Иако је незапослено чак 11.665 медицинских техничара, то је омиљено будуће занимање најбољих малих матураната; Највише бодова било потребно за упис на здравствене профиле. Код већине средњошколаца једна од прве три жеље

 ШАНСА Средња медицинска школа на београдској Звездари  ФОТО: И. Маринковић

ЗА упис у средње медицинске школе и ове године је било потребно највише бодова, па је у већини њих праг био изнад 90 поена. Највише ученика је на неко од прва три места на листи жеља уписало неки од медицинских профила. Рекордно интересовање било је за два медицинска профила у Новом Пазару и један у Земуну, где је чак 11 ученика конкурисало на једно место.

И док се најбољи ђаци утркују за место у клупи медицинских школа, 11.665 медицинских техничара чека посао и на евиденцији је Завода за запошљавање. У Србији посла за њих има на кашичицу, па стручњаци процењују да је логично објашњење за овакву навалу на медицинске школе – сигуран посао у Немачкој, Словенији и још понеким европским државама.

Према речима др Ивана Ивића, професора Филозофског факултета у пензији и члана Образовног форума, оволико интересовање за медицинске школе може да се објасни управо потражњом ове радне снаге у Европи.

– Све већи број старог становништва тражи више медицинског особља. И плате су високе и веома примамљиве – каже проф. Ивић. – Разлика је само у томе што је, према европским стандардима, образовање за медицинске сестре већ подигнуто на ниво високе школе, а код нас је за то занимање довољна средња школа.

Управо због тога многе медицинске сестре из Србије, када оду у Немачку, раде као неговатељице и помоћни радници, често у старачким домовима, хосписима и санаторијумима, а много ређе у својој струци. Мада, у недостатку радне снаге, неке се запосле и као техничари.

Проф. Ивић наводи још један мотив зашто се све сами одлични ученици уписују у медицинске школе. Каже, за разлику од гимназија, оне им нуде могућност запошљавања одмах после средње школе. Зато, између осталог, они који нису сигурни да ће ићи на студије, бирају ове профиле. Али опет, подсећа наш саговорник, када буде уведен концепт велике матуре, уколико желе да наставе студије, они ће моћи да иду само на групацију медицинских факултета. За друге факултете биће им потребни додатни испити опште матуре.

Проф. др Александар Липковски, председник Националног савета за високо образовање, сматра да се многи одлучују за ове профиле јер лакше заврше средњу школу и стигну до факултета.

– Поред тога што им је посао медицинских сестара и техничара обезбеђен, ако не овде, онда у иностранству, ове школе представљају и најлакши начин уласка на медицинске факултете – напомиње проф. Липковски. – Већ дуго и стално се мења однос броја студената на првој години медицине, од претежно гимназијалаца некада, до великог броја медицинских сестара и браће данас. Саме медицинске школе су неупоредиво лакше од гимназија.

Медицински факултети су, као и школе, каже наш саговорник, интересантни због запошљавања у иностранству. Управо је због тога за упис у високе медицинске школе потребно бодова као и за поједине ИТ смерове.

БАР 90 БОДОВА

МЕЂУ 97 најпопуларнијих профила и школа које су се нашле у врху жеља нове генерације средњошколаца, чак 40 су медицински профили, а 57 гимназије и све остале стручне школе у Србији. У Медицинској школи у Новом Пазару, зависно од смера, за упис је било потребно најмање од 92,25 до 97,23 бода. Без 90 бодова није се могла уписати ни Медицинска школа у Нишу.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:675995-%D0%91%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%83-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D1%83-%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0-%D1%83-%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8

Прочитај без интернета:
0 гласовa