Није криво Министарство одбране, ни безбједносне агенције, ни БиХ! “Криви” су, изгледа, убијени војници Недељко Радић и Армин Салкић, у које је, у терористичком нападу у Рајловцу, новембра 2015. пуцао припадник вехабијског покрета Енес Омерагић! Овај накарадни закључак произилази из првостепене пресуде по тужби породице убијеног Радића, против Босне и Херцеговине. Умјесто захтијеване одштете, породица је требало да плати и трошкове суђења. Ипак, суд је уважио њихову жалбу. Главни претрес одржан је данас.
Настрадали војници у Рајловцу Недељко Радић и Армин Салкић - Фото: РТРС

Настрадали војници у Рајловцу Недељко Радић и Армин СалкићФото: РТРС

То што је, у живот тек закорачила Анастасија, остала без оца, а њена мајка Алиса без животног сапутника и то што је од свих, осим од Недељкових колега, породица Радић заборављена, као да није довољно велика рана!

Бх. правосуђе “побринуло се” да је увећа до бесконачности. У августу 2016. године Недељкова супруга тужила је државу, тачније Министарство одбране БиХ због тога што војници, међу којима и њен покојни муж, нису били осигурани те по том основу нема право на надокнаду.

Тражила је од државе нематеријалну одштету. Пола године касније, добила је пресуду – да она држави плати скоро 5.000 марака судских трошкова.

„Тужба је одбијена зато што је Недељко Радић погинуо у кладионици. Хватају се сад за ту кладионицу – човјек који је био дрежурни 24 часа, уредно пуштен од дежурног официра на паузу, изашао у кладионицу, кафић…“, прича Алиса Лиер.

У низу несхватљивих “образложења” је и то да се убиство десило од стране лица које није запослено у Министарству одбране, да се одштета може наплатити само од убице, који је, подсјетимо, након сулудог акта сам себи пресудио; те да држава није могла спријечити штету односно убиство.

А то што “није могла” држава, ваљда је требало да учини ненаоружани војник на одобреној радној паузи и његова породица! “Заборавили су” у срамној пресуди и да је ријеч о терористичком акту, како су га одмах квалификовали истражни органи! Умјесто тога, кривично дјело третирали су као убиство!

Ипак, бар мало достојанства бх. правосуђу сачувало је Жалбено вијеће које је наложило поновљени поступак. Елмин Плећан , адвокат породице Радић каже да је другостепени суд наложио првостепеном суду да наведено убиство посматра у контексту аката насиља и тероризма.

Од Правобранилаштва, које је, науштрб жртве, “свесрдно штитило” интересе “кривца” стигло је тек штуро појашњење:

„Поступак је окончан на начин да је данас закључена главна расправа након чега се чека пресуда. Овисно о тој пресуди вјероватно ћемо користити сва дозвољена правна средства – жалбу, ревизију…“

Нова пресуда требало би да буде изречена у року од 30 дана. Буде ли поново иста суткиња нешто “заборавила” или превидјела, Алиса више неће бити обавезна да држави плати “само” 5.000 марака, већ и трошкове жалбеног и поновљеног поступка.

Разлога можда суткиња пронађе и за редовне и затезне камате. И ко зна шта још.

„Ако пресуда буде негативна, могу слободно да дођу по мене и да ме воде у затвор, једино је то и остало да ми ураде – да понизе мене, да понизе мог супруга, јер су нас испонижавали на све могуће начине“, истиче Алиса.

За то што је остала без оца, сада четверогодишња Анастасија од фонда ПИО Републике Српске мјесечно добија 174 марке. За законом прописану надокнаду од 320 марака недостаје папир и потпис федералног инспектора рада који већ годину и по Алиса не може да добије. Узалуд обија прагове и носи папире од западног до Источног Сарајева!

Недељкова незапослена сестра од Министарства одбране маћехински је “награђена” радним мјестом хигијеничарке. Иако је и она мајка и супруга са пребивалиштем у Невесињу, запослење је добила у скоро 300 километара удаљеној тузланској касарни!

Браћа другог убијеног војника Армина Салкића у Министарству одбране пронашли су нијансу више разумијевања! Запослење су добили у мјесној касарни! “Недодирљиву” државу нису тужили. И себе су спасили понижења!

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=256736

2 гласa