Србији, већина власника и директора наших фирми би, на жалост, завршила иза решетака. Према синдикалним рачуницама, око 600.000 радника из приватног сектора зараду прима са закашњењем од месец, два или више, док чак 50.000 запослених уопште и не прима плату.

До ових података дошла је Асоцијација слободних и независних синдиката Србије. Најугроженији су по њима радници у текстилној и прерађивачкој индустрији, саобраћају, грађевини, металци, али и у медијима.

- По неколико година плату нису примили запослени у предузећима у реструктурирању – каже Ранка Савић, председница АСНС. – То су фирме које нису отишле у стечај и ликвадацију, а радници не добијају ни динара. Решење за овакве случајеве није просто, али га увек има.

Иако надлежни тврде да је новим Законом о раду регулисана ова област, синдикати тврде супротно. Одредба по којој је обрачунски листић доказ на суду којим се омогућава исплата заосталих зарада, у пракси, сматра Савић, не функционише.

- То није јавна исправа и није довољан доказ да бисмо натерали послодавца да нам исплати зараду коју нам дугује – објашњава она. – Ако желите свој зарађени новац, морате у привредном суду повести поступак, спор и редовним путем доћи до свог потраживања. То траје најмање годину дана.

Наша саговорница сматра да решење треба тражити у смањењу намета државе према послодавцима. Стопе пореза и доприноса највеће су у Европи и износе чак 63 одсто. Савић наводи да су, примера ради, у Македонији свега 39 одсто, а ниже су и у свим земљама региона.

- Онда би требало предузећима укинути плаћање око 500 разноразних такси. Држава би исто тако морала да буде заинтересована не само за уплате радног стажа и пуњење буџета, већ и за вођење евиденције ко не плаћа зараде. Закон о раду нема кривичну санкцију за неисплаћивање зараде раднику, већ само прекршајне казне од 50.000 до милион динара. Али, не знам ниједног ко је платио и толику казну.

Инспекторат за рад не располаже подацима о томе колико запослених у Србији не прима плату, већ само подацима који су констатовани приликом инспекцијског надзора.

- У прва четири месеца ове године, инспектори рада су имали 12.368 надзора у области радних односа, при чему су донели су 2.054 решења о налагању отклањања утврђених неправилности, од којих је 1.088 решења донето због неисплаћених зарада и поднели око 700 захтева за покретање прекршајног поступка против таквих послодаваца – каже Бојан Јоцић, директор Инспектората за рад.

ПОСТУПЦИ

ПРЕМА информацијама којима располаже Инспекторат за рад, пред основним судовима је у току поступак по већем броју поднетих извршних исправа односно обрачунима зарада.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:551055-%D0%91%D0%B5%D0%B7-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B5-50-000-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0

Прочитај без интернета:
0 гласовa