Ако Хрватска настави активности на градњи Пељешког моста, Министарство цивилних послова БиХ предложиће једнострано проглашење суверенитета БиХ на у том делу Јадрана, упозорио је министар Адил Османовић

 Al Jazeera , Фото Промо

Уколико Хрватска настави активности на градњи Пељешког моста, Министарство цивилних послова БиХ предложиће једнострано проглашење суверенитета БиХ на у том делу Јадрана на начин како су то урадиле бивше југословенске државе, а не искључује се ни могућност покретања посупка пред надлежним правосудним инстанцама, упозорио је данас ресорни министар Адил Османовић.

Османовић је о постојању правних сметњи за градњу Пељешког моста писмом обавестио хрватског колегу Олега Бутковића

„Уколико ваше министарство, односно надлежни органи и тела Републике Хрватске наставе обављати активности у погледу изградње Пељешког моста унилатерално, са жаљењем вас морам обавестити да ће Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине бити принуђено, у складу са својим надлежностима, покренути активности изласка Босне и Херцеговине из Уговора о државној граници између Републике Хрватске и Босне и Херцеговине…“, наводи се у писму Османовића.

Он даље пише да ће се у том случају приступити једностраном проглашењу суверених права Босне и Херцеговине према Конвенцији Уједињених народа о праву мора, путем посебног нормативног акта, а како су то, напомиње, урадиле све бивше југославенске земље које излазе на Јадранско море, пренео је портал klix.ba.

Такође, указао је, да у каснијој фази није искључено и да се заштита права Босне и Херцеговине на мору, према Конвенцији Уједињених нација о праву мора, затражи пред надлежним правосудним инстанцама, у складу с релевантним одредбама међународног права.

Навео је и да је на нивоу Међудржавне дипломатске комисије за идентификацију, означавање и одржавање државне границе између Босне и Херцеговине и Хрватске усуглашен је у јуну 1999. предлог Уговора о државној граници између Босне и Херцеговине и Хрватске.

Саставни део овог предлога чинила је мапа са 86 геодетских карата у размери 1:25.000 на којима је уцртана, односно идентификована гранична црта.

Предлог Уговора о државној граници између Босне и Херцеговине и Хрватске, заједно с мапом графичких прилога, парафирали су овлаштени представници изасланстава обију држава, а као сведоци овај су предлог парафирали и представници Канцеларије високог представника у БиХ, који су пратили целокупан процес рада.

Иначе, Уговор о државној граници између Хрватске и Босне и Херцеговине потписали су на међудржавном нивоу 30. јула 1999. године тадашњи председавајући Председништва Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић и председник Хрватске Фрањо Туђман.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:683355-%D0%91%D0%B8%D0%A5-%D0%9F%D0%A0%D0%95%D0%A2%D0%98-%D0%A5%D0%A0%D0%92%D0%90%D0%A2%D0%A1%D0%9A%D0%9E%D0%88-%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%BC%D0%BE-%D1%81%D1%83%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82-%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D1%83-%D0%88%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0

0 гласовa