Реформа јавних предузећа и јавног сектора, цена струје, Косово и промена Устава горући су задаци који чекају нову владу.

Да новој влади на челу са Александром Вучићем у свему овоме неће бити лако сасвим је сигурно, говоре и проблеми који ће свакако спадају у непопуларне мере, али су, на крају крајева, обавезе које ће Србија морати да испуни.

На неке од њих се Србија обавезала споразумом са Међународним монетарним фондом (ММФ), по чијим налозима и директивама већ неко време вуче економске потезе.

Док са друге стране, неке од њих морају да буду обављене јер су део европског пута.

– Све је део европског процеса и све ствари су мање-више повезане са европском агендом. Међутим, контекст у којем се све дешава не иде наруку будућем премијеру. Пре свега, то је референдум у Великој Британији, од чијег исхода зависи и шта ће бити приоритети Уније. Ако Британија изађе из ЕУ, Србија сигурно неће бити приоритет још најмање годину-две. Ту су и изазови у вези са Косовом, односно дефинисање односа са Косовом – прича извршни директор Цесида Бојан Клачар.

Како каже, и промена Устава ће сигурно бити на агенди, али ће вероватно више информација у вези с тим бити онда када буде формирана нова влада.

– Разлози за промену су пре свега преамбула о Косову, али и промена политичког система и смањење броја посланика – прича Клачар.

Најважнија оцена рада било које владе је ниво запослености и старање о трећем добу, односно квалитету живота у то доба, каже економиста Махмут Бушатлија.

– Да би то било како треба, треба да се води рачуна о свему: од повећања запослености у јавном сектору, преко прављена квалитетног пословног амбијента, до правосудног система који функционише. Једноставно, све реформе морају да се спроводе – прича он.

Бушатлија наводи „да би све реформе, од рационализације јавних предузећа и јавног сектора до реструктурирања великих система, требало спроводити због нас самих, а не због ММФ-а”.

1. Реформа и рационализација

Неопходне су нове систематизације у предузећима и постизање што веће ефикасности њиховог рада. На томе инсистира ММФ, по коме су реформе ЈП неопходне како би се повећала конкурентност, раст и запосленост. Инсистира се и на реорганизацији великих система попут “Железница”, ЕПС-а и “Србијагаса”, али и смањењу броја запослених у њима.

Отпуштања у државној управи и локалној самоуправи такође су посао који је започет, али ни до пола није урађен. Спекулише се да је број оних који ће остати без посла око 50.000. Почетком 2016. требало је да буде отпуштено 9.000 људи из администрације, а предвиђено је још 20.000 до краја године (споразум са ММФ-ом).

2. Реструктурирање предузећа

У Србији је тренутно око 100 предузећа у државном и десетак у друштвеном власништву, међу којима има и оних за које места на тржишту неће бити. И овај посао је досад одлаган на разне начине, али је суштина да ће у наредном периоду морати да се интензивира и убрза.

Највећи изазов за нову владу, како је и сам ММФ навео, биће РТБ “Бор” и “Ресавица”, а решење ће убрзано морати да се нађе и за стратешка предузећа међу којима су и “Галеника” и “Симпо”.

3. Поскупљење струје

Цена струје у Србији најнижа је у региону и она се постепено мора да достигне економску, односно стварну цену коштања. Реорганизација ЕПС-а, између осталог, односи се и на то да дође до њеног повећања. Досад је струја, по захтевима ММФ-а, поскупљивала постепено сваке године.

Да ли ће то бити и убудуће, и за колико, питаће се Светска банка (у договору са владом) која на разне начине кредитира ЕПС.

4. Косово

Односи са Косовом мораће да буду дефинисани, преговори са Приштином морају бити настављени, али је неопходна и боља имплементација Бриселског споразума. Будућа влада ће морати проактивније да се понаша када је у питању јужна српска покрајина.

То су очекивања ЕУ, која не наводи да ће Косово и формално морати да буде признато, али инсистира на нормализацији односа. Косово је тема која је директно везана за евроинтеграције Србије.

6. Промена Устава

Рок за промену Устава требало би да буде крај 2017. године. Разлог за његови измену је пре свега преамбула о Косову (што је везано за поглавље 35 и норамлизацију односа са Приштином, што се од Србије очекује).

Такође, разлози би могли да буду и промена политичког система и броја посланика (што је предлагала владајућа СНС), за шта је такође неопходна промена Устава јер је тај број одређен овим документом.

(Блиц)

www.nspm.rs/hronika/blic-zadaci-koji-cekaju-novu-vladu-promena-ustava-kosovo-cena-struje-reforma-javnih-preduzeca-i-javnog-sektora.html

Прочитај без интернета:
1 глас