Премијер Мило Ђукановић имао амбициозан план о отварању нових радних места, али од тога нема ништа. Број упослених у претходне три године повећан за 6.060, а број незапослених чак за 6.823

ОКО 40.000 Црногораца испраћа ову годину без посла! То је бројка за бригу, иако су се сви ти људи пре три године надали да ће се оптимистичке поруке премијера Мила Ђукановића остварити када је он саопштио своје планове да ће отворити 40.000 нових радних места, поручујући да је тај циљ реалан и да од њега Влада Црне Горе неће одустати.

Тада је најавио изградњу другог блока ТЕ „Пљевља“, истраживања нафте и гаса и изградње подморског кабла у оквиру којих ће директно и индиректно бити ангажовано око хиљаду људи. Ту је и железничка пруга Пљевља – Бијело Поље, изградња аеродрома у Беранама. Нажалост, мало се шта од тога остварило.

Број радних места у претходне три године, према подацима Монстата, повећан је за свега 6.060, што није ни близу цифри коју је 2012. обећао премијер Мило Ђукановић. С друге стране, број незапослених за тај период повећан је за 6.823. Подаци показују да највећи раст броја радних места има Подгорица где је у октобру 2012. било 73.908 запослених, а данас око 80.000. Највећи губитак радника имао је некадашњи индустријски центар Никшић са 15.093 на 13.300.

- Нејасно је да ли агресивни раст економије осећа велика већина грађана Црне Горе који су у стању социјане потребе, пензионери, радници затворених фабрика и 39.000 регистрованих незапослених. Остаје нејасно којим триком се од последњих парламентарних избора 2012. године смањила незапосленост са 31.000 на данашњих 39.000. У истом периоду је друштвени производ порастао са 3,33 милијарде на 3,66 милијарди евра, дакле свега 330 милиона, док је јавни дуг порастао преко милијарду, са 1,295 на 2,34 милијарде евра – оцењује Жарко Ракчевић, председник Грађанског покрета Уједињена реформска акција (УРА).

ВИСОКОШКОЛЦИ У Црној Гори посао чека око 250 магистара и десетак доктора наука! Највише је магистара са дипломама економије и права, па васпитачи и наставници друштвено-хуманистичке области. Следе здравствени радници, психолози, педагози, фармацеути, двоје специјалиста дечје и превентивне стоматологије, као и један специјалиста опште хирургије…

Овим износом, прецизира Ракчевић, нису обухваћене државне гаранције у износу од 315 милиона евра. То су резултати погрешног модела развоја, уништавања реалне економије, форсирања клијантелистичке економије, распродаје свега и свачега и уништавања природних ресурса.

Ракчевић указује на то да је данас велики проблем издвојити 12 милиона евра за мајке са троје или више деце, „него из буџета поклонити 15 пута више путем државних гаранција партнерима Олегу Дерипаски, МНСС, „непознатим власницима“ Приморке, односно укупно 182 милиона евра.

- Ђукановић је поручио нацији да нема економске кризе! Каква криза? Више нисмо лидери само у региону, него смо други у Европи. Финансијски систем је данас здравији и данас имамо смањену незапосленост у Црној Гори. Не спори премијер да је јавни дуг порастао четири пута од обнове независности, али га правда агресивним економским растом.

Како доћи до посла мучи и високошколце и та бројка се креће око 10.000!

ОТКАЗ СРБИСТИМА

Од 25 професора никшићких средњих школа, који су 2004. године одложили дневнике зарад борбе за српски језик, добили су отказ и више се нису могли вратити на своја радна места. Многи од њих су отишли на разне стране света, трбухом за крухом, тражећи посао. Малобројни су они који су остали у струци.

- Годинама преваљујем преко триста километара од Никшића до Скадра где у Албанији предајем српски језик. У Црној Гори нисам могао, али ево, преко Проклетија зарађујем хлеб, каже за „Новости“ професор Светозар Ћираковић. – Неке моје колеге промениле су занимање силом прилика, неко ко је био директор данас је конобар, или физички радник!

извор:  Вечерње Новости

Прочитај без интернета:
0 гласовa