Загреб – Иако је пре пуних девет година постао челник левог СДП-а, Зоран Милановић је све до петка увече скривао наводни податак о деди који је био у усташама, када је почео да прича о њему у сучељавању с Андрејом Пленковићем, лидером ХДЗ-а.

Зоран Милановић (Фото: Ројтерс)

Није га споменуо ни у једном од интервјуа у којима је говорио о својим прецима, нити у расправама у којима је учествовао о Блајбургу, Тезном и Јасеновцу, нити у разговорима које је водио са Робертом Бајрушијем када је писао његову неауторизирану биографију, која је штампана дан након што је на парламентарним изборима победио Јадранку Косор и ХДЗ, и постао председник Кукурику владе.

Свих тих девет година Зоран Милановић је ћутао о деди усташи, иако је врло исцрпно описао историју сопствене породице још од средине 19. века посебно по очевој линији, апсолутно партизанска и левичарска.

С очеве стране Милановићи су вековима живели у сиромашној Далматинској загори, а мајка Ђурђица Матасић стиже из грађанске сењске породице.

Један деда партизан, а други…

Анте Милановић, деда председника СДП-а, до почетка Другог светског рата бавио се пословима у Главицама поред Сиња које су још у Краљевини Југославији носиле неслужбени назив Мала Москва, што је говорило о политичким афинитетима тамошњих становника.

Анте се партизанима прикључио 1942. године и ратовао је по Далмацији, а Други светски рат је заједно с братом Иваном, завршио у ослобођеном Трсту.

По мајчиној линији, Стјепан Матасић, биолошки деда Зорана Милановића, родио се 1892. Оженио се 1936. када је имао 44 године, Маријом Главаш из Красног. Били су релативно имућна грађанска породица и власници куће у том приморском градићу. Већ идуће године родила се Ђурђица (Гина) Матасић, а 1938. и 1941. њена браћа Анте и Стјепан.

Миран грађански живот и сређен социјални статус Матасића прекинут је када је 1943. капитулирала Италија, а у Сењ су ушли партизани који су се задржали неколико дана. Ускоро је уследила немачка контраофанзива и у ваздушном нападу и тешком бомбардовању града је погинуо и деда Зорана Милановића.

Усташа и гастарбајтер

Овде у причу улази прећуткивани Милановићев деда који је, наводно, био усташа. Наводно зато што о њему нема никаквих података, а Зоран Милановић га је описивао као драгог привредника и гастарбајтера.

Звао се Петар Плишић. Након рата, удовица Марија с троје мале деце се преселила на Сушак, али будући да није имала сталну службу, бавила се разним пословима како би прехранила породицу. На Сушаку је упознала Петра Плишића, радника из Личког Лешћа, за кога се удала и почетком 50-их доселили су се у загребачку Дубраву.

Зоран Милановић каже како је Плишића увек доживљавао као деду, а описао га је у једној јединој реченици као „вредног занатлију који је једно време као гастарбајтер радио у Немачкој“.

Телевизијско откривање усташе у породици упућује на то да Зоран Милановић жели да се прикаже прихватљивим и за десно бирачко тело, које је сентиментално у односу на НДХ.

Јутарњи лист / Вести

Прочитај без интернета:
0 гласовa