„Британско питање“ је сада искрсло у врх европских послова – и у Лондону и у Бриселу. Лондоном већ колају информације да би референдум о даљем чланству Британије у Заједници могао да се догоди већ у току 2016. године. Мало ко, уз то, верује да ће Камерон успети да пре тога значајније редефинише Унију.

И на унутрашњој политичкој сцени ври на све стране. Прошле седмице опозициони лабуристи су, коначно, (и они) прихватили референдум, али ће – најављују – лобирати за останак у Унији. За останак ће агитовати и највећа партија у Шкотској – Шкотска Национална партија (СНП).

Уз Камерона је – за напуштање ЕУ – већинско расположење Британаца, заједно са евроскептицима из Независне Партије Уједињеног Краљевства (УКИП), Најџела Фаража. Ова партија је на мајским изборима за Парламент освојила четири милиона(!) гласова, али – бизарно – због аномалија изборног система, има само једног посланика у Вестминстеру.

Сви за останак

Ситуација је сада прилично закована. Меркелова је повукла њену црвену линију. Камерон каже да има његову, мада многи на Острву нису сигурни да у њу фанатично верује. У Риги каже како верује да су „обе стране“ за то да Британија остане у Европској унији. То не мора да буде тачно, али је реалност да свака од две стране има на уму другачију Унију.

Фронт еврофила већ је кренуо у кампању застрашивања грађана са паролом да ће Лондон – у случају одласка из Уније – остати без гласа и утицаја на европске послове – сам против 26 осталих чланица ЕУ. Уз то ће, упозоравају се грађани, изгубити и много и на европском тржишту.

Бесмислица – гласи одговор. Готово пола инвестиција у Британију стиже из земаља ван Уније. Највећи број тих инвестиција долази због британске, либералне пословне регулативе, а не зато што је чланица Блока, уосталом, прилично спутаног гломазном и инертном бирократском структуром.

Лист „Сандеј тајмс, у редакцијском уводнику поставља питање: из срца свих текућих дилема у лондонском Ситију: „Да ли је оваква Унија у стању да обнови економску и политичку динамику или је, пак, осуђена на живот од старе славе“?

И да ли се Камерон – гласи даље питање – „латио Дон Кихотског посла“ (да темељно мења ЕУ) пре него што је убедио Британце да је Европска унија „клуб за који вреди плаћати чланарину“?

Европска унија, у колективној психи Британаца и даље представља анатему државног суверенитета; супериорна већина Британаца није спремна да се у корист бриселске државе одриче „ни грама више“. Британци овакву Унију, напросто, не доживљавају као њихову „шољицу поподневног чаја“.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/495139/Biti-ili-ne-biti-u-Evropskoj-uniji-2-Referendum-vec-2016

0 гласовa